Izbori se u Srbiji često nazivaju praznikom demokratije. Na lokalnim izborima u Mionici su dve posmatračice CRTA-e završile blokirane na parkingu, okružene ljudima u crnom, dok je policija stajala po strani. U ovoj epizodi Glasne žice slušamo njihovu priču iz prve ruke; priču o strahu, pritiscima i nevidljivim akterima izbornog dana, ali i kako je reagovala policija, a kako tužilaštvo.

Autor: Stefan Marković
Uređivala: Dina Đorđević
Muzika: Rade Sklopić
Ilustracija: Zoran Miodrag
Produkcija: CINS

TRANSKRIPT

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Bliže se praznici. I ovo je verovali ili ne praznična epizoda Glasne žice. Ali ako misliš da govorim o Novogodišnjim i Božićnim praznicima, o jelkama i ukrasima, Deda Mrazu i poklonima… varaš se.

Govorim o jednom drugom prazniku.

Govorim o prazniku koji ljudi u vrhu vlasti nazivaju praznikom demokratije.

Pogađaš… Govorim o izborima. 

ALEKSANDAR VUČIĆ: Verujem da ćemo ih pobedi ubedljivije nego ikada. Živela Mionica, živeo Kolubarski okrug.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovaj praznik proslavljamo u Mionici. Gde su se, pored Negotina i Sečnja, 30. novembra održali lokalni izbori.

I baš kao što je to kod praznovanja, imali smo ljude obučene u…khm…  svečanu crnu garderobu, doduše sa sa kačketima i kapuljačama na glavama, goste iz čitave Srbije, pa i Republike Srpske, kafansku tuču i jedan sveopšti haos.

A tamo gde su izbori, tu je i posmatračka misija CRTA-e. Oni bez kojih za mnoge incidente i nepravilnosti sasvim sigurno ne bismo znali.

ISIDORA: Pusti nas napolje! Dve dovjke su unutra!

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Upravo u Mionici, napadnute su dve devojke koje su bile deo CRTA-inog posmatračkog tima.

EMILIJA: Samo su mi najgore stvari ovaj prolazile kroz glavu to je to oni će nas sad ne znam izvući iz automobil fizički nasrnuti nad nas na na nas pritom sve vreme mi prolazi kroz glavu ja i Isidora smo potpuno nemoćne. Znači oko nas je ono sigurno tridesetorica muškaraca velik ih u crnom šta ja mogu sa svojih 160 mislim da im ono dam kurs o obuci.

UVODNA ŠPICA
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš novu epizodu CINS-ovog podkasta Glasna žica.

U ovoj epizodi govorim o posmatračima na lokalnim izborima u Mionici.

Kako je zbog napada na dve posmatračice CRTA-e obustavljena njihova misija posmatranja u ovom mestu. 

Kako je reagvala policija. 

I šta sve sve dešavalo tog dana u ovom malom kolubarskom mestu iz ugla napadnutih devojaka.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dve devojke stare 23 i 24 godine, Isidora i Emilija, stažistkinje CRTA-e, dobile su zadatak da prate izbore u Mionici. Mobilni tim. To znači da obilaze biračka mesta, razgovaraju sa posmatračima i beleže sve što im je sumnjivo.

ISIDORA: Mi Idemo od jednog biračkog mesta do drugog, komuniciramo s našim posmatračima unutra, pitamo da li im nešto treba, da li su primetili nešto sumnjivo, vozimo se po tom rejonu i jednostavno gledamo šta se dešava.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Njihov rejon bio je centar Mionice. Tu bi trebalo da budu bezbedne. Međutim, upravo u centru se spremao haos. Njih dve stavile su narandžaste trake sa natpisom CRTA oko ruku, legitimacije oko vrata i oznaku na šoferšabajni. Sele su Isidorin auto i  krenule ka Mionici.

A šta ih je tamo dočekalo?

ISIDORA: Mi smo krenule rano ujutru iz Beograda i kad smo stigle ti vidiš da je ono 6 ujutru je i nema parking mesta slobodnog.

EMILIJA: Kako kako smo stigle tako smo viđale grupe muškaraca od po njih pet 7 do 10. Svi su u crnom i od ranog jutra se oni negde raspoređuju. Dakle, bilo je jasno čim smo stigli da postoji neka koordinacija. Zato što prosto je drugačije neobjašnjivo zašto tako grupe koordinisano se kreću i baš se raspoređuju ispred ovaj svakog biračkog mesta.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Emilija i Isidora su kao mobilni tim kružile autom i šetale oko glasačkih mesta.

Nisu ulazile unutra. Tamo su bili posmatrači.

A onda su u blizini biračkog mesta spazile lokal u kom se okuplja dosta ljudi.

EMILIJA: Ja sam probala da uđem rečeno mi je da ne rade. Iako je lokal bio prepun ljudi. Opet svi ljudi u crnom.

STEFAN MARKOVIĆ: Ko ti je to rekao?

EMILIJA: Radnica koja je bila unutra. Dakle ja mi smo stajale ispred dugo. Posmatrala je šta se dešava, ko ulazi, kako izlazi. Videli smo i par ljudi koji su ušli direktno sa biračkog mesta, ovaj u taj lokal pretpostavljam nakon glasanja. I svi koji su ulazili u lokal su bili ljudi iz vozila koje nemaju veze sa Mionicom. Ja sam kucnula. Probala. Pitala da li radite, naravno fino, bez da bilo kog napadam. Radnica mi je rekla, ne. Danas je zatvoreno.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I ispred lokala je bilo ljudi. Neki od njih su se nešto dogovarali sa policijacima.

EMILIJA: Oni su u nekoj koordinaciji sa policijom.

STEFAN MARKOVIĆ: Kako to znaš?

EMILIJA: Pa videli smo. Dakle postoji jedan čovek iz grupe muškaraca koji ode do policajca. Oni se nešto izdogovaraju, vrati se toj svojoj grupi i grupa se nakon toga raspoređuje dalje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Trebalo je da se obiđu i druga mesta. Emiliija i Isidora su sele u auto i nastavile dalje sa obilaskom. Kada… usput su videle nešto sumnjivo.

ISIDORA: Vidim taj veliki parking i na parkingu pa ja ne mislim kao mi smo i pričale posle ja stvarno mislim da je u tom trenutku tamo bilo jedno 40, 50 vozila i uglavnom crnih vozila ono skupih, velikih kola. I pored tih vozila mi vidimo i ljude po tom parkingu. Kad kažem ljude mislim ljude obučene, muškarce obučene u crno, krupne. To su ono kasnije kad smo prišle jednostavno ti prepoznaš to su pederuše, to su kape i slične sve…

EMILIJA: I policiju.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ove dve devojke rešile su da provere šta se tu dešava. Bio je to parking nekakvog svečanog restorana. Parkirale su kola prekoputa i upalile sva četiri žmigavca.

ISIDORA: Bukvalno preko puta policije. I stojimo tu par minuta oni se oni kao sa kao sa svadbe da idu u koloni odlaze sa tog parkinga prva polovina vozila… i ovaj i mi tu njih uzimamo da snimamo. Iz automobila. I sad oni otišlo je tu ne znam 10 15 vozila, 20 koliko god i ovaj i sad ja razmišljam pa kao ja sam na sva četiri na putu policija je preko puta mene možda nije pametno da ja budem na putu sa ono upaljenim žmigacima.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tada dolaze na ideju da uđu na parking. Isidora je zaključala auto.

EMILIJA: zaključala nas je zato što sam ja potpuno deluzivno bacila komentar pa kao najbolje je da izađemo da ja slikam tablice. I ona je bukvalno samo pritisnula dugme i rekla mi je nećeš ti nigde napolje. Tako da hvala joj što nas si zaključala jer nas je to mislim bukvalno spasilo, ispostaviće se kasnije.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): To je bila dobra odluka. Jer već sledećeg trenutka prišao im je jedan od ljudi sa parkinga.

ISIDORA: Hvata se za bravu i pokazuje nam rukom kao da spustimo prozor i ja mu otvaram malo prozor. Doduše već i tad sad ja ne znam da l’ sam ja u tom trenutku razmišljala, al’ sam ja ono otvorila mu prozor tako da on ne može da nekako uđe kroz prozor da nešto nego jednostavno malo. I on tu nama nešto govori kao šta ste vi, ko je vas ovde poslao, ko ste vi tr. Pritom znači mi obe imamo traku oko ruke, akreditaciju oko vrata i poster papir u ovaj šoferki. Znači vrlo je jasno ko smo. 

EMILIJA: Ja sam probala da kao ga smirim jer on kad je probao da uđe on nije jednom kao povukao i to nego je bukvalno hteo da ne znam odvali vrata i on tu nama kreće i da psuje i ovaj svašta. I ja sad bilo mi je racionalno ok ja ću mu objasniti. On će se skloniti – nije se sklonio i u jednom trenutku Isidora je sva sreća počela da ovaj snima zato što je on krenuo da preti. Ne sad direktno ono ubiću vas i to ali vrlo je bio agresivan pristup i Isidora je krenula da snima i u tom trenutku on provlači ruku  kroz prozor i pokušava da otme telefon.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zatvorile su prozor. 

ISIDORA: On u tom trenutku kad smo mi zatvorile prozor pokazuje rukom i doziva prvi auto. I taj prvi auto staje tik uz dupe mojih kola. I sad znači čisto da bude jasno, ispred mene je ograda, s desne strane je on, znači jedan čovek, a iza auta uh stoje ta kola koja je skroz priljubljena uz moje kola. Ja budem u fazonu kao, ok, bežanje kao ovo je kraj i sad ne mogu ni pravo, ne mogu ni desno, ne mogu ni nazad. O. K, idem na levo. A levo je prazno parking mesto.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pokušale su da izađu sa parkinga. 

ISIDORA: I kako ja krećem da motam na levo da skrećem, tako ova kola od iza se on i još priljubljuju uz kraj mojih kola. I dobro ja sad tu nešto pokušavam, ali zapravo onda se događa najstrašniji deo gde druga kola taj crveni auto koji se ono i jasnije vidi, on kreće ka mojoj strani auta, ka vozačevim vratima i zadnjim vratima iza mene. I ta kola kreću i zapravo smo mi u tom trenutku potpuno blokirane. Znači mi više ne možemo nigde. 

I onda prilazi drugi čovek On prilazi do mojih vrata i on ne komunicira s nama. Znači, on prvo dolazi licem okrenut ka nama i treska par puta rukom o krov automobila. I tu je već strašno. Mi smo već na ono i mi već na vezi sa ljudima iz crte i sve to.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zamisli to. Dve mlade devojke u kolima, blokirane sa svih strana. Oko njih ljudi u crnom, sa kapuljačama na glavama. Jedan od njih, lupao je šakom o krov autmobila.

ISIDORA: I onda se zapravo okreće leđima i kreće da lupa laktom o moj prozor i to na ono kao jako interesantan način zato što on nije kao da lupi par puta u auto, nego on tresne jednom i onda kao čuva snagu par sekundi i onda treska ponovo. Ono bukvalno u nameri da prozor razbije i tu tu… tu je stvarno ogromna panika. Znači tu u kolima mi vrištimo već i vrištimo policija.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da te podsetim, policija je bila tu na parkingu. Ali nije prilazila.

STEFAN MARKOVIĆ: kako ste se vas dve osećale u tom trenutku?

EMILIJA: Strašno. Meni je bio najstrašnije onako imala sam sliku ispred glave gde čovek uspeva da razbije prozor i ceo prozor pada na Isidoru. Mislim istovremeno mi je to bilo kao samo da se ne isseče. Samo mi je bukvalno su mi samo najgore slike prolazile kroz glavu zato što nisam mogla da sebi objasnim šta oni drugo hoće osim da nas povrede.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Isidora i Emilija su uzele telefon i potražile  pomoć od kolega iz CRTA-e.

VLADIMIR TUPANJAC: I u jednom trenutku dobijamo poziv naše posmatračice dve zovu izbezumljene kažu razbijaju nam prozore na autu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Vladimir Tupanjac. Pravnik CRTA-e. Nekada je radio u Agenciji za sprečavanje korupcije. I danas nastavlja da kontroliše političke partije, finansije i izborne procese, samo iz druge pozicije.

VLADIMIR TUPANJAC: I tu kreće sad frka. Naravno nas dvojica od dva auta još dve koleginice krećemo. Sva sreća nisu bila daleko. Mi pristižemo na to mesto. To je neki da li Deluks… nije ni neki da li je restoran ili neka sala gde se održavaju neke neke tako te svečanosti i veliki parking i jedno 30-ak auta.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I Tupanjac je imao problem sa ljudima sa parkinga. Dvojica izašla su iz vozila i prišla mu.

VLADIMIR TUPANJAC: Oni prilaze meni i kao, šta je bre pičko? Šta radiš ti ovde? Čiji si ti? To im je zanimljivo pitanje čiji si ti jer očigledno su oni nečiji. Čiji mene pitaju čiji sam ja mislim nisam mali pa da me pitaju čiji si ti mali nego čiji si ti, ko si ti, odakle si, što snimaš. E to ih je pogodilo. Zašto ja snimam? Ko sam ja da njih snimam. Znači još jednom napominjem iz koleginica, posmatračica koje su bile. Dakle to je to su javna mesta. To se ne zadire u privatnost.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Oni su se povukli, a Tupanjac i ostatak ekipe CRTA-e otišli su do Emilije i Isidore.

VLADIMIR TUPANJAC: I onda mi dolazimo, istrčavamo iz automobila. Ja odlazim Raša Nedeljkov šef misije kreće ka posmatračicama. Ja ka policiji. I dozivam policiju. Oni izlaze onako nevoljno 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo što čuješ je trenutak kada četiri policajca prilaze posmatračima CRTA-e.

Ako zamišljaš scenu kao iz akcionih filmova u kojima policajci dotrčavaju do mesta zločina, imaš previše bujnu maštu. 

U ovoj sceni imamo izbezumljene devojke, još par ljudi iz CRTA-e, automobil sa ljudima u crnom i četiri policajca koji lagano, na kiši koračaju ka njima.  Jedan od njih, prvi u redu prilazi sa rukama u džepovima.

VLADIMIR TUPANJAC: Vidi se kako izlazi sa rukama u džepovima. Policajac dolazi tamo na lice mesta. Pravi se blesav. Znači policija je bila ono u fazonu kao pa mi ništa nismo čuli. Mi ništa nismo videli. Devojke su posle potvrdile u Tužilaštvu, one su dozivale policiju.

EMILIJA: I on prvi prilazi do nas i ja krećem da vičem na njega kako nas niste čuli, da li je moguće, da li reagujete? 

EMILIJA (NASTAVAK): On odbija da me pogleda uopšte, skreće glavu. Ja tako vičem ovaj u prazno. Isidora i dalje u kolima i CRTA tim na čelu sa Rašom, oni mole policiju da policija identifikuje ovaj ove ljude koji su nas blokirali. Pritom opet kažem kola i dalje stoje tako da smo mi blokirane. Samo što sam ja napolju i Isidora i dalje unutra. Policija odbija da ih ovaj da im uopšte da ih legitimiše. Kažu pa sklonite se pa što niste prošli ništa mi nismo čuli. Pa znate niste vi dovoljno kao glasno vikale. Ništa nismo čuli i ovaj ljudi iz CRTA-e sve vreme snimaju da bi prosto imali ovaj da bi znali za kasnije koje su tablice i tako dalje. I taj auto koji je koji nas je glavni blokirao, on je bio crvene boje i bosanskih tablica i on u jednom trenutku kreće unazad i bukvalno kači Rašu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Bez obzira na ceo incident, policija nije nikoga od njih legitimisala. Ljudi u crnoj garderobi su seli u kola i odvezli se sa parkinga.

REKLAMA

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali čemu služe ti ljudi u crnom?

Pozvao sam politikologa i istraživača Centra savremene politike Aleksandra Ivkovića, koji se inače bavi izbornim procesima, da mi da odgovor na to pitanje.

ALEKSANDAR IVKOVIĆ: Dakle, oni ne moraju čak da urade ni ništa posebno na taj dan, ali samo njihovo prisustvo već menja atmosferu uh izbornog dana. Izborni dan ne bi trebalo da prođe u atmosferi straha i atmosferi napetosti i iščekivanja nasilja

koje se sada nažalost već i dešava.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ako je već takva atmosfera na izborima, zašto ih onda nazivaju praznikom demokratije?

ALEKSANDAR IVKOVIĆ: Pa to je malo cinično. Mislim izbori izbori bi svakako trebalo da budu praznik demokratije bez ironije i bez sarkazma i bez ovaj toga da ovaj se ovaj dovodi u pitanju uopšte da li je tako nešto. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A da li je tako?

ALEKSANDAR IVKOVIĆ: Ovi izbori kako se dešavaju u Srbiji su sa sve ono daleko daleko od toga.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA):  To se videlo i u ovom slučaj sa posmatračicama.A šta se dešava ako napadnu posmatračne? Ko prati njih i na koga oni mogu da računaju?

ALEKSANDAR IVKOVIĆ: Ne postoji sada naravno neko posebno krivično delo napada na posmatrače, nego je to krivično delo uh iz krivičnog zakonika. Ali prosto ovaj to je kao kada bi vas bilo ko onako na ulici dakle imate pravo da tužite ovaj tu osobu u sudu i da da ovaj trebalo bi tu pravosuđe da reaguje promptno.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pa da li se hitno reagovalo i ovde? Šta se nakon napada dešavalo sa Isidorom i Emilijom?

Misija posmatranja je zbog ugrožene bezbednosti posmatračica obustavljena, a njih dve su sa Tupanjcem otišle su do policijske stanice.

VLADIMIR TUPANJAC: I mi ulazimo i tu nas dočekuje taj dežurni policajac i kao ima neki papirić ispred sebe. Valjda hvata beleške kad ga neko zove, šta li već do pola ispisan papir i on kreće kao nešto uzima izjave i sve to. Ja vidim da to ne vodi nikuda.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Isidora i Emilija su policajcu, baš kao i meni sada, prepričavale događaj.

ISIDORA: I sad jedan onako stariji, kako zamišljate policajca sedi sa stolom i ništa kao važi ovaj šta ćemo mi sve to da rešimo i on uzima taj neki papir koji je već išvrljan i od nas tu, ono lična karta, broj telefona i kao hajde sad vi polako pričajte i ništa mi govorimo šta se desilo ali je svima jasno da to nije prava izjava i tu Tupanjac

STEFAN MARKOVIĆ: Šta? On zapisuje tu?

ISIDORA: Da on to on zapisuje po nešto na tom papiru, ali onako vrlo nevoljno. Njemu Tupanjac u nekom trenutku govori zapišite registarske tablice vozila za registarske tablice policijskog vozila koji je bio tu i to on na primer za policijsko vozilo kaže kao, ma ne to su naši ljudi to je naša patrola. I tu Tupanjac kaže, želimo pravu službenu belešku.

VLADIMIR TUPANJAC: Zaista zvuči neverovatno jer jer osim što su dužni da sačine službenu belešku, da se to potpiše, da ovaj ostaje ostane trag, da i mi dobijemo primerak, dužni su još jednu stvar u obavezi su imaju obavezu da obaveste dežurnog javnog tužioca, da se konsultuju sa njim i da im on kaže ima elemenata dela, nema. Uzmite izjavu, hapsite, utvrdite identitet na kako god, ali moraju da konsultuju, da referišu tužiocu šta se desilo. Oni to nisu uradili.

ISIDORA: I on nama kaže ne ne može previše posla nema vremena. 

EMILIJA: Nemamo ljude. Da. Da. 

ISIDORA: Nemam nema ljudi. I potpuno nevoljno jedan prilazi, on je on se tu nešto šetkao. Prilazi i kaže pa dobro kao šta vam fali? Je l’ vas neko udario? Je l’ je l’ ima štete na automobilu? 

EMILIJA: Je l’ ima Modrica? To je isto bilo pitanje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): E sada, šta misliš da li su dobili službenu belešku?

Nisu!

Zato su zajedno sa Vladimirom Tupanjcem otišli do prostorija tužilaštva. Tamo je bila drugačija priča.

ISIDORA: Kod tužiteljke je stvarno bilo drugačije gde smo mi ono imale prostora da polako govorimo šta nam se desilo da ono ispričamo odvojeno svaka svoju priču da jednostavno sve bude rečeno.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tužteljka je ovo što se desilo posmatračicama kvalifikovala kao protivpravno lišenje slobode i ugrožavanje sigurnosti. Prosledila policiji da se utvrdi identitet napadača i da se preduzmu sve druge radnje.

A znaš li gde su bile te osobe i crveni automobil koji ih je blokirao?

Pazi sad, preko puta policijske stanice.

A kasnije, pre nego da se vrate u Beograd, saznale su da ih je pratio.

EMILIJA: Crveni automobil bosanskih tablica nas je u suštini pratio sve vreme zato što je posle uočen ispred našeg odnosno crtinog štaba uh ta lokacija 

ISIDORA: Uneposrednoj blizini. 

EMILIJA: Da. Ali dakle evidentno je bilo da zna gde se krećemo. Tako da ni ni na to niko nije reagovao, mada smo to saznali posle.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Devojke su se vratile u Beograd. A buran dan u Mionici završio se… pa kako je i počeo. Jedan opozicioni narodni poslanik je napadnut. Napadači su ga udarili u šipkom u glavu i oduzeli mu telefon, a potom su građani krenuli na njih i saterali ih u lokalnu kafanu.

Tu je nastala opšta tuča.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA):  Već naredne godina nas čekaju novi lokalni izbori. Možda čak i parlamentarni i predsednički. A da li bi i posle svega ove dve devojke ponovo učestvovale u posmatračkoj misiji?

EMILIJA: Svakako bih ponovila zato što mislim da je važno da se da pogotovo mobilni timovi postoje zato što smatram da su mobilni timovi zabeležili toliko i videli toliko stvari koje su jako važne.

ISIDORA: Meni je posmatranje bilo bilo baš važno i dalje mi je važno i sad ono kao kad budu neki sledeći izbori, pogotovo ako to budu neki izbori koji kao mogu da budu ključni za nastavak ono Srbije, za ne znam razvoj naš kao bilo bi mi važno da budem deo toga.

ODJAVNA ŠPICA

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je bila Glasna žica.

Moje ime je Stefan Marković.

Epizodu uređivala Dina Đorđević.

Muziku komponovao Rade Sklopić.

Produkcija, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Hvala na slušanju!

*Korišćen materijal: CRTA, Iva Stojiljković