Nakon ratova, raspada Jugoslavije i pada Miloševićevog režima, ali i devet godina tranzicije, srpska industrija kockanja se još uvek suočava sa velikim preprekama da se očisti od elemenata kriminala koji su upravljali ovom delatnošću tokom 90ih. Neki od tih vlasnika kazina su završili u mrtvačnicama i zatvorima, ali mnogi drugi su preživeli do danas i ne žele da napuste veoma isplativ biznis kockanja.
Dug i težak put do legalizacije
Prvi pokušaj države da uredi ovu oblast dogodio se 2001. godine kada je radna grupa Ministarstva Finansija, koju je predvodio Božidar Đelić, sastavila Predlog zakona o igrama na sreću, koji je podrazumevao uvođenje državnog monopola u kocaknju i klađenju i jaču kontrolu nad ovom delatnošću. U obrazloženju Predloga zakona je primećeno da ogromne količine novca koje su protekle kroz kocku nisu zabeležene i oporezovane, kao i da bi trebalo omogućiti bolji uvid u finansijske tokove kako bi se isključio ’’prljav novac’’. ’’U ovoj oblasti siva ekonomija tokom prethodne decenije poprimila izuzetne razmere, a naplata javnih prihoda, praktično je simbolična.’’, navodi se u Predlogu Zakona o igrama na sreću.
Aleksandar Ganić (izvor: Vreme)
Ovakav stav države je izazvao veliko nezadovoljstvo među onima koji su vodili kockarnice, kladionice i kazina. Mnogi od njih su se okupili u ’’Poslovno udruženje organizatora igara na sreću’’ koje je osnovao i predvodio Aleksandar Ganić, vlasnik lanca kladionica Jaguar. Ganić je tada svakodnevno gostovao po medijima i protestvovao protiv Predloga zakona, a, između ostalog, izjavio je da lobira ’’u određenim krugovima kod stranaka i postoje nagoveštaji da ovaj predlog zakona o igrama na sreću i kocki neće proći’’. Ovo predviđanje se ispostavilo kao tačno – kockari i kladioničari su pobedili i predlog zakona nikada nije stigao u skupštinu na izglasavanje. Međutim, ni sam Ganić nije najsrećnije prošao: u februaru 2003. je uhapšen jer je policija u skladištu koje je iznajmila njegova kompanija pronašla arsenal oružja, municije i 11,5 kilograma plastičnog eksploziva. Nakon ovoga, Ganić se više nije pojavljivao u javnosti, a kladionice Jaguar su prestale sa radom.
Donošenje Zakona o igrama na sreću se dogodilo 2004.godine i donela ga je naredna vlada (Vojislava Koštunice). Ovog puta, protest vlasnika kazina i kladioničara nije bio tako glasan i jak, a sam zakon izgledao je kao kompromis koji je država načinila sa njima. Po novom zakonu, država je ostvarila monopol samo u priređivanju lutrije, kazina je prevela u licencirano tržište sa ograničenim brojem učesnika, dok je u ostalim vrstama igara na sreću (elektronsko kockanje i klađenje) samo povećala finansijsku kontrolu.
Ta kontrola je omogućila državi da ubere više novca od kompanija koje se bave ovim biznisom i zvanični podaci pokazuju da su danas prihodi za oko 5,5 puta veći nego pre primene zakona. “Od početka ove godine pa do kraja marta prihod po ovom osnovu viši je od 1,1 milijarde dinara. Istovremeno je tokom cele 2004. godine, dok se zakon još nije primenjivao, prihodovano tek nešto oko 780 miliona dinara.”, izjavio je Darko Nikolić, savetnik u ’’Državnoj lutriji Srbije’’, prošlog meseca za ’’Politiku’’.
Donosioci zakona su se verovatno nadali da će dolazak novih kompanija, kombinovan sa tvrđim pravilima ko može da dobije licencu, pomoći da se sumnjivi vlasnici isključe i reše mnogi drugi problemi ove industrije. Ali, to nije išlo, niti će ići tako glatko.
Kazina – novi početak i saplitanje
Fredy Robinson – preuzeto od Mediafa
Država je 2004.godine počela sa ponovnom dodelom licenci što je doveo do zatvaranja svih kazina.. Prva licenca, kupljena za 18 miliona evra, pripala je ’’Grand Casinu’’, koji je počeo sa radom u junu 2007.godine u beogradskom hotelu ’’Jugoslavija’’ i sada nudi kockanje na 25 stolova i 230 slot aparata. Ovo je i dalje jedini kazino u Srbiji, ali je drugu licencu za 2,5 miliona eura kupila i slovenačka ’’Hit’’ grupa koja je ovlašćena da otvori kazino u takozvanom drugom prstenu: na distanci od 30 do 50 kilometra od centra Beograda. U narednim godinama će biti podeljeno još 8 licenci za otvaranje kazina širom Srbije, rekao je Mile Simojlović, načelnik Uprave za igre na sreću, odeljenja Ministarstva Finasija koje nadzire rad onih koji se bave biznisom kocke.
’’Hit’’ grupa je konglomerat kompanija koje se bave kockanjem i nalazi u vlasništvu slovenačke države. Ova grupa upravlja nad radom nekoliko kazina u Sloveniji, jedinim kazinom u Sarajevu i u javnosti nije povezana sa skandalima. To se ne bi moglo reći za čoveka koji kontroliše trenutno jedini kazino u Srbiji – ’’Grand casino’’.
Od marta ove godine 90 odsto udela ’’Grand Casina’’ se nalazi u vlasništvu kompanije „Club Hotel Loutraki“ (Kliknite ovde da bi ste videli dokument koji svedoči o kupovini vlasništva nad Grand Casinom, izvor: Lexis Nexis), registrovane u Grčkoj, dok ostatak vlasničkog udela drži ’’Državna Lutrija Srbije’’. Ovom grčkom kompanijom, kroz niz drugih, upravlja izraelsko-rumunski državljanin Fredi Robinson (Fredy Robinson) koji je više puta bio učesnik finansijskih malverzacija i skandala u nekoliko zemalja, uključujući tu i kršenje poreskih zakona, kao i zakona o sprečavanju pranja novca. Prošle godine je uhapšen i protiv njega se vodi sudski proces u Izraelu.
Robinsonov hotel u kojem ima kazino u Grčkoj
Robinson je krupni biznismen koji je poslovno najaktivniji u Rumuniji i Izraelu, gde predstavlja jednog od većih trgovaca mermerom, nekretninama, aktivan je u građevinarstvu, poljoprivredi, vlasnik je kazina, a jedno vreme i banaka. Fredi, prema podacima stranih privrednih registara, zajedno sa sinom Oded Lior Robinsonom, većinski je vlasnik akcija kompanije „Milomor Ltd“, koja predstavlja centar njegovog razgranatog biznisa i kroz koju kontroliše mnoštvo kompanija u više zemalja. U kockanju, kroz kompanije povezane sa „Milomor Ltd“, Fredi upravlja nad radom dva kazina u Grčkoj, kazina ’’Loutraki’’ i kazino ’’Rodos’’, ’’Grand kazinom’’ u Beogradu i dva kazina u Rumuniji.
Prošlog leta, oba Robinsona, otac i sin, uhapšeni su u Izraelu zbog ilegalnih novčanih transakcija na izraelskom tržištu, a koje su vezane za biznis sa mermerom. Prema optužnici, Fredi je izvršio prevaru u prodaji mermera, oštetivši pritom za 1,1 miliona evra vlasnike akcija kompanije koja je mermer kupila. Sudski postupak je u toku.
Fredijevi poslovi sa kazinima nisu bili mnogo čistiji. Prema podacima Rumunskog ministarstva finansija, Robinsonova kazina u Rumuniji su više godina izbegavala plaćanje poreza, zbog čega je na ime kazni morao da plati preko milion eura.
Na pitanje kako je moguće da čovek kao Fredi Robinson poseduje licencu za jedini srpski kazino, jer domaći zakon zabranjuje da je imaju oni koji su osuđeni za krivična dela, u koja spadaju i ona iz oblasti privrednog kriminala, u Upravi za igre na sreću nam nisu mogli dati jasan odgovor. Otežavajuća okolnost, prema tvrdnjama načelnika uprave, je povezivanje Fredija sa kazinom u Beogradu, jer ga on ne vodi direktno, već kroz lanac kompanija, a sama kompanija „Grand casino“, kao vlasnik licence nije učestvovala u ilegalnim aktivnostima, pa joj zato licenca nije oduzeta.
Prihodi „Grand“ kazina i finansijski tokovi tokom prve godinu poslovanja u Srbiji su još uvek nepoznati, jer finansijski izveštaj za 2008.godinu nije objavljen.
Ostavi komentar