Na Drini mafija

Strahinja Rašeta je imao samo dvadeset i jednu godinu kada se etablirao kao plaćeni ubica i ilegalno ušao u Bosnu i Hercegovinu (BiH) 6. oktobra 2006. Iz Loznice ga je preko Drine čamcem prevezao Zoran Mitrović zvani Luftika, već osuđivani prekogranični švercer.

Mitrović je kasnije tog dana prevezao Rašetu i nazad u Srbiju, samo sada ranjenog u obe noge, nakon što je ranjeniku propao plan da u Istočnom Sarajevu ubije Đorđa Ždralu, vođu tamošnje organizovane kriminalne grupe.

Na pojedinim mestima, reka Drina je pogodna za ilegalan prelazak čamcima, koji se lako sakriju na obali prekrivenoj gustim rastinjem

Rašeta je pred kafićem „Sport“ nanišanio u Ždralu iz blizine i povukao obarač, ali je pištolj blokirao, navodi se u optužnici Okružnog tužilaštva u Šapcu. Ždrale je zapucao iz svog pištolja, pa se Rašeta jedva živ izvukao iz Istočnog Sarajeva.

Da je pokušaj uspeo, Rašeti je ilegalni prelazak granice mogao da posluži kao alibi jer ne bi postojao dokaz da je u vreme ubistva uopšte bio u BiH. Dve godine kasnije, Rašeta je poginuo postavljajući bombu pod auto nekadašnjeg saradnika.

Danas, kao ni pre šest godina, granica između Srbije i BiH za kriminalce iz regiona ne samo da nije prepreka, već dobro dođe za građenje alibija i zaradu od krijumčarenja droge, ukradenih vozila ili stoke. Vrlo često, pomažu im i korumpirani policajci.

“Činjenica je da kriminalne grupe ostvaruju dobru saradnju bez obzira na kantonalne i entitetske granice unutar BiH, a isti slučaj je i sa međudržavnim granicama, koje im ne predstavljaju nikakvu prepreku”, piše u strategiji BiH za borbu protiv organizovanog kriminala od 2009. do 2012. godine.

Granica na Drini: Da je nema, kriminalci bi je postavili 

Reka Drina predstavlja prirodnu granicu između BiH i Srbije, dugu 261 km, što čini više od dve trećine granice između ove dve zemlje

Granica između Srbije i BiH je duga 363 kilometra, od čega je 261 kilometar duž reke Drine. Deo priobalnog područja je gusto naseljen, a deo skriven bujnom vegetacijom. Na tom potesu nalazi se 11 zvaničnih graničnih prelaza, ali teren pruža veliki broj mogućnosti za nelegalan prelazak, čak i običnim preplivavanjem.

“Među krivičnim delima u pograničnom području prednjače krijumčarenje roba i droge i to mimo zvaničnih graničnih prelaza”, navodi se u Informaciji o stanju sigurnosti u Ministarstvu sigurnosti BiH.

Podaci MUP-a Srbije pokazuju da je ukupna vrednost oduzete robe u ovom pograničnom području prošle godine bila oko 100.000 evra. Oduzeto je i 13 kilograma narkotika, najviše marihuane.

Dejan Ilić, šef Odseka za kontrolu prelaženja granice sa BiH Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, kaže da se zbog velike nezaposlenosti ljudi u pograničnom području bave krijumčarenjem kao zanatom i da su najzastupljeniji šverc stoke, tekstila i cigareta.

Opštinski sud u Loznici je od 2000. do 2006. godine onog Zorana Mitrovića, koji je preko Drine prevezao Strahinju Rašetu, četiri puta osuđivao zbog ilegalnog prebacivanja stoke preko granice. U sva četiri slučaja međutim, radilo se o uslovnim i kaznama koje pojedinačno nisu prelazile 200 evra. U jednoj od presuda je kao olakšavajuća okolnost uzeto to što se Mitrović korektno ponašao na sudu i to je prevagnulo nad otežavajućom okolnošću da je ranije osuđivan, i to za isto delo.

