Istraživačke pričeFunkcioneriPolitičke partije

Za narodne poslanike 1,4 milijarde dinara, novac i neaktivnima

15. jun 2020.
Narodna skupština Republike Srbije; foto: CINS
Za plate i troškove poslanika Narodne skupštine za četiri godine isplaćeno je 1,4 milijarde dinara, odnosno 1,9 milijardi sa porezom, pokazuje istraživanje CINS-a. Poslanici su, između ostalog, novac dobijali za plate, gorivo, službena putovanja, iznajmljivanje stanova i hotela. Za neke od neaktivnijih poslanika na skupštinskim sednicama isplaćeno je najviše para.

Kamen „zemlje Srbije“ narodnog poslanika Dveri Boška Obradovića, bojkot opozicije, poslanici ispred Srpske napredne stranke (SNS) kojima je Skupština često služila kao poligon za hvalospeve predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i žestoki obračun sa političkim protivnicima, roze donji veš koji je radikal Milorad Mirčić „potezao“ na ministarku saobraćaja Zoranu Mihajlović, službeno putovanje SNS poslanice Dubravke Filipovski u Strazbur i njen „nemušti“ engleski jezik u skupštini Saveta Evrope, pocepani sako Marijana Rističevića, glasanje na zvonce, štrajkovi glađu i kontraštrajkovi samo su neki od događaja koji su obeležili poslednji saziv Narodne skupštine.

I sve to o trošku građana.

Poslanici, prema zakonu, imaju pravo na određene privilegije – ukoliko nisu iz Beograda, Skupština će im platiti da odsednu u hotelu sa manje od pet zvezdica, da iznajme stan ili plate gorivo ako dolaze svojim kolima. Tokom trajanja sednica Skupštine oni ne plaćaju parking za svoja vozila u tri javne garaže, kao ni javni prevoz, mada ovo poslednje retko ko koristi.

Koliko je zaradio poslanik iz tvog mesta?

Na ovom linku naći ćeš bazu podataka sa platama, poslaničkim dodacima, smeštajem, prevozom, službenim putovanjima po državi i inostranstvu za 402 poslanika koji su sedeli u skupštinskim foteljama od početka 2016. do kraja 2019. godine.

Baza je pretraživa prema imenu i prezimenu, stranci i mestu prebivališta poslanika.

Baza troškova narodnih poslanika Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da su u periodu od početka 2016. do kraja 2019. godine kroz skupštinsku salu prodefilovala 402  poslanika. Za njihove plate i poslaničke dodatke isplaćeno je više od milijardu dinara, za gorivo za dolazak kolima na sednice parlamenta ili odbora skoro 290 miliona, za iznajmljivanje stanova ili hotelskih soba u Beogradu 6,3 miliona dinara, a za troškove službenih putovanja u inostranstvo malo preko 102 miliona dinara. Da bi došli do ovih zaključaka novinari CINS-a su analizirali podatke koje su dobili od Skupštine, ali ne i isplate ka funkcionerki SNS-a i predsednici Skupštine Maji Gojković. Više o tome čitajte OVDE.

CINS otkriva i da su za troškove 15 poslanika koji se nijednom nisu obratili građanima iz poslaničke klupe građani izdvojili 44,6 miliona dinara. Od toga je njih devetoro u Skupštini provelo sve četiri godine mandata.

Trenutno samostalni poslanik, do oktobra 2018. godine vlasnik Lilly parfimerija, aktuelni vlasnik nekoliko preduzeća i nekadašnji član Nove Srbije Mladen Grujić u aktuelnom sazivu nije imao ni jedno obraćanje niti je predložio zakon, sudeći prema podacima sa portala Otvoreni parlament koji prati aktivnost poslanika. Ipak, za troškove njegovog četvorogodišnjeg rada u Skupštini isplaćeno je 2,8 miliona dinara, a posle izbora 21. juna Grujić će se možda opet naći u skupštinskoj fotelji, ispred SNS-a. Na poziv novinarke CINS-a ovaj poslanik je odgovorio vulgarnim opaskama nakon čega je spustio slušalicu.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS · Poslanik Mladen Grujić vulgarno se obraća novinarki koja pokušava da postavi pitanja | CINS

Perjanica Socijalističke partije Srbije (SPS) i vlasnik firme u Crnoj Gori Milutin Mrkonjić u poslednje četiri godine nijednom nije „pustio glas“ u Skupštini, ali je ipak „koštao“ više od pet miliona dinara. On se na SPS listi za ovogodišnje izbore nalazi na 24. mestu.

Njegov partijski kolega, direktor JP Srbijagas i potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović, nalazi se u samom vrhu izborne liste socijalista. Bajatović je od 2016. do ove godine govorio na svega tri od 98 sednica. On ne prima platu pa su građani za njegov mandat izdvojili skoro 1,6 miliona dinara, od čega većinu za poslanički dodatak. Bajatović je sličnu sumu donirao partiji 2016. godine.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Sa učešćem u debati na 18 sednica, prema podacima Otvorenog parlamenta, Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) za četiri godine možda nije bila najaktivnija u skupštinskoj sali, ali je svakako „najskuplja“ poslanica, pokazuje CINS-ova baza. Kandidatkinja SVM-a na predstojećim izborima je u prethodne četiri godine građane koštala čak 12 miliona dinara, a za CINS je izjavila da taj novac nije zarada.

„Ja sam članica naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i tamo sam dve godine bila predsednica komiteta, sada sam predsednica podkomiteta, izvestila sam na više tema. Zamenica sam i predsednika našeg Odbora za evropske integracije i zbog toga sam redovno putovala. Kada putujem plaćaju mi se avionske karte i smeštaj i ja tu nemam apsolutno nikakvu zaradu“, objašnjava Kovač.

Kandidat za naredni parlament je i Dragan Šormaz, član SNS-a, za čije plate i troškove je plaćeno 11,2 miliona dinara u periodu od 2016. do kraja 2019. godine, zbog čega se našao na drugom mestu po isplatama u CINS-ovoj bazi Koliko košta poslanik. Šormaz je za to vreme bio aktivan na 17 od 98 sednica u Skupštini. Iako su se pojedini poslanici za reč javljali mnogo češće to ne znači da su više radili, objasnio je Šormaz za CINS:

„Ja sam neko ko se ne javlja po Poslovniku. (…) Imate poslanike koji se javljaju po Poslovniku, možete svaki čas na neke povrede (Poslovnika da se javite) i tako možete da imate hiljade prijava, ne znači da su nešto konkretno radili. Drugo, Skupština nije samo plenarna sednica. Skupština su odbori, Skupština su delegacije“.

Dodaje da se trudi da radi kao u savremenim parlamentima – u odborima:

„Ja radim na odborima. To je inače rad i u američkom Kongresu, u američkom parlamentu. Tu se radi po tim komitetima, komisijama, odborima. Tu vam je, u suštini, najveći rad. Kada dođete na plenarnu sednicu već je sve gotovo“.

Potpredsednica SNS-a Marija Obradović takođe je kandidat na izborima. Međutim, sudeći prema njenom zvaničnom sajtu, Obradović je bila aktivnija u stranci nego u Skupštini, gde je govorila na 14 sednica za četiri godine. Za ukupan doprinos radu institucije koje ima moć da menja Ustav i zakone ove države, građani su je platili 8,3 miliona dinara.

Među rekorderima po isplatama u CINS-ovoj bazi se nalazi i Hadži Milorad Stošić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), sada na SNS-ovoj listi za izbore. On je u aktuelnom sazivu za skupštinskom govornicom narod predstavljao 13 puta, uz troškove od 8,2 miliona dinara.

Među najplaćenijim predstavnicima naroda nalaze se i poslanici koji nisu na vlasti.

Za rad Gordane Čomić, potpredsednice Narodne Skupštine i doskorašnje članice Demokratske stranke (DS), u prethodne četiri godine je izdvojeno 8,8 miliona dinara, što je čini „najskupljom“ poslanicom te stranke. Čomić se i ove godine nalazi u trci za poslaničko mesto, ovog puta ispred organizacije Srbija 21.

Na pitanje kako bi opisala svoj rad u parlamentu, kao i koliko su poslanici uspeli nešto da promene, Čomić je odgovorila da nije zadovoljna jer nisu otklonili percepciju da su „jedna nekorisna grupa ljudi“. Posledica je, dodaje, da ljudi ne znaju šta sve poslanik može da uradi.

Za razliku od Čomić, koja se za reč javila na 37 sednica, najneaktivnija iz DS-a u aktuelnom sazivu bila je poslanica Vesna Marjanović. Ona se od početka 2016. do bojkota Skupštine februara 2019. u ime građana obratila na svega četiri sednice. Ipak, bojkot se nije odrazio na njena poslanička primanja pa je za Marjanović u prvoj godini bojkota isplaćeno 1,4 miliona dinara, za 15.000 dinara više nego 2018.

Marjanović za CINS kaže da je stranka odlučila da poslanici tokom bojkota ne idu u Skupštinu i na sednice odbora, te da su samo mogli da putuju na sastanke parlamentarnih delegacija jer je to „način da se u inostranstvu čuje neki drugačiji glas“. Nisu mogli da postavljaju ni poslanička pitanja, što je okarakterisala kao „protivustavno i protivzakonito“.

Međutim, ona misli da značaj rada poslanika ne treba da se meri minutima, jer neke aktivnosti nisu vidljive u javnosti:

„Ja sam, na primer, dok sam bila predsednica Odbora (za kulturu i informisanje) bila vrlo aktivna, razgovarala sa nevladinim organizacijama, medijskim udruženjima, pokušavala da sprečim izbor člana REM-a, godinu dana sam uspela da odložim izbor člana REM-a ispred nevladinih organizacija. To su stvari koje se mnogo ne vide“.

Kako stranka čiji je član bojkotuje izbore, Marjanović nije u trci za poslaničko mesto.

Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka i predavač na predmetima Izbori i izborni sistemi i Politički sistem Srbije, smatra da su plate poslanika niske i da bi ih trebalo povećati kako bi se poslanicima omogućila nezavisnost, a parlamentu prava kontrolna funkcija. Međutim, on kaže i da postoji osnov za kritiku sadašnjih plata ovih poslanika jer ne rade dovoljno.

„Suštinski problem sa time što vi pričate je što vi pronađete i pokažete javnosti (problem) i što opet javnost, kada dođe do izbora, nema mogućnost da kazni tog poslanika koji to radi – ako su ga stavili na vrh liste on će opet ući u parlament“, objašnjava Vučićević.

On podseća da birač glasa za izbornu listu, odnosno za 250 imena u celini, pa poslanik koji uđe u parlament „ne oseća apsolutno nikakvu odgovornost prema biračima, jer nije zahvaljujući njihovim glasovima u parlamentu, već volji stranačkih lidera ili grupe ljudi oko lidera“.

Koliko su građani platili predsednike poslaničkih grupa

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike Srbije 90 dana pre isteka mandata aktuelnog saziva Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika građani glasaju za izborne liste pa se poslanički mandati dele srazmerno broju glasova koje su liste osvojile.

Poslanici koji su 2016. ušli u parlament, prema skupštinskom Informatoru o radu, imali su pravo na osnovnu mesečnu platu od 68.297, kao i poslanički dodatak u iznosu od 27.320 dinara, odnosno 40% od plate, kao beneficiju što rade taj posao. Od oktobra prošle godine, prema pisanju Politike, osnovna poslanička plata je povećana na 82.869 dinara.

