Univerzitet traži da se poništi doktorat Siniše Malog

Saopštenje za medije Beogradskog univerziteta prenosimo u celosti:

„Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu na sednici održanoj 21.11.2019. godine preinačio je Odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka 05-01 broj 131 od 28.11.2019. godine i jednoglasno je utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“, koju je imenovani odbranio na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine, čime je imenovani učinio povrede iz člana 22. Kodeksa profesionalne etike, jer je u delu disertacije doslovno preuzimao tekstove odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora.

Odbor za profesionalnu etiku je konstatovao da predloženu meru javne osude dekan Fakulteta nije izrekao, a izricanje mere je u nadležnosti dekana fakulteta.

Odbor za profesionalnu etiku dostaviće konačno Rešenje Senatu Univerziteta radi postupanja u skladu sa Pravilnikom o postupku poništavanja diplome i dodatka diplomi.“

Kako (ni)je Siniša Mali postao doktor nauka?

Siniša Mali je prvo pokušao da doktorira na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, međutim komisija za doktorske studije tog fakulteta ga je 2010. godine odbila. Godinu dana kasnije je disertaciju pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restruktuirnja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji” prijavio na Fakultetu organizacionih nauka (FON).

Doktorat je odbranio 12. juna 2013. godine pred komisijom koju su činili dr Ondrej Jaško, redovni profesor FON-a, dr Slađana Barjaktarović Rakočević vandredni profesor FON-a i dr Dragan Đuričin redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prve sumnje u plagijat pojavile su se u julu 2014. godine, kada je Raša Karapandža profesor sa Evropske škole za biznis iz Nemačke na sajtu Peščanika objavio tekst u kome je naveo da je Mali uzimao delove teksta iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, Vikipedije i sa sajta Agencije za privatizaciju.

Od tada kreće proces koji traje već pet godina.

Nakon teksta Raše Karapandže prošireni rektorski kolegijum je tražio od FON-a da se izjasni po tom pitanju. Profesori koji su odobrili doktorat Siniše Malog napisali su izveštaj u kome su naveli da je u potpunosti poštovana procedura, da sadrži originalni naučni doprinos, da nije bilo previđeno, niti moguće korišćenje softvera za utvrđivanje plagijata i da navodi u medijima nisu verdostojni. Nastavno-naučno veće FON-a je taj izveštaj u novembru 2014. usvojilo i prosledilo Univerzitetu.

Zatim, na inicijativu Univerziteta 2016. godine je oformljena Etička komisija FON-a, kojoj je traženo da se izjasni po pitanju prijave plagijata Siniše Malog. Etička komisija donela je odluku da odbije zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja kao neosnovan, a u svom izveštaju je konstatovala da rad Siniše Malog „sadrži određene propuste u načinu citiranja iza kojih ne stoje nečasne namere i koje su zanemarljivog obima u odnosu na ciljeve istraživanja i ukupne naučne doprinose disertacije”.

Međutim, Univerzitet nije prihvatio mišljenje Etičke komisije, zbog čega je početkom 2017. godine zatražio od FON-a da formira stručnu komisiju koja će detaljno analizirati doktorat. Nakon dugog odlaganja, tek u februaru 2019. oformljena je Stručna komisija koju su činili Dejan Erić, profesor privatnog fakulteta Beogradska bankarska akademija, profesori fakulteta ekonomije u Ljubljani, Banja Luci i Sveučilišta u Rijeci – Tomaž Čater, Dragan Mikerević i Vinko Kandžija.

Stručna komisija je u martu ove godine zaključila je da je 6,97% rada Siniše Malog plagirano. Ipak, kako su navodili, ti delovi nikako ne dovode u pitanje autentičnost teksta i originalnost rada. Zatim je mišljenje stručne komisije prihvatila i etička komisija FON-a, da bi ga na kraju početkom maja usvojilo i NNV fakulteta.

Nakon ovakve odluke, Univerzitet u Beogradu, ostavio je akademskoj zajednici prostor za žalbe. Na adresu Rektorata stigle su četiri žalbe, između ostalog i profesora Dušana Teodorovića, koju je potpisalo oko 150 profesora, a elektronski podržalo više od 800.

Sredinom jula, prvi put po ovom pitanju, sastao se i Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, telo koje treba da na osnovu žalbi i izveštaja FON-a odluči da li je plagijat trenutnog ministra finansija plagijat ili ne. Odluka Odbora bilo je poništavnje odluke FON-a i vraćanje njemu na ponovno odlučivanje. Nakon ovakve odluke o spornoj doktorskoj disertaciji, profesor Slobodan Prvanović podneo je ostavku na mesto koje je imao u Odboru.

U intervjuu za CINS, Prvanović je istakao da se ne slaže sa ovakvom odlukom Odbora.

„Ukoliko su oni u pravu meni tu nije mesto, ukoliko sam ja u pravu meni opet tu nije mesto”, izjavio je Prvanović.

O ovakvoj odluci Odbora svoje mišljenje su za CINS izneli i podnosioci žalbi, smatrajući da Odbor beži od odgovornosti, a da je doktorat Malog očigledan plagijat.

Stručna komisija FON-a je potom 22. oktobra ponovila da „doktorat Siniše Malog nije akademski česitit, ali nije ni plagijat”. Par dana nakon toga, Etička komisija FON-a je usvojila ovakvo mišljenje i na sastanku predložila meru javne opomene. Na Nastavno-naučnom veću FON-a koje se održalo 28. oktobra, Veće je usvojilo odluku i predložilo meru javne osude, kao najstrožije kazne koja može da se izrekne.

Pre današnje odluke, rektorka Univerziteta Ivanka Popović je ostavila prostor za žalbe profesora i naučnih saradnika Univerziteta u Beogradu do 11. novembra, kako bi konačna odluka bila doneta do 22. novembra. Ovoga puta su pored profesora Teodorovića i drugih profesora, žalbe podneli i Siniša Mali i njegovi advokati.

Povezane priče

Agencija godinama gledala kroz prste Siniši Malom

Jorgovanka Tabaković plagirala značajan deo doktorata