CINS predstavio bazu „Koliko košta poslanik?”

Deset meseci trajalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) o troškovima poslanika Narodne skupštine koji pored plata obuhvataju i ostale nadoknade – za službena putovanja, utrošeno gorivo, stanarinu u glavnom gradu i slično. Baza podataka „Koliko košta poslanik?”, kao i prateća istraživačka priča, predstavljeni su danas u 12 časova u Dorćol Platzu.

Nakon prezentovanja glavnih rezultata istraživanja usledila je panel diskusija u kojoj su učestvovali narodni poslanici Gordana Čomić i Dragan Šormaz, profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević i novinarka CINS-a Teodora Ćurčić. Razgovor je moderirao novinar CINS-a Stefan Marković.

Narodni poslanik i član Srpske napredne stranke Dragan Šormaz kazao je da su plate narodnih poslanika u Srbiji najniže u Evropi, niže čak i od onih zemalja čiji građani imaju niže prosečne plate od građana Srbije.

„Meni je parlament kao institucija veoma važan i, pravo da vam kažem, nisam zadovoljan statusom i položajem koji parlament ima u Srbiji. To bi u stvari trebalo da je naša najvažnija institucija, a kao takva bi trebalo da bude najbolje podržana“, istakao je Šormaz.

On je dodao da se zalaže za potpuno drugačiji način budžetiranja Narodne skupštine od trenutnog „gde bi se budžetirao narodni poslanik, a ne zgrada Narodna skupština“ jer smatra da bi na taj način to bilo napreciznije, najjasnije i najpoštenije prikazano.

Za razliku od njega, poslanica Gordana Čomić rekla je da ne može da odgovori na pitanje da li su poslanici u Srbiji malo, mnogo ili dovoljno plaćeni jer bi odgovor bio da ona procenjuje da li poslanik, koji je mandatom u Skupštini, zna svoje nadležnosti i da li se bavi svojim poslom kako piše u Ustavu Srbije, zakonima o Skupštini i Poslovniku Narodne skupštine.

„Ja mislim da javnost treba da zna svaki dinar koji bilo ko na javnoj funkciji dobija iz budžeta i da je dobro i da ste napravili bazu zato što su ovi podaci inače dostupni, ali da je ovo mnogo bolje, i da je to ključni cilj budućeg uspostavljanja dijaloga – čemu služi Narodna skupština“, navela je Čomić.

U debati je istakla i da ukoliko želimo da gledamo uporedno vrednosti prosečne zarade narodnog poslanika, onda možemo to da činimo u odnosu na prosečnu zaradu u zemlji, gde statistika kaže da je to 510 evra.

„Dakle ni dve prosečne zarade, i onda možemo da debatujemo da li je složenost posla narodnog poslanika, koji zna šta su mu nadležnosti, takva da je dovoljno da to bude nepune dve prosečne zarade“, dodala je ona.

Učesnik debate bio je i profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević koji je kazao da mu je drago što su na vrhu rang liste najplaćenijih poslanika upravo oni za koje je javnost čula, odnosno oni koje viđamo u Skupštini:

„Jasno je da sa jedne strane poslanici imaju deo funkcija koje mi vidimo i da javnost zapravo o njima najviše sudi prema onome što vidi na plenarnim sednicima, tu dobijaju i dobre i negativne ocene s jedne strane, ali da ono što je za parlament karakteristično godinama, a to je da je parlament vreća za udaranje. (…) Kad god ne možemo da politički kaznimo Dačića, Cvetkovića i Vučića ili ko god da je premijer, nama je mnogo lakše da se setimo narodnih poslanika i da krenemo da pričamo o negativnim stvarima.“

Spasojević je istakao da pre ili kasnije dođemo da pitanja izbornog sistema i toga „kako možemo da kažnjavamo ili nagrađujemo naše stranke ili političare na malo senzibilisaniji način“.

„Često se govori o uvođenju većinskog izbornog sistema, što smatram da bi bilo previše komplikovano, ali da jedna od stvari o kojima možemo da razgovaramo je kako da ojačamo položaj narodnog poslanika kroz sam izborni sistem“, kazao je profesor FPN-a.

Novinarka CINS-a Teodora Ćurčić, koja je učestvovala u ovom istraživanju, u panel diskusiji govorila je o problemima sa kojima su se ona i novinar Stefan Marković susretali u toku ovog istraživanja.

Istraživanje novinara CINS-a o tome koliko građane Srbije koštaju predstavnici u Narodnoj skupštini pokazalo je da je u periodu od 2016. do 2020. za plate i troškove narodnih poslanika isplaćeno 1,4 milijarde dinara, odnosno 1,9 milijardi sa porezom.

Za ukupno 402 poslanika, koliko ih je prema istraživanjima CINS-a prošlo kroz parlament u tom periodu, na ime plata i poslaničkih dodataka isplaćeno je više od milijardu dinara, za gorivo utrošeno na dolazak na sednice parlamenta ili odbora skoro 290 miliona, za iznajmljivanje stanova ili hotelskih soba u Beogradu 6,3 miliona dinara, a za troškove službenih putovanja u inostranstvo malo preko 102 miliona dinara.

Mnogi od ovih poslanika kandidati su i na narednim parlamentarnim izborima koji se održavaju za šest dana. Zbirni podaci po strankama i gradovima, ali i podaci za svakog poslanika pojedinačno nalaze se u bazi „Koliko košta narodni poslanik?” koju čitaoci mogu pretraživati po imenu i prezimenu poslanika, političkoj stranci čiji su članovi i gradovima iz kojih dolaze.

Tako se u njoj može pročitati da je prvi čovek radikala Vojislav Šešelj građane u protekle četiri godine „koštao“ 4,7 miliona dinara, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Goran Ćirić 2,9 miliona, a njihov kolega iz redova Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović 2,3 miliona dinara bez poreza i tako dalje. Pretragom se može videti i da je poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač u prethodne četiri godine građane „koštala“ 12 miliona dinara što je čini „najskupljom” poslanicom ovog saziva.

Ipak, jednog imena u bazi nema i to imena predsednice Narodne skupštine Maje Gojković. Naime, u podacima koje je Skupština dostavila CINS-u krajem marta, a koji se tiču isplaćenog novca poslanicima, izostavljene su informacije o troškovima predsednice Skupštine. Iako su novinari CINS-a ovaj nedostatak prijavili parlamentu, do objave baze nisu dobili odgovor.