Tridesetčetvorogodišnji Mitrović je uhapšen u Budimpešti na osnovu poternice Tužilaštva BiH i, u martu 2013. godine, izručen je tamošnjim vlastima. Sud BiH mu je ukinuo pritvor mesec dana kasnije.

Dešava se da naši službenici leže na minus 10 čekajući u zasedi, u nekom grmu. Krijumčari to često znaju, pa u prolazu nasumično bacaju kamenje u grmlje, puštaju pse i bodu vilama”

Dejan Ilić

, 

šef Odseka za kontrolu prelaženja granice sa BiH

Ilić kaže da su šverceri dobro osposobljeni i da je bilo slučajeva kada su čak i oni nadzirali policiju. Koriste posebno pripremljene čamce na koje mogu da ukrcaju veće količine stoke. Brzo prikrivaju tragove, pa policija mora brzo da reaguje, ili rezultata neće biti.

“Dešava se da naši službenici leže na minus 10 čekajući u zasedi, u nekom grmu. Krijumčari to često znaju, pa u prolazu nasumično bacaju kamenje u grmlje, puštaju pse i bodu vilama”, kaže Ilić i dodaje da je saradnja na otkrivanju prekograničnog kriminala između Srbije i BiH na dobrom nivou.

Ipak, u nekim od otkrivenih slučajeva šverca učestvovali su, kao počinioci, i pripadnici policije Srbije i BiH.

Drinom teku kriminalci, droga, švercovana kola i stoka

Tokom 2013. godine osam policajaca Granične policije BiH i četiri policajca MUP-a Republike Srpske uhapšena su u akciji sprečavanja krijumčarenja hiljada grla stoke iz Srbije u BiH.

U akciji kodnog naziva “Skela”, uhapšeni su Araz Jukić, komandir Granične policije u Zvorniku (BiH) i njegovih sedam podređenih rukovodilaca. Osumnjičeni su da su bili deo organizovane švercerske mreže koja je čamcima prokrijumčarila preko granice hiljade grla stoke.

Šverceri su stoku kupovali u Srbiji, zatim je prevozili u BiH preko Drine, a korumpirani pripadnici policije su obezbeđivali siguran prelaz granice i transport do klanica.

Prošvercovane ovce u čamcu na Drini
(Foto: MUP Srbije)

U septembru je, takođe zbog šverca stoke na području Bijeljine uhapšeno još 15 osoba, od čega dva pripadnika Granične policije BiH, a oduzeto je šest pušaka, dva čamca i tri vozila za prevoz stoke.

Prema rečima Dejana Ilića, samo u 2008. godini u Srbiji je zbog zloupotrebe službenog položaja procesuirano 18 pripadnika policijskih službi sa granice, dok je u 2012. podneto preko 10 disciplinskih prijava.

Od 2007. do kraja 2012. godine 26 službenika Granične policije BiH je suspendovano jer je protiv njih pokrenut krivični postupak.

“Više osuđujem to nego nekoga ko se opredelio da se bavi kriminalom. Nekome ko nosi uniformu to mora da bude u opredeljenju, a ne da praktično sedi na dve stolice”, kaže Ilić.

Osim kriminalaca, droge i stoke, preko granice između Srbije i BiH ilegalno se prebacuju i ukradena vozila, pokazala je policijska akcija “Kamen”, koju su policijske agencije BiH izvele tokom 2010. i 2011. godine.

Članovi grupe od 26 optuženih osoba imali su jasnu podelu posla – jedni su krali vozila, drugi falsifikovali dokumenta, a treći prevozili automobile preko granice sa Srbijom. U svemu im je pomagao i Slobodan Stojanović, policajac Granične policije BiH.

Stojanović je priznao da je zloupotrebio ovlašćenja i bez kontrole propuštao kradena vozila na graničnom prelazu Bratunac.

Granična policija BiH zaplenila je veći broj čamaca koji su korišteni za ilegalni transport preko reke Drine 

Vozila su krale i preprodavale tri povezane grupe koje su delovale na području Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH, pokazuje pet presuda izrečenih Stojanoviću i još četvorici članova grupe.

Automobili su uglavnom kradeni u Mostaru i Sarajevu, zatim sakrivani u iznajmljenim garažama na raznim lokacijama, dok bi drugi članovi grupe zaposleni kao carinici ili u špediterskim firmama falsifikovali dokumentaciju dajući vozilima lažni identitet.

Neka vozila su prodata u BiH, a ostatak je grupa iz Zvornika prebacivala u Srbiju uz pomoć graničnog policajca Stojanovića.

Stojanović je uhapšen svega nekoliko meseci pred penzionisanje, koje je dočekao pod suspenzijom. Osuđen je na uslovnu kaznu zatvora od dve godine, koju neće morati da služi ako u narednih pet godina ne počini novo krivično delo.

Falsifikat falsifikatora koji ne postoji

Tužilaštvo u Šapcu je u decembru 2007. optužilo Darka Eleza za pokušaj ubistva Đorđa Ždrale, njegovog nekadašnjeg partnera i kuma. Još 10 osoba, među kojima i Rašeta, optuženo je za razne oblike saučesništva. Presuda kojom su pripadnici grupe osuđeni za ova dela je zatim poništena, a postupak prebačen na Viši sud u Beogradu. Suđenje ni do danas, gotovo šest godina od podizanja optužnice, nije počelo. Postupajući efikasnije od srpskog sudstva, Elez je sa svojom grupom nastavio da niže krivična dela sa obe strane granice – sve dok nije uhapšen u Beogradu, u septembru 2009.

Viši sud u Beogradu ga je 2010. godine osudio na devet godina zatvora, ali ne za pokušaj ubistva Ždrale, već zbog šverca marihuane iz Srbije u BiH, pokušaja iznude od poslovnog čoveka iz Istočnog Sarajeva i falsifikovanja lične karte i vozačke dozvole.

Darko Elez (na slici) je koristio lažna dokumenta na ime Slaviša Veletić, koji je osuđen na uslovnu kaznu upravo zbog – falsifikovanja isprava. Vrlo je verovatno da je sud za falsifikovanje osudio osobu koja postoji samo u falsifikovanom dokumentu

Elez, koji kaznu izdržava u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, koristio je lažna dokumenta Srbije na ime Slaviša Veletić. Osobu sa tim imenom i istim brojem lične karte je, 2011. godine, Osnovni sud u Bijeljini osudio na četiri meseca uslovne kazne upravo zbog – falsifikovanja isprava. Vrlo je verovatno da je sud za falsifikovanje osudio osobu koja postoji samo u falsifikovanom dokumentu.

U prošlosti su se kriminalne grupe mnogo češće koristile falsifikovanim dokumentima – stotine osoba, među kojima i počinioci težih krivičnih dela, nekada su imale falsifikovane dokumente iz Bosne i Hercegovine.

Falsifikovani pasoš BiH imao je i Sretko Kalinić, nekadašnji pripadnik Zemunskog klana iz Srbije. Iskoristio ga je kada je iz Hrvatske ulazio u BiH, nakon čega je ilegalno prešao u Srbiju plivajući preko Drine, sa ciljem da likvidira Zorana Nedovića zvanog Šok.

Uvođenjem novih dokumenata, međutim, mogućnosti falsifikovanja su znatno umanjene.

Ljubinko Jaćović, inspektor iz Uprave kriminalističke policije Srbije kaže da nije bilo slučajeva falsifikovanja novih biometrijskih dokumenata i da se uglavnom falsifikuju stare lične karte i pasoši Srbije koji će važiti do 2016. godine.

Gliser koji Granična policija Srbije koristi za čuvanje granice sa BiH

Od početka 2008. do kraja 2012. godine, na graničnim prelazima u BiH otkrivena su 352 falsifikovana dokumenta, od čega su 102 pokazali državljani SR Jugoslavije, Državne Zajednice Srbije i Crne Gore i, na kraju, Srbije.