Prema CINS-ovoj bazi 31 poslanik je za četiri godine od Skupštine primao samo poslaničke dodatke, jer platu primaju na drugom mestu.

Za narodne poslanike koji ne stanuju u Beogradu, Odluka o poslaničkoj naknadi Administrativnog odbora predviđa dve opcije – da iznajme smeštaj u prestonici koji košta do 35.000 dinara (oko 300 evra) mesečno ili da putuju u Beograd i, po potrebi, iznajme sobu u hotelu koji nije prve kategorije. Ako u Beograd putuju svojim kolima poslanici dobijaju novac za gorivo, dok oni koji zakupe stan imaju pravo na poseban dodatak za odvojen život od porodice.

Poslanici imaju pravo na službena putovanja u zemlji i van zemlje, gde im se pokrivaju troškovi puta, smeštaja i dnevnice. Za ova putovanja poslanici su između 2016. i 2020. potrošili 103 miliona dinara.

Nova ili stara lica u srpskoj Skupštini trebalo bi da budu poznata nakon izbora raspisanih za 21. jun.

Četiri godine rada šefa poslaničkog kluba SPS-a i potpredsednika Skupštine Đorđa Milićevića koštale su građane 7,6 miliona dinara. Pošto je Milićević iz Valjeva, od te sume je sa više od 1,5 miliona dinara plaćeno gorivo za automobil.

Marinika Tepić predvodi Klub samostalnih poslanika u Skupštini, a tokom mandata u sadašnjem sazivu promenila je tri stranke. Za njenu platu i troškove isplaćeno je 5,9 miliona dinara. Pored plate od 3,2 miliona, Tepić je dobila i 1,2 miliona za gorivo, a 2016. godine, dok je bila članica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), isplaćeno je i 236.000 dinara za službena putovanja u inostranstvo, u šta spadaju akontacije, put, smeštaj i dnevnice.

Prvi čovek radikala (SRS), Vojislav Šešelj, za četiri godine u Skupštini potrošio je 4,7 miliona dinara, od čega većinu novca čini plata. Šešelj je često Skupštinu koristio za upućivanje uvreda na račun kolega iz poslaničkih klupa, a 2018. je, uz psovke, gazio hrvatsku zastavu.

Nišlija Goran Ćirić, šef poslaničke grupe DS-a, je od 2016. do kraja 2019. na poslaničkoj funkciji građane koštao 2,9 miliona dinara. Za to vreme je za relaciju Beograd-Niš naplatio gorivo u iznosu od 1,5 miliona dinara, iako živi u glavnom gradu gde radi i kao specijalni savetnik u Pošti Srbije. O poslanicima koji imaju nekretnine u Beogradu, a naplaćuju gorivo čitajte uskoro na sajtu CINS-a.

Prvi čovek SNS-a u srpskom parlamentu je Aleksandar Martinović. Podaci kojima raspolaže CINS pokazuju da on u Skupštini ne prima platu, već samo poslanički dodatak (oko 30.000 dinara mesečno). Još 234.000 dinara mu leže svakog meseca zbog drugih poslova, a kako je iz Rume, naplaćuje i gorivo kada dolazi u Skupštinu. U toku ovog mandata građane je „koštao“ 2,3 miliona dinara, bez poreza.

Prema podacima iz CINS-ove baze, u četiri stranke koje su tokom četiri godine imale najveći broj poslanika, u proseku je najviše koštao poslanik Srpske radikalne stranke (SRS), za čije je plate i troškove parama građana plaćeno 4,4 miliona dinara.

Za njim je poslanik DS-a za kog je prosečno isplaćeno 3,4 miliona dinara.

Poslanici iz redova naprednjaka su u proseku koštali po 3,3 miliona dinara, a SPS poslanici 3,2 milion dinara.

Realizovano uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

Autori:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend