Vidimo se u zatvoru

„Još dok sam bio embrion, stvari u mom životu su krenule naopako“, žali se Kristijan Golubović na početku svoje autobiografije.

Stvari su naopako krenule i šesnaestog januara ove godine, kada je poznati kriminalac ponovo uhapšen, a sada zajedno sa majkom Milankom. Iako je po izlasku iz zatvora pre godinu dana obećao da se neće baviti kriminalom, policija sumnja da su se Milanka, on i ostali članovi grupe duže vremena bavili trgovinom narkotika na liniji Beograd – Novi Pazar. Golubović je već više od četvrtine svog života proveo po zatvorima. Sada je moguće da će taj „staž“ produžiti za još najmanje pet godina.

Aleksandar Kristijan Golubović rođen je 1969. godine u Minhenu. Kako sam tvrdi, začet je istog jutra kada je njegov otac Srboljub odveden na doživotnu robiju. Mladi Kristijan pošao je očevim stopama. Još kao maloletnik je služio kaznu u popravnom domu, nakon što su se njegov drug Milorad Ulemek Legija i on potukli sa grupom mladića u centru grada. Sa šesnaest godina je prvi put „zaglavio“ u Centralnom zatvoru, a već sa nepunih dvadeset u kafani „Boleč“ tukao pepeljarom. Dve godine kasnije, u klubu „Branko Krsmanović“ Golubović je izazvao tuču sa pucnjavom, a 1990. godine teško naoružan upao u hotel „Mažestik“ i ispalio nekoliko rafala.

I u inostranstvu je robijao nekoliko puta. Tek što se nakon incidenta u „Mažestiku“ sklonio u Nemačku, osuđen je na dve godine zatvora zbog organizovanog kriminala i razbojništva. Pošto je udario komandanta zatvora, kazna mu je produžena pa je tek 1993. godine isporučen Srbiji. Kasnije će u Grčkoj biti osuđen na četrnaest i po godina zatvora zbog krađa automobila i oružanih pljački, odakle je pobegao 2002. godine. U tom periodu je bio u vezi sa Arkanovom ćerkom, Anđelom Ražnatović.

„Sedela sam sa Kristijanovom mamom u kancelariji upravnika, a onda je ušetao on. Obučen skroz u crno, sa manirima pravog džentlmena. Odmah me je kupio“, svojevremeno je objašnjavala Ražnatovićeva svoju opčinjenost Golubovićem. Na drugoj strani, on je u njoj video “malog Arkana”.

Kristijan je hapšen i u akciji „Sablja“, a od 2005. godine do prošlog januara bio je u zatvoru zbog iznude, pokušaja iznude i nezakonitog posedovanja oružja. Po odsluženju kazne, kriminalac kojeg je proslavio film „Vidimo se u čitulji“, na velika vrata se vratio u medije. Osim talenta za bekstva i kriminal, od oca Srboljuba nasledio je i dar za umetnost, pa je požurio da javnosti predstavi svoje ctreže. Gostovao je i u seriji „Kad na vrbi grožđe“, a njegovim promuklim glasom započinje i završava se pesma „Džek i čivas“ rep grupe „Elitni odredi“. To i nije neka novost u njegovoj biografiji, budući da je još početkom devedesetih sa Borom Đorđevićem otpevao pesmu „Kamenko i kremenko“.

Da ironija bude veća, „preobraćeni“ Kristijan počeo je da savetuje mlade da ne pođu njegovim putem. Tako se pojavio i kao govornik na jednoj od tribina udruženja „Naši“, organizacije koja se zalaže za državotvornu obnovu srpskog naroda, ali i za „pravo na domaćinsku Srbiju sa patriotskim poštenjem, Srbiju u kojoj nema kriminala, nereda i naročito nema nerada“. Kako je zaprećena kazna za trgovinu narkoticima najmanje pet godina, to je sasvim dovoljno za čitavu izložbu crteža, ili nastavak autobiografije… A možda u zatvoru otkrije i još neki talenat.

Snimak hapšenja možete pogledati ovde.