16 Decembar 2013, 21:19

Komentari (1)

Kriminalci mogu biti vlasnici firmi za obezbeđenje

Nedavno usvojeni Zakon o privatnom obezbeđenju ne sprečava ljude iz kriminalnog miljea da i dalje budu vlasnici privatnih oružanih formacija

Piše: Dragana Pećo

Bibord agencije za obezbeđenje Polito koju je Milan Lazarević koristio za reketiranje

Zakon o privatnom obezbeđenju (ZPO), koji je Narodna skupština usvojila krajem novembra, ne reguliše vlasništvo nad kompanijama za fizičko tehničko obezbeđenje (FTO), čiji radnici nose vatreno oružje i bave se osetljivim poslovima poput obezbeđivanja javnih institucija, banaka, noćnih klubova i splavova. Prema Zakonu, bezbednosnu proveru koju sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) moraju da prođu direktor firme i radnici, ali ne i vlasnici ovih kompanija.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije je 2010. godine, u saradnji sa novinarskom mrežom Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), napravio opsežno istraživanje vlasništva FTO firmi i otkrio da su mnoge pod kontrolom kriminalaca, koji ih, koriste kako bi lako došli do legalnog naoružanja i za reketiranje poslovnih ljudi i ostalih građana. Istraživanje možete pročitati ovde.

 

Milan Lazarević zvani Laza Bombaš, vođa valjevske kriminalne grupe, uhapšen aprila 2009. godine


Tako se vođa valjevske kriminalne grupe Milan Lazarević, zvani Laza Bombaš, nekoliko godina bavio reketiranjem preko agencije za obezbeđenje Polito, čiji je bio neformalni vlasnik.


Odbegli narko bos Darko Šarić preko svog ujaka je imao firmu za obezbeđenje Total Security System, koja je od MUP-a dobila dozvole za nabavku i nošenje osam pištolja.

Aleksandra Ivanović, supruga Milorada Ulemeka Legije, osuđenog za atentat na premijera Zorana Đinđića i druge zločine, bila je vlasnik firme za obezbeđenje Lupus Group.

Ovo su samo neki od primera.


Naoružane formacije nepoznatog vlasnika

 

I pored toga što su ovi mračni primeri poznati u javnosti, radna grupa koja je pisala ZPO, a koju čine predstavnici MUP-a i Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije (PKS), nije u Zakon unela jasnu meru koja će mafijaše odstraniti iz ove delatnosti.

Poslanici Demokratske stranke podnosili su amandmane na Predlog zakona koji bi jasno definisali ko može da se bavi ovom delatnošću, ali oni nisu usvojeni.

„Narodna skupština je time ostavila prostor da se za bavljenje obezbeđenjem registruju i oni koji to nikako ne bi smeli“, kaže poslanica DS-a Nada Kolundžija u razgovoru za CINS.

 

 

Nada Kolundžija, poslanica DS-a (foto:CINS)

„Poslovi privatnog obezbeđenja se ne mogu posmatrati kao bilo koja druga delatnost, ovde se radi o ljudima koji imaju pravo da nose i koriste oružje. Ovi privredni subjekti su naoružane formacije“, kaže Kolundžija.

„U tim firmama, a to policija jako dobro zna, postoje ljudi čija je prošlost u najmanju ruku zabrinjavajuća, ako ne zastrašujuća. Sigurno da postoji snažan pritisak da se to ne dira“, ističe ona.

Da Zakonom treba proveravati vlasnike smatra i Milan Nikolić, direktor privatne firme Sigurnost Vračar, koja obezbeđuje različite državne institucije.

„Naravno da Zakon treba da tretira i vlasnike jer oni mogu da budu kriminalci. I oni moraju da prođu odgovarajuću proveru", kaže Nikolić.

Dragiša Jovanović koji je kao član Udruženja za privatno obezbeđenje PKS učestvovao u izradi Zakona, sa druge strane kaže da za njega nije bitno ko je vlasnik firme.

„Imamo članice našeg Udruženja čiji je osnivač, na primer, sa Kajmanskih ostrva. Niko ne zna ko je. I onda vlasnik odredi nekoga ko će mu ovde biti direktor. E taj se zna, država sve o njemu zna. I to je regulisao naš Zakon, bitno je da se zna ko vodi posao i ko će odgovarati za to kako se tu radi. A ko je vlasnik, pa evo kada pogledamo logično, što je važno ko je vlasnik?”, kaže Jovanović.

 


Nema prave bezbednosne provere

 

Zakon propisuje da se obezbeđenjem može baviti firma koja dobije licencu, a jedan od uslova za njeno dobijanje je bezbednosna provera odgovornog lica firme (direktora), ali ne i vlasnika.

 

 

Logika je bila 'Kakav je takav je’, neka bude donet ovaj zakon, a izmene i dopune će to isprati.
(Milorad Todorović, državni sekretar u MUP)

Takođe, sam Zakon ne precizira šta podrazumeva ta bezbednosna provera, već se u tom delu poziva na proveru definisanu Zakonom o oružju i municiji, prema kojem oružje ne može dobiti neko ko je osuđen ili protiv koga se vodi prekršajni ili krivični postupak za niz različitih dela. Ovu proveru sprovodiće policija.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), nevladine organizacije koja godinama istražuje firme koje se bave FTO, tvrdi da je ovo nedovoljno ako se mafija stvarno želi isključiti iz ove sfere.

„Prava bezbednosna provera je mnogo šira od ove koja je opisana u Zakonu o oružju“, kaže Petrović i dodaje: „Sem što bi trebalo proveravati vlasnike ovih firmi, moraju se proveriti i povezana lica zvaničnih vlasnika“.

 

 

Prema dosadašnjem CINS-ovom istraživanju domaćih kriminalnih grupa, među kojima i onih koje su upravljale firmama za obezbeđenje, kriminalci u Srbiji retko kada osnivaju kompanije na svoje ime, već koriste upravo povezana lica, članove porodice i posrednike (proksije) ili se zamaskiraju iza ofšor firmi.

 

„Bezbednosna provera je kad ti dođu i raspituju se po komšiluku kakve su ti navike, s kim se družiš. Neke ozbiljnije bezbednosne provere podrazumevaju i prisluškivanje“, objašnjava Predrag Petrović za CINS.

 

„Imaš ljude koji se zapošljavaju u Ministarstvu spoljnih poslova kao obični administrativci, ali pre toga moraju da prođu bezbednosnu proveru. Ne može niko da me ubedi da će oni obavljati važniji i odgovorniji posao nego odgovorna lica u kompanijama za privatno obezbeđenje“.

 

 

Prava bezbednosna provera je mnogo šira od ove koja je opisana u Zakonu o oružju. Sem što bi trebalo proveravati vlasnike ovih firmi, moraju se proveriti i povezana lica zvaničnih vlasnika.

Predrag Petrović, 

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (foto: BCBP)

„Možda nisu predvideli pravu bezbednosnu proveru baš zato što su vlasnici problematični i što bi možda proverom odgovornog lica došali do toga da je, zapravo, suština problema u vlasniku“, upozorava Petrović.

Državni sekretar u MUP-u Milorad Todorović i član radne grupe koja je radila na izradi ZPO, kaže da će izmenama i dopunama Zakona o policiji, čiji se Nacrt upravo završava, i Zakona o oružju i municiji, tek biti definisana bezbednosna provera u užem i širem smislu. Iako smatra da bi pravno logičnije bilo da su prvo donete pomenute izmene i dopune, napominje da se sa donošenjem ZPO kasni već 10 godina.

„Tako da je logika bila 'Kakav je takav je, neka bude donet ovaj zakon, a izmene i dopune će to isprati’“, rekao je Todorović u razgovoru za CINS.

Nada Kolundžija smatra da nije dobro što isključivo policija radi bezbednosnu proveru.

„Znamo da i policajce proveravaju, a imamo mnogo policajaca koji su prekoračili dozvoljenu upotrebu sile“, kaže ona.

 

Danju policajci, noću „sekjuriti“

 

Mediji u Srbiji često su izveštavali o aktivnim policajcima koji honorarno obezbeđuju „kontroverzne biznismene“ i kriminalce.

 

Dragiša Jovanović u razgovoru za CINS kaže da je čest slučaj da klubove i splavove kod nas obezbeđuju aktivni policajci, koji tamo rade na crno.

 

„To rade pripadnici interventnih patrola za viski, za neku kintu, 50 evra noć, pa ujutru idemo na posao u patrolu u MUP-u. Ali to je sve ilegalno i protiv toga se i MUP bori. Još jače su ove navijačke grupe koje dođu i uspostave obezbeđenje. Vlasnici kluba nemaju izbor. Klasični reket“, objašnjava Jovanović.

 

 

A ko je vlasnik, pa evo kada pogledamo logično, što je važno ko je vlasnik?

Dragiša Jovanović, 

član Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije (foto:CINS)

Baš u policiji Predrag Petrović vidi sukob interesa koji ovaj zakon podstiče, s obzirom da ljudima koji su nekada radili na policijskim i obaveštajnim funkcijama zakon dozvoljava da nastave karijeru u privatnom sektoru bezbednosti.

On podseća na dobre primere stranih zakona.


„U Belgiji je, na primer, zabranjeno da te osobe narednih pet godina rade u obezbeđenju. Time se sprečava da, nakon što je država ulagala u njih, odaju informacije. To bi Zakon o policiji trebalo da zabrani i sankcioniše“, kaže naš sagovornik.

Da je bilo amandmana da se ovaj deo Zakona izmeni potvrđuje i Milorad Todorović iz MUP-a, ali oni nisu usvojeni.

 

S druge strane, on napominje da je i stav struke u Privrednoj komori da u ovoj fazi ne treba isključivati pomoć bivših policajaca u ovoj vrsti posla.

„Mnogi ljudi koji odu u penziju iz Ministarstva obavljaju značajne funkcije u privrednim subjektima, baš sa aspekta njihove bezbednosti “, dodaje Todorović.


CINS je 2010. godine otkrio slučaj Gorana Radosavljevića Gurija, bivšeg komandanta Žandarmerije, a danas člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, koji je vlasnik nekoliko privatnih firmi za obezbeđenje, u partnerstvu sa kontroverznim biznismenom Milomirom Joksimovićem, zvani Miša Omega.

 

Stranci ne mogu da budu direktori

Odgovorna lica u firmama za privatno obezbeđenje, prema Zakonu, mogu da budu samo državljani Srbije. Zamerku na ovu zakonsku odredbu ima Aleksandar Kozlica, direktor srpskog ogranka najveće britanske firme za obezbeđenje G4S.

„U Hrvatskoj se, na primer, zakonom predviđa da odgovorno lice može da bude i strani državljanin i to je kod nas već sada moglo da se uskladi sa evropskom praksom“, kaže Kozlica.

Joksimović je blizak prijatelj poznatog kriminalca Sretena Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam, i poslovni partner Rodoljuba Radulovića, optuženog za šverc blizu dve tone kokaina.

Radosavljević je u intervjuu za CINS/OCCRP 2010. godine objasnio da je Joksimović njegov dugogodišnji prijatelj, kao i da on nije sumnjiv biznismen, već daje 20 godina u poslu i vlasnik mnogih firmi u Srbiji.

„Njegova i moja porodica su prijatelji više od 20 godina. Kad sam napustio službu 2005. godine, onda smo mi rekli: 'Što bi mi nekom trećem plaćali obezbeđenje, već da napravimo firmu koja će da radi obezbeđenje Joksimovićevih kompanija'. I od toga smo počeli. Faktički smo obezbezbeđivali imovinu koju on ima. To je bio početak posla, a posle smo se razvijali“, rekao je Radosavljević.
 

Istraživački tim novinara CINS-a koji je radio na ovoj priči: Dragana Pećo, Jelena Vasić, Ivana Jeremić i Milica Šarić


Komentari (1)
Napiši komentar
nedjo nedjo
03 April 2014, 01:03
lijep teks


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS