Nakon obilnih kiša početkom ove nedelje, kada su se reke izlile iz svojih korita, magistralni put Arilje – Ivanjica ostao je bez dela asfalta. U neposrednoj blizini urušene deonice, iz reke Moravice, izbijaju betonski šipovi buduće mini hidroelektrane (MHE) Brusnik. Njena izgradnja počela je 2018. godine, a u javnosti se upravo ona označava kao uzrok neprohodnosti magistrale Arilje-Ivanjica.
Kako Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) saznaje, organizacije koje se bave zaštitom prirode, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Svetska organizacija za prirodu (WWF Adria), podnele su početkom maja ove godine Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zahtev za poništenje građevinske dozvole za ovu malu hidroelektranu. Kako tvrde, dozvola je izdata na osnovu sporne dokumentacije.
Naime, da bi izgradili MHE investitori u Srbiji između ostalog moraju od Zavoda za zaštitu prirode Srbije dobiti takozvane uslove zaštite prirode, a na osnovu toga zatražiti od opštine, na čijoj teritoriji žele da grade, lokacijske uslove, a potom i građevinsku dozvolu. Tek tada mogu početi sa radovima.
U slučaju MHE Brusnik, uslovi zaštite prirode dobijeni su 2012. s rokom važenje dve godine, navode iz RERI-ja. Međutim, bez obzira što je rok važenja istekao, Opština Arilje prvo 2015. izdaje lokacijske uslove, a godinu dana kasnije i građevinsku dozvolu kojom omogućava početak radova investitoru.
„Po našoj analizi, mi smatramo da investitor ima nezakonitu građevinsku dozvolu, da su lokacijski uslovi istekli i da su uslovi Zavoda za zaštitu prirode istekli ima već eto više od pet godina i da se radi o nezakonitoj gradnji“, kaže programski direktor RERI-ja Mirko Popović.
Građevinska dozvola je 2016. godine izdata firmi Mimar Energy da bi je kao investitor dve godine kasnije zamenila kompanija Brusnik Energy.
Direktor ove firme, Miško Bešikić za CINS demantuje da je građevinska dozvola dobijena nezakonito, ali nije želeo da nam pošalje dokumentaciju koja to potvrđuje.
„Lokacijski uslovi, uslovi imaoca javnih ovlašćenja, ministarstva pa to je sve neophodna stvar da biste dobili građevinsku dozvolu. Znači morate da prijavite radove. Zar vi mislite da bi neko radio objekat od četiri miliona evra, a da nema ispravne papire, da nema sve što je potrebno“, ističe on.
Bešikić dodaje da je problem u neusaglašenosti zakonske procedure. Kako kaže, u Zakonu o zaštiti životne sredine kada uslovi isteknu, moraju da se pribave novi. Međutim, to ne važi po Zakonu o planiranju i izgradnji u slučaju kad se uslovi legalno pribave i daju u svrhu dobijanja građevinske dozvole. Odnosno, kada se građevinska dozvola izda takav akt više nije potreban.
Bivša načelnica Opštinske uprave Arilje Ružica Nikolić Vasilić, koja je stavila potpis na ovu građevinsku dozvolu, odbila je da razgovara sa novinarkom CINS-a. Takođe, Ministarstvo građevinarstva nam nije odgovorilo na pitanje da li su i kako postupili po zahtevu za poništenje ove dozvole.
Urušavanje puta
Pored upitne građevinske dozvole, postavlja se i pitanje da li je izgradnja ove male hidroelektrane dovela do urušavanja magistralnog puta.
Kakva vlast – takvi i putevi. #brže #jače #bolje pic.twitter.com/tMlh9JXXGT
— Milica Mišković (@miskovicc_m) June 23, 2020
Nataša Milivojević iz WWF Adria i Ekološkog udruženja Rzav, mišljenja je da jeste. U razgovoru za CINS kaže da je zbog potkopavanja, ali i promene toka reke usled velikih padavina došlo do pucanja obližnjeg puta.
Prema njenim rečima, upravo na tom mestu planirana je izgradnja mašinske zgrade ove protočne hidroelektrane. Zbog toga je sem dna reke, kaže, investitor potkopavao i obalu.
„Kosine su nepravilno pravili i to je bukvalno bilo kao da je isečeno nožem. Kosina na obali koja je do puta, voda ju je sad potkopavala i razvalila sve“, dodaje ona.
Programski direktor RERI-ja Mirko Popović za CINS nije rekao da je do urušavanja državnog puta došlo zbog radova na izgradnji ove MHE, jer to mora da konstatuje službeno lice – inspekcija ili sudski veštak.
„Dakle, ne bih se usudio da tvrdim. Ja vidim da je vrlo indikativno zato što se radi o oštećenju puta neposredno pored gradilišta, ali prosto ne bih mogao da kažem da je to tako“, ističe Popović.
S druge strane, Bešikić u razgovoru sa novinarkom CINS-a ističe da su to zlonamerni komentari, kao i da je od ovih poplava najveću štetu pretrpeo upravo investitor.
Bešikić, inače nekadašnji republički inspektor za zaštitu životne sredine, napominje da se radi o objektu u izgradnji, kao i da je nakon poplava on pozvao policiju da zabrani vozilima prolaz tom deonicom. Kako ističe, bujica reke prethodno je srušila pet mostova u Ivanjici, a sa sobom je na gradilište MHE donela trupce drveća, ali i smeće iz lokalnih deponija.
Nepoznato vlasništvo Brusnik Energy-a
Prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik firme Brusnik Energy je ofšor kompanija Orsina Trading Limited sa Kipra. Bešikić u razgovoru za CINS kaže da ne poznaje vlasnika.
„Čovek živi na Kipru, a ja radim kao što vi, kao što ljudi sa N1 ne poznaju onog vlasnika tamo iz Amerike ili CNN-a. (...) Ja sam direktor firme koja je, kako bih vam rekao, firma se bavi samo tim projektom, to je projektna firma. Mi pravimo hidroelektranu, posle prodajemo struju EPS-u. Radimo jedan zakoniti posao“.
„E sad, kad je to smeće došlo na ukrštena stabla koja su se zadržala na brani mi smo dobili jednu neprobojnu, faktički prirodom izazvanu branu na našem gradilištu. E onda je voda, naravno kao i svuda, počela da ide u suprotnom pravcu i krenula prema putu“, objašnjava Bešikić.
On dodaje da bi meštani obližnjeg naselja Divljaka trebalo da im budu zahvalni jer je gradilište zadržalo stabla i smeće.
„Da znate da bi sve okolne kuće u centru sela bile ne poplavljene, nego srušene“, navodi Bešikić i dodaje da pribranski tip hidroelektrane, kakva će biti MHE Brusnik, zapravo služi da spreči bujične poplave.
Ostavi komentar