Na zvaničnu istragu o nesreći koja se desila u rudniku Soko 2022. godine stavljena je tačka. Tužilaštvo tvrdi – kriva je viša sila. Jedan od ključnih dokumenata na osnovu kog je tužilaštvo donelo tu odluku je veštačenje koje su uradili profesori Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Jedan od četvorice veštaka je i redovni profesor Fakulteta Branko Gluščević, čija je oblast podzemna eksploatacija rudnika.
On je jedini veštak koji je o nesreći govorio za CINS. Na poziv novinara došao je na zakazani intervju sredinom aprila. U tom trenutku tužilaštvo je već donelo odluku da odgovornih nema, a dvogodišnje istraživanje novinara o nesreći u rudniku Soko bližilo se kraju. Bilo je jasno da postoje propusti koji su pratili nesreću, ali su pojedina pitanja novinarima i dalje bila nerazjašnjena.
U intervjuu za CINS Gluščević obrazlaže pojedine odluke veštaka, govori o propustima u radu Rudnika, ali i tesnim rokovima koje su stručnjaci imali da ceo slučaj ispitaju.
Nova sezona CINS-ovog podkasta Tragovi – Jama
Nova sezona istraživačkog podkasta Tragovi priča priču o nesreći u rudniku Soko u kojoj je osam rudara izgubilo život. Novinari CINS-a istražuju šta je prethodilo nesreći, da li je mogla da bude sprečena i ima li za nju odgovornih ili je kriva viša sila.
Jama donosi nove informacije i otkrića koja javnost do sada nije imala prilike da čuje. U četiri epizode čućete razgovore sa preživelim rudarima, porodicama njihovih poginulih kolega, intervjue sa stručnjacima, analizu veštačenja i druge dokumentacije iz istrage.
Kratak rok za veštačenje
Kako je došlo do toga da budete uključeni u veštačenje nesreće u rudniku Soko?
Od javnog tužioca je stigao dopis na Fakultet, na adresu dekana. I dekan je odredio nas četvoricu da učestvujemo, odnosno da radimo taj izveštaj. Svako od nas je mogao da odbije učešće u tome. Mi smo to prihvatili i na kraju smo taj izveštaj uradili, moram da kažem, u vrlo kratkom roku. To je neki period od oko mesec dana. Svako od nas četvorice je radio određeni deo. Znači, jesmo uključeni kompletno u priču, ali svako je radio svoju specijalnost.
Zašto je, kako kažete, rok bio kratak?
Zaista to ne znam. Veštačenja mogu da traju i duže, s obzirom na obimnu dokumentaciju koja prati izradu tog izveštaja. U ovom slučaju, dokumentacija je bila prilično obimna.
Da ste imali više vremena, da li biste možda neke stvari sagledavali drugačije?
Mislim da ne. Možda je rok mogao da bude nešto duži, ali mislim da bi opet izveštaj bio u ovom nekom obliku.
Propusti s ventilacijom – bez odgovora zašto
Novinari CINS-a istraživali su okolnosti nesreće, analizirali su veštačenje i pričali sa stručnjacima. Kao jedan od propusta bio je i to što je ventilacija prestala da radi. Naime, neposredno pre nesreće nestala je struja na mestu gde su rudari radili, a sa njom su isključeni i ventilatori koji su do tog prostora u jami dovodili svež vazduh – takozvani separatni ventilatori.
Sudski veštak za rudarstvo Predrag Dimovski je za CINS objasnio da ovi ventilatori ne smeju da stanu čak i kada struja nestane i da bi rudari imali šansu da prežive da se ventilatori nisu ugasili. Međutim, veštaci u svom izveštaju nisu problematizovali to što je ventilacija stala već su samo objasnili okolnosti pod kojima se to desilo.
Zbog toga je jedan od segmenata intervjua sa veštakom Gluščevićem bio upravo o ventilaciji.
Da li je sa prestankom struje smela da stane i ventilacija?
Pa da li je smelo – sad to ne mogu da kažem, ali ne bi trebalo da se dešava. Na otkopu bi trebalo da separatni ventilator radi konstantno kako neki od opasnih gasova ne bi premašili granične vrednosti. Očigledno je trafostanica stala jer je nivo metana na tom mestu prešao kritičnu granicu. Samim tim se isključio separatni ventilator. To se dešava. Nije to ništa neobično. Ako me pitate da li bi to smelo, u principu ne bi smelo da se ostane bez sveže vetrene struje (svežeg vazduha prim. nov.) na samom otkopu. Ja konkretno ventilaciju nisam radio, ja sam je pročitao na kraju i složio se sa tim, jer mi je to bilo logično.
Kako vam je bilo logično da ventilacija stane kada u Pravilniku o tehničkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja piše da sve staje sa radom kad metan pređe dozvoljenu granicu, ali ne i takozvani separatni ventilatori?
Pa dobro – ne sme da stane, ali je bio uslovljen nestankom struje. I dešava se da stane u tim situacijama nestanka struje.
Jedan od stručnjaka nam je objasnio da separatni ventilatori ne bi trebalo da budu priključeni na istu trafostanicu gde su i električni uređaji baš zato da ne bi prestali sa radom. Kako komentarišete to?
Ja mislim da je kolega tu u pravu. Ne bih imao drugi komentar.
Zbog čega je rudnik Soko na toj trafostanici onda imao priključene i ventilatore i električne uređaje?
To ne znam, zaista ne mogu da vam objasnim. Nemam odgovor na to.
Ubrzo nakon nestanka struje dogodila se nesreća, tj. došlo je do izboja veće količine metana – poginuo je deo rudara, a deo se onesvestio pri čemu su neki od njih povređeni. Da li je nestanak struje i prestanak rada ventilacije mogao da bude nagoveštaj da će doći do nesreće?
Mi smo u izveštaju i napisali da to sa prestankom rada trafostanice i ventilacije praktično nema veze sa izbojem. To su dve odvojene stvari. To nije direktno u vezi sa izbojem gasa. Možda je, neko bi rekao, moglo iz toga da se nasluti da će se nešto desiti. S druge strane – izboj je mogao da se desi, a mogao je i da se ne desi.
Rudari nisu imali vremena da stave maske s kiseonikom
Nesreću je obeležilo i sporno tumačenje kada se rudari povlače zbog metana.
Interno uputstvo rudnika Soko za rad dispečera razlikuje se od državnog Pravilnika kada određuje koliko metana sme da bude na radilištu u jami, tj. mestu gde se kopa, dok su rudari tamo.
Dok državni Pravilnik propisuje granicu za prekid rada od 1,5%, interno uputstvo rudnika Soko govori o drugoj granici. Ono kaže da se rudari povlače kad je koncentracija metana preko 2%.
Gluščević objašnjava kako on gleda na ova pravila.
Kako Vi to tumačite?
U Pravilniku ne piše da kada je metan preko 1,5% radnici tu ne borave, nego da ne rade.
U jednom razgovoru između dispečerke i rudara čuje se kako ih ona obaveštava da je metan preko pet posto, ali im ne kaže da se povuku. Ko je nadležan da povuče rudare, odnosno ko tu šta treba da uradi?
Koliko se sećam posle te informacije od pet posto oni su dobili naređenje da se povuku. Trebalo bi od dispečera. Odnosno i od rukovodilaca koji se nalaze i na licu mesta u jami.
Mi imamo snimke iz dispečerskog centra koje smo preslušali i nismo naišli na tu informaciju. Je l` postoji snimljeno da dispečerka kaže da se oni povuku? Mi taj snimak nemamo.
Ne znam zaista da li postoji takav snimak.
Rudari sa sobom u jami imaju i maske sa kiseonikom, takozvane samospasioce. Nijedan od rudara te noći nije iskoristio svog samospasioca. Kako to vama deluje?
Mislim da oni nisu imali vremena da iskoriste samospasioce. To se desilo u jako kratkom vremenskom roku. Jeste da mi ovde pričamo o nekoliko minuta da je gas oscilovao, ali sam izboj se desio u trenutku. A u trenutku nije moglo da se odreaguje, jer za aktiviranje samospasioca mislim da treba najmanje 10-20 sekundi.
I da je Rudnik imao svu dokumentaciju, opet bi bilo isto
Nakon nesreće republička inspektorka Ministarstva rudarstva i energetike pronašla je da Soko nema odobrenje za izvođenje rudarskih radova u tom delu Rudnika. To je važan dokument bez koga rudnik ne bi smeo da radi.
S druge strane, u veštačenju piše da Soko ima potrebna odobrenja za rad, ali da ima određenih manjkavosti u tehničkoj dokumentaciji.
Da li možete da nam objasnite kako ste vi, kao veštaci, došli do različitog zaključka od inspektorke?
Mislim da naš zaključak nije različit, da je inspektorka u svom izveštaju navela da oni u tom momentu nisu imali dozvolu za rad. Međutim, to ne bi uticalo na ovo o čemu mi pričamo. Vidite, taj rudnik je tu jako dugo, oni imaju određene procedure koje se koriste i kod izrade prostorija, i kod ventilacije, i kod otkopavanja. Ništa se tu nije radilo novo da bi zahtevalo neku, ajde da kažemo, posebnu dozvolu. I da je to sad, da kažemo, sa tog aspekta bilo u redu (da nije bilo manjkavosti u dokumentaciji prim. nov), opet bi bilo isto. Ne utiče jednostavno (na to što se nesreća dogodila, prim. nov.). A mi smo to na neki način napisali u izveštaju.
Da li je nesreća mogla da se nasluti?
Ta prirodna pojava koja se desila je nepredvidiva. Kao što ne možemo da predvidimo zemljotres, ne možemo ni ovo da predvidimo. Mi možemo da uradimo ono što je do nas, što se tiče bezbednosti na samom otkopu, prilikom otkopavanja, prilikom ventilacije, možemo da vršimo to informativno bušenje. Sve je to urađeno. Ali to nije moglo da predvidi. Nije bilo tu elemenata da se kaže ‘pa dobro, nešto je moglo da nagovesti’, ne. Ja sam ubeđen da nije. S druge strane, ceo taj slučaj pratile su razne priče. Možda čak i senzacionalizam koji je danas definitivno prisutan kod nas. Ja, iskreno, nisam očekivao da se ovo drugačije završi, eto to je moje lično mišljenje.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Ostavi komentar