Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je odmah po hapšenju u saopštenju za medije (pogledajte saopštenje) navelo da su dvojica osumnjičenih omogućili kladioničarima onlajn kladjenje na fudbalskim, košarkaškim, teniskim i NFL mečevima, iako nisu imali odobrenje za to, ne propuštajući da se u prvom pasusu saopštenja pohvali da je otkriven „nov način neovlašćenog organizovanja igara na sreću putem Interneta“. Prema tadašnjim navodima policije, osumnjičeni su na nezakonit način stekli „protivpravnu imovinsku korist“ od 550 hiljada evra. Policija je privremeno blokirala oko 60 hiljada evra na njihovim bankovnim računima, konfiskovala 11 računara, kao i dva automobila. Mesec dana nakon hapšenja pritvor im je produžen za još 30 dana, iako su, kako nezvanično saznajemo, već tada bili saslušani svi svedoci, tj. zaposleni u firmi. Na pitanje zbog čega se Kragujevčani terete za organizovanje igara na sreću, Vladimir Janković, Đokićev advokat odgovara: „To bih i ja voleo da znam. U zahtevu tužilaštva to nisam prepoznao“.
Šta je „affiliate marketing“?
Blicsport.rs reklama
Đokić i Jagličić, međutim, nisu vodili internet kladionicu. Od prijatelja osumnjičenih saznajemo da su radili javno, bez skrivanja, i da im nije padala na pamet mogućnost da budu uhapšeni. Kragujevčani su preko svoje agencije za proizvodnju softvera „LimesSoft.com“, registrovane u Kragujevcu u aprilu 2005.godine, uređivali internet sajtove www.kladionicar.com, www.freebetting.net i www.apuestatu.net. Na ovim stranicama kladioničari mogu da se na srpskom, engleskom i španskom informišu o predstojećim utakmicama, mečevima i aktuelnim kvotama, a zatim da se preko jednog od brojnih linkova na sajtu virtuelno upute ka stranim onlajn kladionicama. Tek tada njihov novac ulazi u igru – kladioničari na ovim stranim sajtovima, kao što su www.bet365.com ili www.bet-at-home.com, otvaraju naloge i uplaćuju novac koji će koristiti za svoje opklade.
Na koji način su onda Kragujevčani stekli profit? Ako ste uplatili depozit na nekoj internet kladionici, a do nje ste došli preko linka na nekom od Đokićevih i Jagličićevih sajtova, oni će toj kladionici naplatiti svoju uslugu onlajn reklame. Na primer, popularni www.bet365.com svojim internet saradnicima nudi iznos jednak trećini dobijenog depozita kladioničara. Ovaj biznis se zove „affiliate marketing“, veoma je raširen na Internetu, i prema našim zakonima nije ilegalan. S obzirom da su sajtovi www.kladionicar.com i www.freebetting.net specijalizovani za sportsko klađenje, pažljivo ažurirani i veoma korisni kladioničarima (stranica je dobila nagradu portala www.soccerlens.com za najbolji sajt posvećen klađenju ), posećenost je velika i sajtovi su profitabilni.
Nezakonito reklamiranje?
Iako je ovakav sistem poslovanja veoma sličan običnom onlajn reklamiranju, organi Republike Srbije tu očigledno vide značajnu razliku.
„Po tumačenju Zakona o oglašavanju, reklamiranje stranih kladionica nije zabranjeno“, kaže Mile Simojlović, načelnik Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija. „To je reklamiranje u smislu reklamiranja firme, tj. korporativno oglašavanje. Može da se reklamira i firma koja se bavi delatnošću organizovanja igara na sreću, tj. da reklamira svoju firmu i logo“, dodaje on.
(slika: Blicsport.rs reklama)
Tako se, na primer, kladionica www.bet-at-home.com legalno reklamira na internet sajtovima, u novinama, po sportskim halama i stadionima. Sajt Blica, najtiražnijih novina u Srbiji, daje i savete kladioničarima i objavljuje kvote navedene popularne kladionice. Ovaj dnevni list je ranije štampao i vaučere za kladioničare. Zbog čega država ovo smatra zakonitim, a „affiliate“ biznis podvodi pod visokotehnološki organizovani kriminal i podnosi krivične prijave, ostaje za sada nepoznanica, jer niko od zvaničnika nije smeo da komentariše istragu koja još uvek traje.
Velika Internet Srbija
Sajtovi Kragujevčana registrovani su u Sjedinjenim Američkim državama (pogledajte link), a ne u Srbiji. Time se, uz pomenute dileme, otvara i pitanje „internet teritorije“ na kojoj se srpski zakoni primenjuju.
„Potrebno je utvrditi odakle je izvršilac preduzeo radnju izvršenja i gde je u celini ili delimično nastupila posledica“, kaže Saša Radulović, zamenik višeg tužioca u Odeljenju za visokotehnološki kriminal. „Ukoliko je sajt hostovan kod stranog provajdera, pored domaćeg prava valja poštovati zakonsku regulativu te strane države“, dodaje on.
Saša Radulović, Odeljenje za visokotehnološki kriminal
Američki zakoni o onlajn klađenju su veoma promenljivi i različiti od države do države, te je teško utvrditi da li bi se poslovanje ovih programera moglo podvesti pod organizovanje igara na sreću. Osim toga, ove internet stranice su napisane na tri jezika. Logično deluje pretpostavka da nisu bile namenjene samo domaćim kladioničarima.
„Ciljna grupa je ceo svet koji može da se kladi onlajn, a ne državljani Srbije. Srpska verzija je zamišljena da to ponudi pre svega našim ljudima u dijaspori“, kaže bliski prijatelj osumnjičenih koji je želeo da ostane anoniman. On naglašava da su bile potrebne godine „krvavog“ programerskog rada da bi poseta sajta dostigla današnji nivo.
Nova generacija kladioničara
Na mnogim adresama u Srbiji i danas vidimo kladionice koje još uvek imaju značajan profit od svog biznisa. Prosečni srpski građanin je izgleda zadržao naviku da lično popunjava tiket i uplaćuje novac svom kladioničaru u kog ima poverenja. Stvari se, menjaju širenjem brzih kablovskih i ADSL „broadband“ internet konekcija. U budućnosti će se sve više ljudi opredeljivati za klađenje iz svojih udobnih domova, dok uživo gledaju utakmicu i prate kvote na specijalizovanim internet stranicama.
„Prošle godine sam, od kraja oktobra do sredine decembra, za mesec i po dana, na onlajn opklade uložio oko 15 hiljada evra“, kaže naš sagovornik, kladioničar, koji je zbog navedene petocifrene brojke insistirao da ostane anoniman. „Mrzim kazina i slična mesta, to ne mogu da svarim. Osim toga, moj fah je klađenje uživo. Kod kuće gledam utakmicu, na primer, 80 minuta, i pred kraj se opkladim koliko će biti kornera, ili autova, ili kartona. Takve stvari ne mogu da se nameste, a znam da mnoge utakmice jesu nameštene. To je, dakle, pet minuta, ali pet minuta adrenalina. To mi pruža zadovoljstvo i jedino zbog toga se kladim“. Naš sagovornik je uveren da je budućnost klađenja i kockanja na Internetu. Tokom pomenutih mesec i po profitirao je 3500 evra.
Evropska praksa
Zakoni evropskih zemalja u vezi sa kockanjem i klađenjem na Internetu se takođe razlikuju od države do države. Od početka ove godine Švajcarska predvodi put ka liberalnijim zakonima prilagođavajući se principima slobodnog tržišta i prekograničnim poslovnim ponudama. Države EU su pod pritiskom Evropske komisije da učine slično, prenose neki.
Ovo se, ipak, pre svega odnosi na poslovanje internet kladionica i kockarnica, a ne i na sajtove koji ih reklamiraju.
Najsličnija Srbiji u ovoj oblasti je Norveška u kojoj država ima kompletan monopol nad igrama na sreću. Jedna od najvećih onlajn kladionica www.ladbrokes.com nije uspela da se proširi na zatvoreno norveško tržište koliko god se pozivala na zakone Evropske ekonomske zone o zabrani monopola, prenose strani portali. Još važnije, svako reklamiranje kladionica i kockarnica, i stranih i domaćih, je nelegalno, osim ako ne potiče od norveške verzije Državne lutrije, a norveške banke ne smeju da primaju transakcije i depozite za kladioničarske sajtove.
Sajtovi www.freebetting.net i www.kladionicar.com i dalje rade. Posetite ih i sami procenite čime su se bavili kragujevački programeri.
Uroš Kovač
Nemarnost MUP-a
Ministarstvo unutrašnjih poslova u saopštenju za javnost između ostalog navodi da su Kragujevčani primali novac „sa računa nekoliko ofšor kompanija i nekih od najpoznatijih svetskih kladionica (Eurobet, Bet-at-home, Moneybookers i dr.)“. Poslednji pomenuti sajt www.moneybookers.com nema nikakve veze sa igrama na sreću. To je kompanija koja se bavi elektronskim primanjem i slanjem novca.
Spontani medijski linč
Većina srpskih medija, verovatno u trci sa vremenom i konkurencijom, nije se detaljnije bavila slučajem Kragujevčana, već je iskoristila priliku da stranice popuni bombastičnim naslovima. Prednjačili su tabloidi (Press: „Sajber prevara od 550.000 evra!“), ali ni ozbiljni mediji nisu zaostajali (Politika: „Internet kladioničari zgrnuli pola miliona evra“). Iz komentara ispod tekstova se ipak vidi da veliki broj čitalaca podržava uhapšene, a o tome svedoči i Fejsbuk grupa „Sloboda za Djoleta i Jagu“ koja okuplja preko 1400 članova.
Centar za istraživačko novinarstvo je u ponedeljak, 19. aprila dobio pismenu napomenu od advokata Vladimira Jankovića, povodom njegovog citata u tekstu. Demant pogledajte ovde.
Ostavi komentar