Iznos od 5,4 miliona KM koji su Lafino Trade i Matenico, offshore firme u vlasništvu Darka Šarića, uplatile preduzeću Agrocoop iz Banje Luke trebao je biti iskorišten kao avans za kupovinu srbijanskog preduzeća Mitrosrem, izjavio je biznismen Zoran Ćopić u srijedu tokom unakrsnog ispitivanja na Okružnom sudu u Banjoj Luci

Prvoptuženi u slučaju pranja novca u BiH, srpski biznismen Zoran Ćopić priznao je na suđenju da je pokušao izvući novac od Darka Šarića i nakon što je Šarić osumnjičen za trgovinu drogom, ali da u tome nije uspeo

Iako je pritvor mera koju bi sud trebalo da primenjuje samo ako ništa drugo nije svrsishodno, u pritvorskim jedinicama u Srbiji trenutno se nalazi oko 3.000 osoba, što je daleko više od postojećih kapaciteta. Uprkos postojanju alternativnih mera, sudije I dalje pre često određuju pritvor. Pritvor je postao kazna pre presude, jer mogućnost da osoba koja je provela mesece, nekada i godine u pritvoru bude proglašena nevinom, uvek postoji

Jemstvo, kao mera kojom se pritvor može zameniti, se u srpskim sudovima ne primenjuje često, pokazuju podaci sudova u Beogradu i razgovori sa tužiocima, sudijama i advokatima. Jedan od razloga za ne prihvatanje jemstva je strah sudija da će ih javnost obeležiti kao korumpirane. Ovakvoj situaciji ne doprinose ni nedovoljno jasni kriterijumi pri određivanju jemstva,koji dovode do različite primene u praksi. Po novom Zakoniku o krivičnom postupku, jemstvo se sada može odrediti ne samo u slučajevima kada je pritvor određen zbog opasnosti od bekstva, već i kada je on određen zbog uznemirenja javnosti. Takođe, sada će i same sudije imati pravo da određuju jemstvo. Cilj ovih izmena je da se sudije češće odlučuju za određivanje jemstva

Srbija je na šestom mestu po broju predstavki sudu u Strazburu, a većina se odnosi na dužinu trajanja sudskih sporova od kojih neki traju i po nekoliko decenija. Radnici koji pred sudom traže zaostale plate, umesto zakonskih šest meseci, bore se nekoliko godina. Jedno od načela sudske reforme je i efikastnost, ali Društvo sudija Srbije upozorava da smanjenje broja zaposlenih i njihova nejednaka opterećenost ne vode bržem rešavanju predmeta

Građani koji pred sudom vode neki spor žale se na visoke sudske takse jer, nakon što plate sva potraživanja pred sudom, ostane im novca jedva da prežive. U Društvu sudija Srbije upozoravaju da se takse uvećavaju u cilju smanjena broja predmeta, čime sud postaje nedostupan građanima. Da je pravda nedostupna tvrdi i Savet za borbu protiv korupcije u nedavno objavljenom Izveštaju o reformi pravosuđa, a jedan od glavnih razloga je i povećanje taksi, a time i troškova. Prema odredbama Zakona o uređenju sudova (član 86), uslove, visinu i način naknade iznosa za podmirenje troškova u sudskim postupcima propisuje ministar nadležan za pravosuđe. Od Ministarstva pravde nismo dobili odgovor na naša pitanja ili sagovornika na ovu temu.

Novinari srpskog i sarajevskog Centra za istraživačko novinarstvo Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović i Mahir Šahinović dobitnici su nagrade za istraživako novinarstvo u kategoriji internet medija za serijal tekstova „Projekat Ćopić“ o nepravilnostima u privatizacijama i pranju para Darka Šarića

Verica Barać, preminula predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, dala je intervju Centru za istraživačko novinarstvo Srbije u julu 2011. godine, u sklopu rada na istraživanju nekih slučajeva privatizacije. Objavljujemo deo tog intervjua kao znak zahvalnosti, sećanja i divljenja prema njenoj istrajnoj borbi za poštovanje zakona i pravedno društvo

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) i regionalna istraživačka organizacija Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) objavljuju preko pedeset dokumenata na više od tri stotine strana o hapšenjima, pritvoru, zapleni oružja, priznanju krivice, hipotekama na kuću Svetlane Ražnatović, a u dokumentaciji su i izveštaj SBPOK-a, dokumentacija o njenim preduzećima, interna dokumenta FK „Obilić“, kontrolni izveštaji Narodne banke i mnoga druga.

Kompletnu bazu podataka i dokumenata o Svetlani Ražnatović pogledajte ovde.