Lažne dokumente BiH svojevremeno je posedovao i sam Đorđe Ždrale, koji u Foči izdržava zatvorsku kaznu za ubistvo Ljubiše Savića Mauzera, nekadašnjeg načelnika Uprave policije Republike Srpske.

Za pokušaj ubistva Ždrale, Eleza je i pored optužnice u Srbiji, ove godine optužilo i Tužilaštvo BiH. U optužnici protiv 32 člana njegove kriminalne grupe navodi se i niz drugih dela, kao što su ubistva pet osoba, oružane pljačke, krijumčarenje droge i pranje novca.

Članovi grupe su, između ostalog, optuženi i da su zajedno sa grupom Nasera Keljmendija krijumčarili drogu i sirovine neophodne za proizvodnju narkotika. Pošiljke droge su iz Južne Amerike preko Turske i Srbije stizale u BiH, a deo je zatim krijumčaren dalje u Hrvatsku.

Elezov advokat, Duško Tomić, kaže da postoji mogućnost da njegovom branjeniku, koji ima dvojno državljanstvo, bude suđeno u BiH, kako je i sam tražio, ili da proces bude razdvojen, pa da se u BiH sudi onim osobama koje su tu, a u Srbiji osobama koje su u rukama organa Srbije.

Elez i članovi njegove grupe su od 2006. do 2009. godine više puta automobilima ili čamcima preko Drine ilegalno prelazili granicu BiH i Srbije, pokazuje optužnica Tužilaštva BiH.

Kako bi u Istočnom Sarajevu ubili Borisa Govedaricu, člana Ždraline grupe, Elez i njegovi saradnici su čamcem ilegalno prešli Drinu kod Zvornika, a prevezao ih je Branko Đurić – Žućo, koji je kasnije u Srbiji osuđen zajedno sa Elezom. Nakon ubistva, uz učešće drugih pomagača, ponovo su čamcem prešli u Srbiju kod Loznice, a zatim se odvezli do Beograda.

Žićina plaža – mesto na kom je Zoran Mitrović preko Drine ilegalno prebacio Strahinju Rašetu, koji je kasnije pokušao da ubije Đorđa Ždrala

Među optuženim članovima Elezove kriminalne grupe u BiH bili su i Bojan Cvijan, šef Odseka za narkotike Agencije za istrage i zaštitu BiH, Ljubiša Lalović, pripadnik Granične policije BiH, Dejan Vukosavljević, policajac MUP-a Kantona Sarajevo, i Vladimir Taušan zvani Šota, policajac Jedinice za podršku iz Istočnog Sarajeva. Taušan je optužen da je u policijskoj uniformi preneo 44 kilograma marihuane iz okoline Foče u Sarajevo.

Cvijan i Lalović su Elezu omogućili da pređe granicu bez kontrole graničnih policajaca i u Srbiju odnese svoj deo plena posle pljačke 2,2 miliona evra iz vozila za transport novca Privredne banke Sarajevo.

U “Informaciji o stanju sigurnosti u BiH” navodi se da je Granična policija u 2012. godini sprečila 389 osoba da ilegalno pređu granicu preko Drine i da se uglavnom radi o građanima BiH i Srbije.

U Srbiji je u pograničnom području tokom 2012. godine, prema potragama, ukupno otkriveno 200 lica, od čega osam van zvaničnih graničnih prelaza. Ukupno je otkriveno 58 ilegalnih prelazaka.

U graničnim policijama obe zemlje, novinarima su rekli da im nedostaje ljudstva za bolju kontrolu. Granična policija BiH ima samo jedan čamac za rečne patrole, a kažu da su čamci i skele u pograničnom području još uvek uglavnom neregistrovani, što graničnim policajcima otežava identifikaciju njihovih vlasnika.

Njihove kolege u Srbiji imaju devet čamaca, ali kao problem navode nedostatak goriva.

Povezane priče

Srbija i Kosovo pregovaraju, kriminalci profitiraju

Ostrvo Sveti Nikola paravan za šverc cigareta