Senat je na današnjoj sednici doneo odluku da ne dodeli zvanje doktora nauka Siniši Malom. Rektorka Univerziteta Ivanka Popović je najavila da će sačekati eventualne žalbe na izveštaj komisije Fakulteta organizacionih nauka (FON), kako bi zvanično podnela žalbu. Žalbe mogu da pošalju zaposleni na Univerzitetu u Beogradu koji su u nastavnom ili naučnom zvanju, a rektorka će se – kao jedina ovlašćena – dalje žaliti Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta.
Rešenjem dekana FON-a u februaru 2019. je formirana Stručna komisija koju su činili Dejan Erić, profesor privatnog fakulteta Beogradska bankarska akademija, profesori fakulteta ekonomije u Ljubljani, Banja Luci i Sveučilišta u Rijeci – Tomaž Čater, Dragan Mikerević i Vinko Kandžija.
Sednica Senata Univerziteta u Beogradu; foto: CINS
Dva meseca kasnije Komisija je uradila analizu doktorata ministra finansija Siniše Malog i zaključila da nije plagiran u dovoljnoj meri da bi bio osporen .
Komisija je pronašla da je u samo dva od 126 slučajeva Mali pravilno upotrebio znake navoda, te da je u jednom poglavlju doktorata bez citiranja preuzeo oko 4.500 reči.
Iako je zaključak Komisije da se u doktoratu nalazi 6.97% plagiranog teksta drugih autora, Nastavno-naučno veće FON-a je početkom maja usvojilo stručnu analizu koja daje pozitivno mišljenje na doktorat, zbog čega su tražili da se Malom odobri doktorska titula. Prema pisanju Danasa, za taj izveštaj je glasalo 82 članova veća, a 28 je bilo uzdržano.
Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova Univerziteta u Beogradu, na osnovu koga je ova procedura pokrenuta, usvojen je 2016. godine i predviđa da konačnu odluku o tome da li će Siniša Mali ipak biti proglašen u doktora nauka donosi Senat Univerziteta odnosno Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta.
Prema Pravilniku, Univerzitet može da uloži žalbu na pozitivno mišljenje Nastavno-naučnog veća FON-a iz maja ove godine, za šta je i ostavljen prostor produženjem roka.
Kako se akademska zajednica ponela prema Malom
Siniša Mali je 2013. godine na FON-u odbranio doktorsku tezu pod naslovom Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije. Preispitivanje doktorata počelo je jula naredne godine tekstom Raše Karapandže, profesora nemačke Evropske škole za biznis, koji je ukazao da je Mali koristio delove tekstova iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, Vikipedije i sa sajta Agencije za privatizaciju.
U decembru 2016. je Etička komisija FON-a odbila kao neosnovan zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja u slučaju prijave plagijata doktorske disertacije tadašnjeg gradonačelnika Beograda. Između ostalog, komisija je u obrazloženju navela da rad sadrži tek “određene propuste” i da korišćenje softvera, po aktima Beogradskog univerziteta, nije osnov za njegovo osporavanje.
Univerzitet nije prihvatio mišljenje Etičke komisije, zbog čega je početkom 2017. godine zatražio od FON-a da formira stručnu komisiju koja će detaljno analizirati doktorat, međutim Fakultet je to učinio tek ove godine.
Krajem februara 2018. grupa doktora nauka predala je Rektoratu Univerziteta zahtev da poništi doktorat Siniše Malog. Oni su rad označili kao plagijat i tražili da Mali ne bude promovisan u zvanje doktora nauka, a da članovi komisije pred kojima je branio doktorsku tezu budu procesuirani pred Odborom za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Grupa danas broji 365 profesora i istraživača.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Ostavi komentar