Prema izveštajima Zavoda do kojih je došao CINS, analize su rađene u dva navrata prošle godine. One su pokazale da u jednom delu reke više nema potočne pastrmke i potočnog raka kojih je bilo 2018. godine. Stručnjaci zavoda navode da je došlo do „oštećenja životne sredine u većoj meri i na širem prostoru“.
U zaključku piše i da je ekološki status Rakitske reke drastično narušen „prelaskom iz salmonidne vode sa prisustvom potočnog raka u ciprinidnu vodu sa potočnom mrenom kao jedinim predstavnikom“. To znači da je stanište potočnog raka i pastrmke uništeno, a ove vrste i njihovo stanište su zaštićeni našim zakonom, objašnjava za CINS Jelena Čanak Atlagić, istraživačica na Institutu za biološka istraživanja.
Izgledi za njihov povratak su, kaže Čanak Atlagić, mali ukoliko ne preduzmemo nešto da se stanište vrati u prirodno stanje:
„Narušavanjem staništa ugrožavamo opstanak lokalnih populacija tih vrsta, jer tu više ne postoje uslovi života koji su im potrebni“.
Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu pokrenulo je u maju 2019. postupak po krivičnoj prijavi koju su podneli Zelena stranka i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) zbog više krivičnih dela koja se odnose na oštećenje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, pustošenje šuma, nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova.
CINS je kontaktirao i vlasnika MHE Zvonce Gorana Belića koji kaže da nije imao uvid u izveštaje Zavoda i da o njima nije obavešten.
Za eventualni nestanak riba i rakova, Belić smatra da nije odgovorna MHE Zvonce, već Ministarstvo zaštite životne sredine:
„Oni su odobrili sve to. Oni su propisali uslove, oni su konstatovali da tu ima tih zaštićenih vrsta, ali da to njima ne smeta – kao što ja mislim lično da im ne smeta“.
On dodaje da je upravo na adresu Ministarstva, ali i Zavoda za zaštitu prirode Srbije kao njegovog stručnog organa koji je davao saglasnost, mišljenje i uslove kako se gradi, trebalo da ode i ova krivična prijava.
Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu za CINS kažu da će nakon veštačenja doneti odluku.
Inače, mala hidroelektrana Zvonce je već godinama u žiži javnosti. Građani i aktivisti su se borili protiv njene izgradnje, a u jednom trenutku je i Ministarstvo zaštite životne sredine naložilo da se gradnja zaustavi. Vrhunac se desio u avgustu 2020. godine kada su aktivisti i građani iz cele Srbije otišli da sami izvade cevi.
Gradnja je na kraju ipak omogućena, pa je MHE Zvonce izgrađena i dobija subvencije od države za proizvedenu struju. Prema izveštaju EPS-a njenom vlasniku je za 2023. godinu isplaćeno više od 11 miliona dinara. Aktivisti su, sa druge strane, godinama zatrpani prijavama i tužbama među kojima se nalazi i jedna za štetu zbog uklanjanja cevi.
Živeli vekovima Srbi bez struje, a bez vode neće sastaviti vek? Postaće nebeski narod!
Dzaba je pricati onima stovspavaju Kad i sko se probude bice u velikom cudu isvi ce im biti krivi