Jelena Škulić, sudija Višeg suda u Beogradu, osudila je Aleksandru Janković Aranitović zbog ugrožavanja sigurnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića tako što je, između ostalog, procenila da se on osećao uznemireno. Ipak, da bi Janković Aranitović osudila po tom osnovu, sudija Škulić je morala da ima i Vučićevu izjavu da je ugrožen, smatra advokatica JUKOM-a Milena Vasić.

„Zašto nema mene u medijima, to je moja odluka, a zašto Krušika i afera Jovanjice nema, odjednom je to stalo, ja ne znam pravi odgovor na to pitanje”, kaže za CINS uzbunjivač iz fabrike Krušik Aleksandar Obradović protiv koga se od septembra 2019. vodi istraga zbog sumnji na odavanje poslovne tajne.

Prvo ročište na suđenju kompaniji Ziđin zbog prekomernog zagađenja vazduha sumpor-dioksidom u Boru održano je u Privrednom sudu u Zaječaru, dok je ročište u postupku zbog prekomernog zagađenja olovom i kancerogenim česticama za vreme prethodnog rukovodstva odloženo jer tužilaštvo još uvek nije izmenilo optužni predlog.

Za reklame i Tešku reč, tok-šou Dragana Vučićevića, Pink je Informeru u samo pet meseci 2014. godine platio nešto više od 95 miliona dinara, odnosno oko 820 hiljada evra, pokazuju podaci Poreske uprave do kojih je došao CINS. Dok vlasnik Pinka tvrdi da je tim novcem obuhvaćeno više od nekoliko meseci emitovanja emisije, sagovornici CINS-a kažu da bi to moralo da se nađe na računu, kao i da je ta cena nerealna. CINS otkriva i da je Pink Informeru iste godine oprostio oko 380 hiljada evra, kroz ogromne popuste za oglašavanje. Osnovanost ovih poslova Poreska uprava nije proveravala dok je u isto vreme Pinku omogućavala reprograme poreskih dugova.

Opština Mali Zvornik kupila je 2018. godine od lokalne firme Žarkovići četiri njive za nešto više od 124 hiljade evra, radi proširenja industrijske zone. Direktor Žarkovića Nenad Nestorović, koji je inače donirao vladajuću Srpsku naprednu stranku 2017. godine, tu zemlju je od ranijih vlasnika kupio za oko 30 hiljada evra. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu proverava slučaj.

Aleksandra Janković Aranitović, koja je u julu 2019. godine na Tviteru vređala decu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mogla je zbog veštačenja koje nije bilo zasnovano na svim podacima da završi u psihijatrijskoj bolnici. U toku postupka, veštaci su prvo utvrdili da postoji opasnost da učini teže krivično delo i da treba da bude smeštena u nadležnu zdravstvenu ustanovu. Međutim, ispostavilo se da veštaci nisu analizirali kompletnu medicinsku dokumentaciju, pa je dopušteno dopunsko veštačenje čiji je zaključak bio drugačiji – opasnost od težeg krivičnog dela ne postoji i ona može da se leči na slobodi.

Kada dođe do vršnjačkog nasilja na internetu, najvažnije je da roditelji pruže podršku svom detetu, prijave problem, kao i da sačuvaju dokaze da se nasilje desilo, objašnjava za CINS Ivana Milošević iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Ovaj centar je za skoro tri godine zabeležio više od 200 slučajeva ugrožavanja bezbednosti dece na internetu.

Privatni univerziteti na kojima su Nebojša Stefanović, Jorgovanka Tabaković i Aleksandar Šapić stekli doktorate već godinama ignorišu optužbe da je reč o plagijatima. I dok Union tvrdi da u Šapićevom slučaju niko neće da bude u komisiji koja bi proveravala postojanje plagijata, za Megatrend i Educons osporavanja doktorata Stefanovića i Tabaković ravna su neistini.

Borba jednog čoveka da se čuje istina o mogućim zloupotrebama u valjevskoj fabrici oružja Krušik, u koju je uključen sam vrh vlasti u Srbiji, obeležila je prethodnu godinu. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkriva kako je nastala priča o Krušiku – od prvog susreta Aleksandra Obradovića sa novinarima pa sve dok javnost nije saznala za njegovo hapšenje.