24 Februar 2018, 19:42

Komentari (0)

BG izbori: Na listama opozicionih stranaka 13 kandidata koji su kršili zakon

Novinari CINS-a analizirali su pred beogradske izbore koliko su najuticajnije vladajuće i opozicione političke stranke i koalicije kandidovale osoba protiv kojih je Agencija za borbu protiv korupcije pokretala postupke. U ovom tekstu pobrojani su kandidati stranaka koje nisu na vlasti u Beogradu


Piše: CINS redakcija

Protest opozicionih stranaka ispred zgrade RTS

Foto: PSG facebook

Protest opozicionih stranaka ispred zgrade RTS

Iako se u predizbornom periodu političke stranke redovno pozivaju na borbu protiv korupcije, analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da nema velike razlike između kandidata vladajućih i opozicionih stranaka kad je reč o poštovanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.


Prema tekstu objavljenom juče, koalicija „ALEKSANDAR VUČIĆ – Zato što volimo Beograd!“ imala je četiri kandidata, dok je koalicija „IVICA DAČIĆ- Socijalistička partija Srbije (SPS), DRAGAN MARKOVIĆ PALMA – Jedinstvena Srbija“ imala njih pet.


Među opozicionim strankama, u većini slučajeva kandidati nisu prijavljivali imovinu na vreme, zbog čega im je Agencija izricala svoju najblažu meru - meru upozorenja.


Grupa građana „Dragan Đilas – Beograd odlučuјe, ljudi pobeđuјu!“ kandidovala je za buduće gradske odbornike pet funkcionera protiv kojih je Agencija vodila postupak. Jedan od kandidata sa ove liste je mladenovački funkcioner Dejan Čokić, koji je 2015. godine uslovno osuđen na osam meseci zatvora.


U koaliciji „DA OSLOBODIMO BEOGRAD – Demokratska stranka (DS), Socijaldemokratska stranka (SDS), Nova stranka (NOVA) i Zelena ekološka partija – Zeleni (ZEP – Zeleni)“ nalaze se četiri kandidata koja su prekršila Zakon o Agenciji, na listi Demokratske stranke Srbije (DSS) dva, a na listi „Dosta je bilo i Dveri: Da ovi odu, a da se oni ne vrate“ i Grupe građana „Šta radite bre – Marko Bastać“ – jedan.


Na poziv i pitanja CINS-a odgovorili su iz DS-a i DSS-a.


U nastavku teksta saznajte koji kandidati opozicije nisu ispunjavali obaveze prema Agenciji.


Neuspelo razrešenje i bar kod kao razlog za neažurnost

 

Dejan Čokić, kandidat za beogradskog odbornika liste koju predvodi Dragan Đilas

Foto: Dejan Čokić Facebook

U jednom od svojih ranijih tekstova CINS je već pisao o Dejanu Čokiću, nekadašnjem predsedniku opštine Mladenovac i članu Demokratske stranke (DS). Njemu je Agencija izrekla preporuku za razrešenje još 2013. godine, jer se ispostavilo da je firma u kojoj je bio suvlasnik opštini prodavala gorivo za službene automobile.


Protiv Čokića je Agencija podnela i krivičnu prijavu jer nije prijavio svu svoju imovinu pa ga je Osnovni sud u Mladenovcu 2015. godine osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, ukoliko u roku od godinu dana ne počini novo krivično delo.


Čokić je ranije za CINS izjavio: „Mislio sam da Mladenovčani, mi se ovde svi znamo, mali je grad, da znaju šta sam sve preživeo i da ja nemam realnu odgovornost za stvari za koje sam optužen”.


Njegov kolega sa liste „Dragan Đilas – Beograd odlučuјe, ljudi pobeđuјu!“, takođe bivši član DS-a i šef pregovaračkog tima u pregovorima sa Prištinom Borko Stefanović, dobio je od Agencije meru upozorenja 2014. On nije obavestio Agenciju da više nije član Upravnog odbora Diposa, državnog preduzeća za izdavanje nekretnina. Stefanović je za ovu poziciju mesečno dobijao 35 hiljada dinara u periodu od 2008. do kraja januara 2012.


Pošto o prestanku funkcije nije obavestio Agenciju u zakonskom roku od 30 dana, Agencija je za to saznala krajem avgusta 2012, iz obaveštenja Diposa. Postupak protiv Stefanovića pokrenut je tek u martu 2014, a on je objasnio da je „propust učinjen nenamerno“ kao i to da mu se imovina nije menjala.


Agencija je odlučila da mu zbog povrede zakona izrekne meru upozorenja uz konstataciju da ga slučajna greška ne oslobađa odgovornosti.


