24 Februar 2018, 10:12

Komentari (0)

BG izbori: Kandidati koalicije oko SNS i SPS već kršili zakon

Novinari CINS-a analizirali su pred beogradske izbore koliko su najuticajnije vladajuće i opozicione političke stranke kandidovale osoba koje su kršile Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. U ovom tekstu pobrojani su kandidati stranaka koje su na vlasti u Beogradu


Piše: CINS redakcija

Siniša Mali i Zoran Radojičić

Foto: SNS Čukarica

Siniša Mali i Zoran Radojičić

Izbori za Skupštinu grada Beograda raspisani su sredinom januara 2018. godine, ali je kampanja političkih partija krenula mnogo ranije, uz navođenje borbe protiv korupcije kao jedne od nezaobilaznih tema.


Analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da su stranke i koalicije na lokalnim izborima kandidovale osobe koje su kršile Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Među njima su političke opcije koje čine vlast u gradu, ali i one koje pretenduju da vlast preuzmu – o čemu možete da čitate OVDE.


Na izbornim listama sadašnje vlasti u Beogradu našlo se čak devet kandidata – četvorica sa liste „ALEKSANDAR VUČIĆ – Zato što volimo Beograd“ i petoro sa liste „IVICA DAČIĆ – Socijalistička partija Srbije (SPS), DRAGAN MARKOVIĆ PALMA – Jedinstvena Srbija (JS)“.


Za aktuelnog gradonačelnika Sinišu Malog Agencija je čak tri puta utvrdila da je prekršio Zakon, a tokom 2017. pokrenula je i vanrednu kontrolu njegove imovine.


Mandat Siniše Malog obeležio je niz afera zbog čega je njegova smena više puta najavljivana. Iako je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i prvi čovek Srpske napredne stranke (SNS), u decembru 2017. ponovio da Mali uskoro neće biti gradonačelnik, on se ipak našao treći na izbornoj listi SNS-a.

 

Kandidatu SPS-a i tastu ministra lokalne samouprave Branka Ružića, Ljubiši Đuroviću, Agencija je u avgustu 2013, dok je obavljao funkciju zamenika predsednika Gradske opštine Palilula, izrekla meru upozorenja jer duže od godinu dana nije izvršio prenos upravljačkih prava u svojoj firmi Paling.


Iz SNS-a i SPS-a nisu odgovorili na pitanja CINS-a.


U nastavku teksta saznajte koji još kandidati sa ove dve izborne liste nisu ispunjavali obaveze prema Agenciji.


Preventivne mere za dugogodišnje funkcionere SNS-a


Pored dobro poznatih lica iz aktuelne gradske vlasti, na listi SNS-a za izbore našle su se i brojne nestranačke ličnosti iz različitih oblasti - kulture, sporta i nevladinih organizacija. Ova stranka još nije predstavila kandidata za gradonačelnika, a sadašnji, Siniša Mali, aktivno učestvuje u kampanji, predstavljajući svoje rezultate i pozivajući birače da mu ponovo pruže poverenje.

 

Ljubiša Đurović (foto: sajt SPS)

Ranije istraživanje CINS-a pokazalo je da je Mali napravio niz propusta prilikom prijavljivanja imovine, ali mu je Agencija čak tri puta izrekla najblažu moguću kaznu – meru upozorenja, u vidu pisane opomene.


Prema podacima Agencije, Mali nije prijavio da je preneo upravljačka prava u firmi koju je posedovao, zatim je kasnio sa dostavljanjem izveštaja o imovini i prihodima nakon što je postavljen za člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, a slao je i netačne i nepotpune podatke o imovini.


Agencija je prilikom izricanja mera upozorenja sva tri puta zaključila da Mali nije imao nameru da sakrije imovinu.


Tokom 2015. godine Agencija je protiv njega podnela izveštaj Poreskoj upravi. Agencija to čini kada postoji sumnja u kršenje zakona koje prevazilazi njenu nadležnost.


Agencija je 2016. podnela izveštaj i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, zbog sumnje u pranje novca. Tužilaštvo je zaključilo da nema elemenata krivičnog dela iz njihove nadležnosti, već da postoje elementi krivičnog dela neprijavljivanja imovine i prihoda po Zakonu o Agenciji. Zbog toga je predmet prosleđen Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.


Više o postupcima protiv Malog čitajte u posebnoj priči.


Na listi koalicije oko SNS-a našli su se i glumac Svetislav Goncić i Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture i informisanja.

 

Tasovcu je u oktobru 2014. izrečena mera upozorenja zbog toga što u izveštaju o imovini nije naveo tačne i potpune podatke o imovini supruge Mirjane Mitrović, kao i da je jedini vlasnik firme Zajkon Print i da ima otvorene račune kod različitih banaka.

 

U izjašnjenju Agenciji, Tasovac je naveo da je imovina njegove tadašnje supruge bila deo nasledstva i da je parnični postupak još uvek bio u toku, kao i da je firma Zajkon Print u procesu likvidacije, a računi godinama neaktivni.

 

Svetislav Goncić (foto: SNS Beograd)

Agencija je utvrdila da je proces likvidacije ove firme pokrenut u aprilu 2013, više od dve godine nakon što je Tasovac podneo izveštaj. Firma Zajkon Print i danas je aktivna, a Mirjana Mitrović je njena direktorka, sa 50% vlasništva.


Agencija je Tasovcu izrekla meru upozorenja, konstatujući da se njom može „preventivno delovati na funkcionera da se ubuduće pridržava propisa koji uređuju njegove obaveze“.

 

Svetislava Goncića, glumca koji je od 2015. godine direktor Ustanove kulture Vuk Stefanović Karadžić, Agencija je u novembru 2016. upozorila zbog toga što je izveštaj o imovini podneo sa 526 dana kašnjenja.

 

Goncić se Agenciji pravdao time da u Ustanovi nisu postojali uslovi za rad, te da su u zgradi bili isključeni električna energija, internet i telefon, niti je bilo zaposlenih pa je sav posao obavljao sam.

 

Nije znao da je trebalo da dostavi izveštaj, niti je imao pravnog savetnika da mu na to ukaže.

 

Iako je Agencija konstatovala da nije imao nameru da sakrije imovinu, kao i u slučaju Ivana Tasovca „preventivno“ mu je izrekla meru upozorenja.


„Ja sam dostavio te podatke kad su mi rekli da treba i to da uradim“, rekao je Goncić za CINS. „Oni su rekli vi ste zakasnili, mi smo se izvinili, oni su to prihvatili i to je bila neka mera, oni napišu pismo, upozore. Mislim da je to u redu.“


Još jedan kandidat SNS-a, Mirko Rajković, aktuelni odbornik u Skupštini grada i član odbora direktora Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), nije podneo izveštaj o imovini 2014. kada je stupao na tu funkciju, pa mu je Agencija u septembru 2016. godine izrekla meru upozorenja.

 

Kašnjenje sa izveštajima o imovini

 

Koalicija SPS – JS odlučila je da na gradske izbore izađe samostalno, iako u aktuelnom sazivu Skupštine grada Beograda čine odborničku većinu sa SNS-om. Nosilac ove liste je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, a na njoj se našlo petoro kandidata koji su tokom obavljanja funkcije prekršili Zakon o Agenciji.

 

Odbačeni postupci protiv Šapića

Odbačeni postupci protiv Šapića

 

Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd, nije deo gradske vlasti, ali se na predstojećim izborima kandidovao za gradonačelnika.


Agencija za borbu protiv korupcije je 2016. posumnjala da je Šapić izvršio poresko krivično delo jer nije uspeo da objasni zbog čega nije prijavio ličnu ušteđevinu i kako je stekao imovinu čija vrednost prevazilazi 35 miliona dinara.


Dva izveštaja o Šapiću Agencija je poslala Poreskoj upravi u julu i decembru 2016, da bi ih kasnije Poreska uprava prosledila Upravi javnih prihoda Beograda i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu.


Šapić za CINS kaže da je problem nastao zbog toga što nije platio porez za objekte koje poseduje na opštini Savski venac: „Ja u tom momentu zaista nisam znao za taj novi zakon iz 2015, da mora da se plaća porez i za objekte koji su u procesu legalizacije“. Dodaje da je problem rešen tako što je sa Upravom javnih prihoda potpisao reprogram duga na godinu dana.


Treće tužilaštvo je u januaru ove godine zaključilo da nema elementa krivičnog dela za neprijavljivanje imovine, dok je deo predmeta poslat Prvom osnovnom javnom tužilaštvu koje je istraživalo krivično delo građenje bez građevinske dozvole. Ovaj postupak je odbačen, takođe jer nije bilo elemenata krivičnog dela.

 

Foto: CINS

Tako je Ljubiši Đuroviću, koji je od 2008. godine na različitim javnim funkcijama, Agencija u avgustu 2013. izrekla meru upozorenja jer je upravljačka prava u svojoj firmi Paling preneo sa kašnjenjem od 377 dana posle stupanja na mesto zamenika predsednika Gradske opštine Palilula.


Đurović je u izjašnjenju naveo da je posle obaveštenja Agencije o pokretanju postupka protiv njega u julu 2013. prestao da obavlja funkciju direktora u tom preduzeću, kao i da je u periodu od stupanja na funkciju zamenika predsednika Opštine firma bila u stanju mirovanja.


U decembru 2013. godine je postao član skupštine Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), a od novembra 2016. i vršilac dužnosti direktora Centra za kulturu Vlada Divljan.


Pored Đurovića, kandidat na istoj listi je Slavica Sunturlić, koja je članica nadzornog odbora JP Gradsko stambeno Beograd od 2013. do danas, dok je u periodu 2007-2010 bila pomoćnik direktora Uprave za trezor. Ona je sa podnošenjem izveštaja o imovini i prihodima kasnila godinu i osam meseci, a dostavila ga je dva dana nakon pokretanja postupka.


U martu 2015. „preventivno“ joj je izrečena mera upozorenja.


I bivši vršilac dužnosti direktora JP Gradsko stambeno Beograd u periodu od jula 2012. do decembra 2014, Veselin Marković, našao se na listi SPS-a, ali je takođe ranije prekršio Zakon o Agenciji. U martu 2013. godine Agencija mu je izrekla meru upozorenja zbog toga što nije na vreme dostavio izveštaj o imovini.

 

Marković je objasnio da je bio u uverenju da je umesto njega izveštaj dostavio predstavnik Gradskog stambenog preduzeća, pa je izveštaj sam dostavio Agenciji 200 dana posle predviđenog roka. Nakon odlaska iz te institucije, Marković je postavljen na mesto direktora JP Infostan Beograd, na kom je bio od kraja 2014. do kraja 2015.


Mere upozorenja sa liste SPS izrečene su i Aleksandru Milovanoviću, direktoru Instituta za medicinu rada Srbije Dr. Dragomir Karajović, te Nataši Gaćeša, članici Skupštine državnog preduzeća Dipos i internacionalnoj sekretarki SPS-a.
 


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS