Nakon protesta u Beogradu i Novom Sadu početkom jula, prekršajni sudovi su u ekspresnim postupcima doneli ukupno 43 osuđujuće presude. Skoro polovina ovih presuda doneta je na osnovu iskaza policajaca, dok iskaze građana sudije nisu smatrale istinitim. Kako pokazuje analiza CINS-a, za slične slučajeve vređanja policajaca ili nošenja baklji jedni su kažnjavani minimalnim novčanim kaznama, a drugi zatvorom. Po kaznama su se istakla dvojica sudija beogradskog Prekršajnog suda koji su od ukupno 12 presuda u koje smo imali uvid, u čak devet izrekli kaznu zatvora.

Serološki ili takozvani brzi testovi na osnovu kojih se pokušava utvrditi da li pacijenti imaju koronu, nisu pouzdani i mogu skrivati pravu sliku o stanju zaraženog. Iako članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević tvrdi da ovi testovi ne ulaze u zvaničnu statistiku, njen kolega Predrag Kon tvrdi suprotno.

Premda na protestima u Nišu nije bilo većih incidenata, niti obračuna između demonstranata i policije, 24-godišnjaka Mitra Stojanovića su pre tri dana nakon demonstracija pokušali da privedu policajci u civilu, dok je sa društvom sedeo u jednoj pivnici. Stojanović tvrdi da se oni nisu legitimisali, da su potezali i pištolj, kao i da je ispitivan u prostorijama Bezbednosno informativne agencije (BIA) u Nišu.

Iako su jučerašnji protesti u nekoliko gradova Srbije uglavnom protekli mirno, javnost je i dalje uznemirena onim što je videla u utorak i sredu na ulicama – velike količine suzavca, nasilje, brutalni obračuni policije sa demonstrantima pa čak i sa onima koji nisu predstavljali pretnju. I dok iz nevladinih organizacija kažu da policija ne sme neosnovano da koristi silu, neki od učesnika protesta za CINS svedoče kako ih je policija tukla iako nisu učestvovali u neredima.

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) odbio je da novinarima CINS-a dostavi podatke o nabavci respiratora i druge opreme jer su strogo poverljivi. Sa druge strane, Ministarstvo zdravlja nam je odgovorilo da podatke o testovima za koronu kojima raspolaže država ne mogu da dostave jer je reč o poslovnoj tajni.

Ministarstvo građevinarstva je u maju dobilo zahtev da se investitoru male hidroelektrane Brusnik na reci Moravici, za koju se sumnja da je uzrokovala uništavanje puta tokom nedavnih poplava, oduzme građevinska dozvola jer je stečena nezakonito, saznaje CINS. Ovo su tražile organizacije koje se bave zaštitom životne sredine tvrdeći da Brusnik nije imala važeće uslove Zavoda za zaštitu prirode. Direktor ove male hidroelektrane, inače nekadašnji inspektor zaštite životne sredine, za CINS kaže da je sve rađeno po zakonu, a odbacuje i odgovornost za uništavanje puta.

Nekadašnji načelnik policije u Senti Dragan Todorović bio je pod istragom zbog propusta koji su prethodili masakru u selu Martonoš 2015. godine, a sada je prvi na listi SNS-a za predstojeće lokalne izbore. Kako se navodi u dokumentaciji koju je prikupio CINS, Todorović nije postupio u skladu sa procedurama po prijavama nasilja Rože Šefer i nije oduzeo oružje njenom bivšem suprugu koji je nakon toga ubio Rožu i još pet osoba. Todorović je proglašen odgovornim u disciplinskom postupku, ali je krivična prijava protiv njega odbačena.

U periodu od 2016. do kraja 2019. građani Srbije za narodne poslanike dali su 1,4 milijarde dinara, a najviše novca otišlo je na njihove plate, zatim naknade za gorivo, službena putovanja, iznajmljivanje stanova i hotela.

Brojne institucije i javna preduzeća su u prethodnih 15 godina više od 300 puta tužile Poverenika za informacije od javnog značaja jer je od njih zahtevao da dostave informacije koje su im tražili građani, novinari i nevladine organizacije. U proteklih godinu dana, Upravni sud je preinačio rešenje Poverenika u sedam slučajeva, što se ranije nije dešavalo. Iako smatra da i u ovoj oblasti mora biti obezbeđena sudska zaštita, poverenik Milan Marinović kaže da ovakve presude ugrožavaju dobijanje informacija od javnog značaja i donekle ograničavaju i usporavaju postupke.