Na pitanje CINS-a kako komentariše to što stranke za odbornike kandiduju ljude protiv kojih je Agencija vodila postupke i kojima je izricala mere, Stefanović je rekao da postoji razlika kada neko sakrije imovinu i kada neko ne prijavi imovinu na vreme: „Druga stvar je kada vas Vlada postavi tamo i posle nekog vremena vas ista Vlada smeni i niko vam ne kaže ni da treba kada dolazite ni kada odlazite...“.

Borko Stefanović dobio je od Agencije meru upozorenja 2014

Foto: Facebook Borko Stefanović


Sanda Rašković-Ivić, bivša predsednica DSS-a, dobila je 2013. meru upozorenja zbog toga što je godinu dana ranije, nakon što je postala narodna poslanica na parlamentarnim izborima, sa slanjem izveštaja o imovini kasnila 160 dana.


Rašković-Ivić je priznala svoju neažurnost, ali je kao razlog za kašnjenje navela da je ona zapravo pokušala da pošalje izveštaj, ali joj je on vraćen jer nije napisala bar kod na sajtu Agencije.


Mera upozorenja izrečena joj je uz konstataciju da ona može preventivno „delovati na funkcionera da se ubuduće pridržava propisa koji uređuju njegovu obavezu“.


Član veća opštine Stari grad, Andreja Milivojević, skoro dve godine kasnio je sa slanjem izveštaja o imovini i prihodima zbog čega mu je Agencija izrekla meru upozorenja krajem novembra 2015, dok Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, nije na vreme obavestio Agenciju da više ne obavlja funkciju pomoćnika ministra za bilateralne odnose u Ministarstvu spoljnih poslova, pa je krajem juna 2013. takođe dobio meru upozorenja.


Funkcioneri tumačili da ne moraju slati izveštaje

 

Vojislav Janošević, bivši načelnik beogradske opštine Surčin

Foto: Media centar

Ljiljana Lučić, aktuelna DS-ova poslanica u Narodnoj skupštini Srbije, je u februaru 2013. godine takođe dobila meru upozorenja Agencije jer je izveštaj o imovini i prihodima umesto u zakonskom roku od 30 dana, podnela nakon 180 dana.


Lučić je na funkciju narodne poslanice stupila 31. maja 2012, a postupak protiv nje je pokrenut u decembru te godine. U izjašnjenju Agenciji je navela kako nije smatrala da reizborom na tu funkciju treba ponovo da podnosi izveštaj, pošto nije imala promena u imovini.


Vojislav Janošević, takođe kandidat koalicije „DA OSLOBODIMO BEOGRAD – Demokratska stranka (DS), Socijaldemokratska stranka (SDS), Nova stranka (NOVA) i Zelena ekološka partija – Zeleni (ZEP – Zeleni)“, bivši je načelnik beogradske gradske opštine Surčin. Meru upozorenja je dobio u martu 2013. jer je izveštaj o imovini i prihodima podneo sa 120 dana kašnjenja u odnosu na prestanak obavljanja ove funkcije.


U izjašnjenju Agenciji, Janošević je naveo da je od promene vlasti u Surčinu više od 100 dana proveo u selu kod Krupnja, gdje je pomagao pri renoviranju seoskog imanja i da iz tog razloga „nije uspeo da obnovi poznavanje Zakona i ispuni svoju zakonsku obavezu“. Dodao je i da mu niko nije na vreme ukazao na rok od 30 dana, kao i da se njegova imovina, u odnosu na raniji vanredni izveštaj, smanjila za 35.000 evra koje je uložio u renoviranje navedenog imanja.

 

Agencija sumnjala u podatke o imovini, funkcioneri oslobođeni

Agencija je vodila i postupke protiv nekih od funkcionera koji su kasnije oslobođeni. Agencija je tako 2012. godine podnela krivičnu prijavu protiv predsednika DS-a i nekadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, zbog sumnje da je prikrio podatke o imovini koju su posedovali on i njegova supruga. Ceo slučaj u javnosti je bio poznat kao „afera pašnjak“: radilo se o stanu u zgradi na opštini Vračar, koja je bila izgrađena na parceli zavedenoj kao pašnjak prve klase.


Šutanovac je u avgustu 2017. pravosnažno oslobođen optužbi, jer sud nije našao dokaze da je imao nameru da prikrije podatke o imovini.


Izveštaj o imovini nekadašnjeg socijaliste Dragoslava Mrševića iz Obrenovca Agencija je poslala Republičkom javnom tužilaštvu 2013, zbog sumnje u više krivičnih dela. On se pred beogradske izbore nalazi na listi „Dragan Đilas – Beograd odlučuјe, ljudi pobeđuјu!“.


Tokom kontrole Mrševićeve imovine Agencija je pronašla podatak da je on dobio na zajam skoro 114 hiljada evra bez kamate na 15 godina od osobe iz Beograda koja je imala „razgranate poslove na teritoriji Obrenovca“, što je Agenciji probudilo sumnju.Izveštaj je iz Republičkog prešao u Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je u aprilu 2016. godine donelo rešenje o odbačaju krivične prijave.

Milo Kovačević, zamenik sekretara Skupštine gradske opštine Stari Grad, dobio je meru upozorenja u junu 2015. jer je izveštaj o imovini i prihodima podneo sa kašnjenjem od dve godine, sedam meseci i 18 dana. To je učinio tek nakon što je Agencija protiv njega pokrenula postupak. U izjašnjenju je naveo da je imovinu prijavio pri izboru na raniju funkciju 2008. godine, a da mu se od tada imovinsko stanje nije promenilo, dodajući i da je „verovatno došlo do propusta u Odseku za skupštinske poslove i poslove Veća gradske opštine Stari grad, pa izjava nije poslata Agenciji“.


Mihajlo Pantić je sa podnošenjem izveštaja kasnio 156 dana, a meru upozorenja je dobio u julu 2015. U izjašnjenju je naveo da je upoznat sa zakonom, ali ne i njegovim naknadnim pravnim tumačenjem, dodajući da „smatra apsurdnim da podnosi Izveštaj zbog obavljanja javne funkcije predsednika Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije, s obzirom na to da niti traži niti dobija bilo kakvu nadoknadu za to, a ulaže svoje znanje, vreme iskustvo i novac“.


U odluci o meri upozorenja, Agencija je navela da ga činjenica da se odrekao prava na novčanu nadoknadu za obavljanje funkcije ne oslobađa obaveze podnošenja izveštaja.


Iz DS-a su za CINS naveli da je u ovim slučajevima reč bila samo o proceduralnom kašnjenju:


„Kod pomenutih kandidata za odbornike na listi ’Da oslobodimo Beograd’ reč je isključivo o tehničkom i proceduralnom kašnjenju u dostavljanju izveštaja o imovini i prihodima, koje je odmah nakon upozorenja ispravljeno i izveštaj o imovini i prihodima je kao i svaki put, pre i posle toga, dostavljen u skladu sa zakonom“.


U DS-u dodaju i da je ta stranka posvećena poštovanju i jačanju nezavisnih institucija kao i da je Vojislav Janošević nakon odlaska sa mesta predsednika opštine bio žrtva medijskog progona i hajke, a da istovremeno nije bio upoznat sa obavezom da je dužan da dostavi informacije i nakon vršenja javnog posla, što je odmah po upozorenju i uradio.


Ostale opozicione stranke

Miloš Jovanović, predsednik DSS

Foto: DSS Twitter


CINS je i među kandidatima drugih stranaka i koalicija pronašao funkcionere protiv kojih je Agencija vodila postupak. Tako je Dragoslav Budimirović sa izborne liste „Dosta je bilo i Dveri: Da ovi odu, a da se oni ne vrate“ meru upozorenja dobio u januaru 2016, zbog neprijavljivanja imovine po prestanku funkcije. Agencija je protiv ovog nekadašnjeg vršioca dužnosti direktora JKP Obrenovac podnela i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a prema podacima sa sajta Agencije, osuđen je na novčanu kaznu od 20.000 dinara.


Na listi DSS-a se nalaze dva kandidata sa merama upozorenja: Miloš Jovanović, predsednik stranke i Đorđe Mamula, nekadašnji poslanik u Skupštini Beograda.


U razgovoru za CINS Jovanović je rekao da je, kada je 2013. godine vratio mandat stranci i podneo ostavku na mesto narodnog poslanika, prekoračio rok za dostavljanje izveštaja zbog problema u odnosu sa strankom, ali i da mu niko nije rekao da ima tu obavezu. Nakon izrečene mere upozorenja, Agencija je protiv Jovanovića podnela prekršajnu prijavu.


„Voditi prekršajni postupak po automatizmu a koji na kraju nije rezultirao nikakvom kaznom, osim opomenom, to je opet trošenje vremena ljudi i vremena suda“, kaže Jovanović. „Ja razumem da je ovo korumpirano društvo, ali to nisu najbolji mehanizmi da se to reši.“


Marko Bastać, kandidat na beogradskim izborima ispred Grupe građana „Šta radite bre – Marko Bastać“, dobio je od Agencije meru upozorenja u decembru 2012. godine, jer kao predsednik Gradske opštine Stari grad nije na vreme prijavio imovinu.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite