AktuelnoFunkcioneri

NVO sa Kosova: Postupak Agencije protiv Rakića ima političku pozadinu

29. jul 2020.
Goran Rakić; foto: N1
Nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak protiv Gorana Rakića, direktora JKP Standard i ministra administracije i lokalne samouprave u kosovskoj Vladi, reagovao je Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda, nevladina organizacija sa Kosova. U Savetu smatraju da je postupak protiv Rakića mešanje Srbije u unutrašnje nadležnosti Kosova, kao i da je reč o političkoj poruci predsednika Srbije Aleksandra Vučića o suverenitetu Srbije, kao i poruka Rakiću „da ga ima u šaci”.

Goran Rakić, direktor JKP Standard u Kosovskoj Mitrovici i ministar administracije i lokalne samouprave u Vladi Kosova, odnosno zamenik kosovskog premijera, nije prijavio imovinu i prihode beogradskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazalo je ranije istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Zbog sumnje da je time prekršio Zakon o Agenciji, ta institucija nedavno je pokrenula postupak protiv ovog i još dva funkcionera koji rade na Kosovu.

Iako Rakić nije usamljeni slučaj, jedino je vest o postupku protiv njega proizvela reakcije u Prištini. Naime, Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda (SZLJPS/ KMDLNJ), nevladina organizacija osnovana na Kosovu, ocenila je u saopštenju koje je preneo portal KoSSev da je postupak Agencije za borbu protiv korupcije mešanje Srbije u unutrašnje stvari Kosova. Tom prilikom su pozvali Rakića da se oglasi o ovom pitanju i da, ukoliko prihvati postupak kao legalan, podnese ostavku na funkciju u Vladi Kosova.

Izvršni direktor SZLJPS-a Behxhet Sh. Shala za CINS navodi da su se prilikom reagovanja pozivali na svoje izvore te da do sada nisu imali informacije da je Rakić odgovoran i za preduzeće Standard, zbog čega je istraga i pokrenuta. Ipak, u postupku protiv tog funkcionera vidi političke razloge.

Aleksandar Vučić šalje jasnu poruku da ima nadležnosti, i zakonske, da potvrdi suverenitet Srbije na teritorijama gde misli da pripadaju ili mogu u budućnosti i zvanično da pripadaju Srbiji, što je po meni i Odboru (Savetu, prim.nov) čisto labudova pesma”, izjavio je Shala za CINS.

On dodaje da je Vučićeva poruka Rakiću da „bez obzira na visoku poziciju u kosovskoj Vladi, ne sme da zanemari činjenicu da ga ima u šaci i da u svako doba, ako pređe granicu poslušnosti i postane neposlušan prema samom Vučiću i Srbiji, uvek može da se podvrgne konsekvencijama”.

Kaže da nisu reagovali kako bi stali u odbranu Rakića, već jer smatraju da se Srbija stalno meša u unutrašnje poslove Kosova sa obrazloženjem da ima pravo da se interesuje i stara o interesu Srba sa Kosova. Sa druge strane, Rakića i Srpsku listu označava kao portparole predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Shala ne odobrava ni „pristup Srbije koji ignoriše institucije Kosova“:

„Imali bismo sasvim drugu situaciju u slučaju da Agencija protiv korupcije Srbije traži saradnju od Agencije protiv korupcije Kosova. Međutim, to se nije desilo u slučaju Rakić“.

Šta je SZLJPS

Nevladina organizacija Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda (SZLJPS) osnovana je 1989. godine što je čini najstarijom nevladinom organizacijom na Kosovu, kako se navodi na njihovom portalu. Bave se dokumentovanjem kršenja ljudskih prava, a sarađivali su i sa Haškim tribunalom kom su podneli krivične prijave protiv jugoslovenskih lidera osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu. Kako navode, bave se i edukacijom o ljudskim pravima, a učestvovali su u nadgledanju kosovskih izbora u više navrata. Neki smatraju da je organizacija bliska sa prošlom kosovskom Vladom.

Podsećamo, nakon što je istraživanje CINS-a pokazalo da funkcioneri koji rukovode srpskim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju svoju imovinu i prihode Agenciji, iako ih zakon na to obavezuje, oglasila se i Agencija sa informacijom da razmatra pokretanje postupka protiv šestorice tamošnjih funkcionera. Protiv trojice je i pokrenula: protiv Rakića, zatim dekana Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću Veroljuba Stankovića i direktora JKP Vodovod Ibar u Kosovskoj Mitrovici Miodraga Ralića koji, poput Rakića, nisu prijavili koliko zarađuju niti šta sve od imovine poseduju.

Ukoliko se utvrdi da su time prekršili zakon, mogu biti kažnjeni novčano u visini od 50 do 150 hiljada dinara, a ako se tokom postupka pokaže da je motiv bio skrivanje imovine i prihoda mogli bi se naći u zatvoru u periodu od šest meseci do pet godina. Međutim, kazna zatvora ne bi išla sama, pratile bi je otkaz i zabrana obavljanja javne službe u narednih 10 godina.

CINS je pokušao da dobije komentar od Gorana Rakića, međutim on na pozive i poruke nije odgovarao. Takođe, komentar na postupak protiv Rakića i saopštenje SZLJPS-a zatražili smo i od Kancelarije premijera Kosova Avdulaha Hotija, dok smo komentar na saopštenje kosovske organizacije bez uspeha zatražili i od Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova (MSP). Do objave teksta nismo dobili odgovore, dok nam je u MSP usmeno rečeno da oni za to nisu nadležni.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend