Godina 2011. bila je prelomna za Upravu za igre na sreću, državnu agenciju koja kontroliše kockarsku industriju u Srbiji.
Policija je u akciji Amfiteatar, u maju te godine, uhapsila sve inspektore Uprave za igre na sreću. Oni su optuženi i danas im se sudi pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal za primanje mita. Prema optužnici, inspektori su dobijali poklone, kao što su parfemi i felne za kola, da bi dojavljivali kockarnicama kada će biti terenske kontrole.
Niko od rukovodilaca Uprave tada nije uhapšen. Njen šef Zoran Jadžić, nakon što su mu svi inspektori završili u zatvoru, podneo je ostavku. Odmah je dobio drugi posao, takođe u Ministarstvu finansija, u Deviznom inspektoratu. Njegovi problemi, međutim, tako nisu rešeni. Iako je policija ograničila slučaj na inspektore, Jadžićev naslednik je podneo krivičnu prijavu protiv njega.
Aleksandar Vulović, koji je do tada radio u Upravi carina, preuzeo je 2011. godine rukovođenje Upravom za igre na sreću. On je odmah pokrenuo internu istragu poslovanja svojih prethodnika. Rezultati te kontrole, do kojih su došli novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, optužuju Jadžića i bivše rukovodsto da su bili umešani u krupnije zloupotrebe od onih za koje se terete inspektori.
Zoran Jadžić, bivši direktor Uprave za igre na sreću (foto: facebook)
Komisija koju je formiralo Ministarstvo finansija, koju je predvodio Vulović, pretresla je sredinom 2011. sve zatečene papire koji su za Jadžićem ostali. Prema njenim nalazima, kockarnice i kladionice duguju državi 1,4 miliona evra, za šta je prethodno rukovodstvo Uprave znalo, ali taj dug ipak nije naplatilo. Izveštaj Komisije je pretočen u krivičnu prijavu protiv Jadžića i još trojice njegovih saradnika, koja ih tereti za zloupotrebu službenog položaja.
Prema informacijama koje smo dobili od nadležnog Prvog osnovnog tužilaštva, predistražni postupak još uvek traje, a tužilac do danas nije doneo odluku hoće li prihvatiti krivičnu prijavu ili ne.
Vulović za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije kaže da je prijava utemeljena na “jasnim i preciznim dokazima”. On objašnjava da je nakon preuzimanja dužnosti zatekao haos u Upravi:
“Elementarno načelo vođenja evidencije i kancelarijskog poslovanja je bilo zanemareno”, objašnjava Vulović, “Nijedan zahtev koji je bio primljen u Upravu za igre na sreću nema pravi datum, ne zna se šta je sadržina tog zahteva“.
Vulović kaže da „gomila dokumentacije nije mogla da se nađe“ i da je dug kockarnica verovatno veći, ali da se nije mogao rekonstruisati zbog nedostatka papira. Za pojedine kockarnice nisu mogli da pronađu ni osnovnu dokumentaciju, poput rešenja kojima im je odobreno da se bave kockom.
Komisija je, kako kaže Vulović, nesumnjivo utvrdila da je bivše rukovodstvo Uprave znalo za dugovanja kockarnica i kladionica.
„Sigurna je jedna stvar, a to je da se vodila evidencija dugova i da se za dugove apsolutno znalo“, kaže Vulović, a evidencije su priložene kao dokazni materijal.
Nenaplativa dugovanja
Vulović je objasnio da je problem to što su ta dugovanja danas nenaplativa. Princip koji je otkrio jeste da je veći broj kockarskih firmi dužnika nakon 2011. godine otišao u stečaj, te se više ne može naplatiti novac od njih. Neki od vlasnika tih firmi su kasnije otvorili nova preduzeća, koja su opet dobila dozvolu za kockanje i klađenje.
Rukovodioci Uprave imali su bankarske garancije da će kockarske firme izmirivati obaveze, tako da su na taj način mogli da naplate dugovanja. To nisu radili sve do poslednjeg trenutka, kada su u jeku policijske akcije Amfiteatar počeli masovno da aktiviraju garancije. Upravo je ovo probudilo sumnju da se nešto čudno dešava.
“U celom tom lancu nepravilnosti stradali su samo oni koji su bili najneoprezniji”, kaže Vulović, misleći na uhapšene inspektore koji su kockarnicama dojavljivali kada će biti terenskih kontrola.
Aleksandar Vulović, sada v.d. direktora Državne Lutrije Srbije (foto: carina.rs)
“Najbitnije je što je upravo posle hapšenja (inspektora) u kratkom periodu bila aktivirana gomila bankarskih garancija. To znači da su (rukovodstvo Uprave) videli da će biti problema, pa su što pre aktivirali garancije”, kaže Vulović. “U većini slučajeva na tim garanacijama nije stajao iznos pravog duga na dan kada su aktivirane… Počevši od te činjenice vraćali smo se (Komisija) korak po korak unazad i konstatovali da realno stanje ne odgovara prikazanom stanju.”
Dugovanje kockarnica je tada prevazilazilo sume u garancijama, pa sav novac nije naplaćen.
Sa druge strane, advokat Zorana Jadžića, Nikola Nikolić, u odgovoru CINS-u tvrdi da Uprava za igre na sreću nije bila dužna da kontoliše stanje duga priređivača, već da je to bio isključivo zadatak Poreske uprave:
„Moj klijent se za vreme svog mandata više puta obraćao pretpostavljenima i Poreskoj upravi za pomoć, ali je nikada nije dobio“.
Nikolić dodaje da Poreska uprava nije napravila softver za kontrolu uplata, pa je Uprava za igre na sreću zadužila svog radnika da vodi ručnu evidenciju o priređivačima.
Vulović smatra da je taj deo zakona nedovoljno definisan, ali da je Uprava vođenjem evidencija i aktiviranjem bankarskih garancija na sebe preuzela i dužnosti kontrole izmirivanja dugovanja kockarnica i kladionica. U prvoj verziji Zakona o igrama na sreću iz 2004. godine piše da „kontrolu utvrđivanja naknada“ vrši poreski organ.
„Ne možete da tumačite zakon do pola kako vama odgovara, a od pola kako odgovara nekom drugom. (…)”, kaže Vulović, tvrdeći da Jadžić nije obaveštavao Poresku upravu o dugu. “Postoji dokument u kojem Poreska uprava obaveštava Komisiju da se Uprava za igre na sreću nikada nije obratila (Poreskoj) za kontrolu dugovanja pomenutih priređivača. Taj akt je otišao u MUP kao dokazni materijal.”
Novi Zakon iz 2011. godine obavezu nadzora nad naplatom dugovanja jasno je dao Upravi za igre na sreću.
Prijava na čekanju
Krivična prijava je 1. avgusta 2011. poslata Višem tužilaštvu. Godinu dana nakon toga slučaj je predat Prvom osnovnom tužilaštvu. Prijava se, pored Jadžića, odnosi i na njegove saradnike Mileta Simojlovića, bivšeg šefa Odseka za izdavanje odobrenja u Upravi, Ljubomira Lončarevića, savetnika u istom Odseku i Vladimira Cvetkovića, sistem administratora. Niko od njih, osim Jadžićevih advokata, nije želeo da daje izjave za CINS u vezi sa ovim slučajem.
Firme koje se spominju u izveštaju Komisije
Komisija je, prema izveštaju, pronašla nepravilnosti kod sledećih kompanija:
Beograd: Calcio, Labo Trade, Spin City, Slot Matic, Unislot, CT Invest, Astra Sports Bets, Mega Kop, Seria A, Maxi Fer
Novi Sad: Milllion, Fair Play Plus, Olimpik+
Niš: STS Dine, STD Company, Aspekt
Kruševac: In Export
Sombor: Flamingo
Inđija: Bet&Game
Bujanovac: South Roud
Guča: Euroturs
Simojlović danas radi kao privatni sudski izvršitelj. Lončarević je bio naknadno uhapšen u akciji Amfiteatar, priznao je da je zloupotrebio službeni položaj i dobio osam meseci kućnog pritvora. Cvetković sada radi u upravi Grada Beograda.
Do danas, više od tri godine nakon što je Vulović podneo prijavu protiv njih, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu nije odlučilo hoće li podići optužni predlog ili oboriti slučaj.
Tužilac Vladimir Đorđević nije želeo da govori za CINS, ali nam je predstavnica za medije Tužilaštva, Irena Bjeloš, u pisanom odgovoru navela da se toliko dugo čeka na odluku jer se “nakon razmatranja spisa predmeta ukazala potreba za ispitivanjem još jednog svedoka, čije smo prisustvo tek nedavno uspeli da obezbedimo”.
Zoran Jadžić je 2004. iz Poreske uprave došao na čelo Uprave za igre na sreću. CINS je o Jadžiću već pisao u februaru prošle godine, u istraživanju o Mirjani Aćimović, saradnici biznismena Andrije Draškovića, osuđenog za ubistvo. Aćimovićeva je vodila kockarnice Fun za Draškovića i predsednica je udruženja kockarskih firmi Jakta. Prema našem otkriću, Jadžić je sarađivao sa Aćimovićkom i pomogao njen uspon, kao i da napravi kontakte u državnim strukturama. Jadžić je, pored ostalog, Aćimovićki omogućio da organizuje prvi seminar Jakte u prostorijama Poreske uprave.
Nakon ostavke 2011. godine, Jadžić je postavljen da radi kao službenik u Deviznom inspektoratu Poreske uprave. Tu ga je imenovao Dejan Stojanović, tadašnji šef ovog odseka, inače kadar Mlađana Dinkića. Ubrzo potom, Uprava za igre na sreću je praktično ugašena. Ova, do tada posebna agencija, pretvorena je u Sektor za igre na sreću Poreske uprave i spojena je sa Deviznim inspektoratom.
Aleksandar Vulović je ove godine, sa pozicije koordinatora Sektora za igre na sreću, postao vršilac dužnosti direktora Državne lutrije Srbije.
Izradu ovog teksta podržala je Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu. Sadržaj teksta je isključivo odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške.
DODATNE INFORMACIJE (30.01.2015.)
Nakon objavljivanja teksta CINS-u se javio Dejan Milovanović, direktor kompanije IN EXPORT iz Kruševca, koja se u izveštaju Komisije Ministarstva finansija od 2011. godine pominje kao firma kod koje su utvrđene nepravilnosti tokom kontrole. Milovanović je rekao novinarima CINS-a da kompanija IN EXPORT jeste imala dugovanja na ime poreza u tom periodu „zbog lošeg poslovanja“, ali i da je taj dug kasnije izmiren. Kao dokaz toga poslao nam je rešenja koja je kompanija dobila 2013. i 2014. godine od Sektora za igre na sreću, kojima joj je omogućeno da se dalje bave kockom i klađenjem.
Krivična prijava protiv navedenih lica iz Uprave je odbačena.
Sudski postupci protiv inspektora Uprave, sem jednog, okončani su ili oslobađajućim presudama ili kaznama koje su iznosile upravo onoliko koliko su inspektori proveli u neosnovanom pritvoru.
Cela ova lakrdija i farsa sa Upravom je samo političko razračunavanje između političkih grupa i pojedinih priređivača igara na sreću. Indikativna je činjenica da je sasvim novi Zakon o igrama na sreću donesen samo 3-4 meseca nakon ove tragikomedije, i to po ubrzanom postupku.
Pravog čoveka za obavljanje ovog prljavog posla u Upravi, našli su u Aleksandru Vuloviću, čoveku bez karaktera i bez elementarnog osećaja za moral, krpi i bezkičmenjaku kojim su obrisali pod nakon skandala u Državnoj lutriji Srbije. Ova sramna uloga (da protiv najvećeg broja zaposlenih podnese disciplinske prijave, a uz to i krivične prijave) je prethodno bila ponuđena jednoj osobi iz krivične prijave, pa pošto je odbio, našao sa i sam u krivičnoj prijavi.
Konačno, ne treba biti pravnik i videti svo šarlatanstvo i besmisao kako Izveštaja nakakve Komisije, tako i podnete krivične prijave, koji akti su dati u prilogu novinarskog teksta, koji je nekorektan, proizvoljan i senzacinalistički.
Papir stvarno svasta trpi!!!
Iz teksta se vidi da Vulovic i Jadjic spajanjem dve sluzbe rade zajedno( Sektor za igre na sreću Poreske uprave i spojena je sa Deviznim inspektoratom).Samo im fali dron ili leteci loto bubanj.
Strucmost im ne nedostaje i sajt sektora koji se bavi igrama na srecu je toliko transparentan da ako ne radite u Poreskoj sluzbi ne znate cemu sluzi.
verovali ili ne ?
Komisija ako je kao i na izvlacenju Loto-a nova garnutura ljudi u fotelji , a stalno problemi.Prvo treba srediti stanje u drzavnoj Upravi odnosno kontrolnoj sluzbi pa redom.
Zakljucak ovog teksta je nagrada za ne uradjeni posao i „napredovanje „oba bivsa direktora.
a ko kontrolise „kontrolore igara na srecu“ ?
Vulovic je zadrzao stari kadar,a oni navike.Proslo je skoro 4 godine kako se sredjuju igre na srecu i komentarise stanje u Srbiji koje je katastrofalno.Poreska treba da kontrolise prvo svoje radnike pa sve ostale jer je sluzba koja se bavila izdavanjem dozvola i kontrolom bila korumpirana.Narod se i dalje kladi i igra loto verujuci u dobitak,zato ako treba kocka Srbiji-sprovodite zakon i zastitite gradjane.
Jeste li sigurni da ste sve dobro proverili i da je to sve istina? Pre objavljivanja neke stvari treba podrobno proveriti?…A mozda su neke i resene a i dalje ih pominjete u negativnoj konotaciji …..valjda je Vas zadatak da pisete istinu a ne neistinu i poluistinu…ne mozete skupljati informacije po kuloarima i samo od jedne osobe…imam utisak da je ovo Kafkin proces prema nekoliko neduznih ljudi…sramota