Srpski političari podržali lažne konzorcijume

Dragan Đurić, predsednik fudbalskog kluba Partizan i vlasnik firme „Zekstra Grupa – Zekstra“ iz Beograda, postao je većinski vlasnik „Veterinarskog zavoda Zemun“, mada na tenderu nije ispunjavao uslove za privatizaciju ovog preduzeća. U tome mu je pomogao Milan Pešut, vlasnik firme „Bankom“ iz Zemuna, koji je s njim ušao u partnerski odnos kako bi formalno zadovoljili postavljene uslove.

„Zekstri“ je „Bankom“ dao legitimitet za kupovinu „Veterinarskog zavoda“, a Pešut je, tako, bez ijednog uloženog dinara dobio oko jedan odsto vlasništva nad preduzećem koje je kupljeno za više od devet miliona evra.

Prema podacima do kojih su došli novinari centara za istraživačko novinarstvo iz Beograda i Sarajeva (CINS/CIN), srpski biznismeni Đurić i Pešut kupili su nekoliko preduzeća u Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji. Ta kupovina prošla je uz određene nepravilnosti kao što su formiranje fiktivnih konzorcijuma i pravljenje prividne konkurencije.

Kako je vlada pronašla strateškog partnera u Zekstri?

Na čelu tenderske komisije koje je prodala „Veterinarski zavod“ firmi koja se bavi tekstilom i ignorisala ponudu radnika bio je Čedomir Jovanović, ministar privatizacije Predrag Bubalo

(na slici), a predsednik vladine agencije za privatizaciju Mirko Cvetković. 

„Veterinarski zavod Zemun“ postoji 75 godina. Nekada je bio jedan od najvećih proizvođača hrane i lekova za životinje u Srbiji.

Nakon neuspele prodaje u julu 2002, Agencija za privatizaciju je 2003. uputila javni poziv za prodaju 70 odsto preduzeća putem tendera. Reč je o prodajnoj metodi kojom država traži „strateškog partnera“, odnosno kompaniju koja ima velike prihode i iskustva u obavljanju delatnosti kojom se bavi i firma koja se prodaje.

„Zekstra“ se bavi proizvodnjom i prodajom tekstila, a „Bankom“ trgovinom žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje. Konkurencija na tenderu im je bio konzorcijum zaposlenih u „Veterinarskom zavodu”. Tenderska komisija, na čijem je čelu, kao predstavnik Vlade Srbije, bio Čedomir Jovanović (danas predsednik Liberalno-demokratske partije), u decembru 2003. je ocenila ponudu ovog konzorcijuma boljom od radničke.

„Zavod” je u februaru 2005. prodat konzorcijumu Đurićeve „Zekstre“ i Pešutovog „Bankoma“ za oko devet miliona evra. 

Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, konzorcijum zaposlenih u „Veterinarskom zavodu“ uputio je Agenciji za privatizaciju prigovor zbog „pristrasnosti državnih organa“ u postupku privatizacije tog preduzeća. Deo prigovora bilo je i mišljenje pomoćnika ministra za privredu i privatizaciju koji je izrazio sumnju u bonitet konzorcijuma „Zekstra“ i „Bankom“, koji je, navodno, zatražio da kupovinu „Zavoda“ plati u ratama.

Prigovor je, krajem 2003, više od godinu dana pre konačne prodaje preduzeća, podnet i Ministarstvu za privredu i privatizaciju, koje je nadležno za rad Agencije, ali je odbijen kao neosnovan.

Odlučni da istraju, radnici su 2004. pokrenuli i spor pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je početkom 2004. godine poništio rešenje Ministarstva. Agencija i Ministarstvo su, ipak, zaključili ugovor o prodaji „Zavoda“ sa konzorcijumom dve firme – uprkos odluci suda. Ministar za privredu i privatizaciju je tada bio Predrag Bubalo, a direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković. 

Pešut je novinarima CINS/CIN-a priznao da je pristao na konzorcijum samo da bi omogućio „Zekstri“ da kupi firmu. Kaže da je to uradio jer je pre privatizacije sarađivao sa „Zavodom“ i da je želeo da zadrži tu saradnju.

„’Zekstra’ nije imala legitimitet da se pojavi. Ja sam tada rekao: ’OK, 1% (meni) da budem deo (konzorcijuma), ali bez mojih troškova, platite vi sve.’“ Pešut kaže da ga to nije ništa koštalo i da je to bila logična poslovna odluka „koju bi uvek doneo“.

Postojeći Zakon o privatizaciji Srbije nije definisao ovakvu situaciju. Branko Pavlović, bivši direktor Agencije, međutim kaže da se i uprkos tome moglo reagovati:

„Morate imati ljude koji žele sprečavanje zloupotreba i onda vam je i postojeći pravni okvir sasvim dovoljan za sprečavanje najvećih i najvažnijih pljački.“

“Zekstra’ nije imala legitimitet da se pojavi. Ja sam tada rekao: ’OK, 1% (meni) da budem deo (konzorcijuma), ali bez mojih troškova, platite vi sve.’“

Milan Pešut, vlasnik „Bankoma“ o tome kako je omogućio „Zekstri“ da kupi „Zavod”

  

Pravljenje fiktivnih konzorcijuma je, prema Pavlovićevom mišljenju, česta pojava u domaćoj privatizaciji.

Pešut je rekao da je radnik njegove firme „Bankom“, Radoslav Macura, bio postavljen u Upravni odbor privatizovanog „Veterinarskog zavoda“ da bi se zadovoljila forma.

„Posle toga, povukao se i radili smo sa njima kao sa svakom drugom komercijalnom firmom.“

Duško Jovičić, predsednik sindikata „Zavoda”, tvrdi da je ova firma pred privatizaciju bolje poslovala nego sada.

Prema podacima Narodne banke Srbije, računi „Veterinarskog zavoda“ trenutno se nalaze u blokadi zbog duga od oko 17,5 miliona evra.

Novinari CINS/CIN-a su nedelju dana pokušavali da stupe u kontakt sa Draganom Đurićem. Ostavili su i poruku njegovoj sekretarici, ali Đurić do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio.

Savet za borbu protiv korupcije navodi da je Agencija za privatizaciju Srbije na tenderu diskriminisala radnike i njihovu ponudu. Prema njihovoj oceni, Đurićev i Pešutov konzorcijum nije formiran na vreme, a navodno je izvršen i pritisak na članove Tenderske komisije kada je donosila odluke o kupcu.

Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je da je „Veterinarski zavod“ na listi sumnjivih privatizacija koje će Vlada ispitati. On je rekao medijima da su „određene osobe”, povezane sa privatizacijom, već ispitane.

Lažna konkurencija

Nekoliko godina nakon kupovine „Zavoda“, Đurić je ušao u proces privatizacije u BiH, kupujući udeo u robnoj kući „Boska“ u Banjaluci. I ovog puta je učestvovao praveći konzorcijum.

Ugovor o konzorcijumu je zaključen sredinom januara 2008. godine, između Đurićeve firme „Zekstra“ i „Delta Real Estate“ iz Beograda, preduzeća za razvoj projekata i izgradnju nekretnina, čiji je vlasnik poznati srpski biznismen Miroslav Mišković.

Konzorcijum je osnovan kako bi učestvovao u privatizaciji 58,52% kapitala „Boske“ iz Banjaluke. Ugovorom je određeno da „Zekstra“ učestvuje u ponudi kupovinom skoro 39% kapitala „Boske”, a da „Delta“ plati ostatak. Konzorcijum je u postupku zastupala „Delta“.

Konzorcijum je dostavio pismo zainteresovanosti za privatizaciju „Boske“ Vladi Republike Srpske (RS). Budući da nije postojala zakonska osnova da se privatizacija sprovede metodom neposrednog odabira kupca, Skupština Republike Srpske menja zakon i u oktobru 2008. godine dolazi do ugovora o privatizaciji sa konzorcijumom.

Vlada je odlučila da se državne akcije ustupe za cenu od tri miliona evra i da novi kupac isto toliko novca investira u firmu, da zadrži 254 radnika, izmiri dugovanja prema njima u visini od oko 770.000 evra, kao i druge obaveze preduzeća. Ostatak „Boske“ ostao je u vlasništvu malih akcionara, penzionog i fonda za restituciju.

Prema podacima iz revizorskog izveštaja, Vlada Republike Srpske je 2009. godine robnoj kući „Boska“ uplatila oko 253.000 evra, kao pomoć neprofitnim organizacijama iz budžetske rezerve iz sredstava namenjenih razvoju turizma. Prema ugovoru iz jula 2009. godine, između Vlade RS i konzorcijuma „Zekstra “ i „Delta Real Estate“ i Sindikalne organizacije RK „Boska“ iz Banjaluke, novac je uplaćen na žiro račun Sindikalne organizacije RK „Boska“.

Konzorcijum se obavezao da navedeni iznos vrati Vladi RS u roku od 30 dana. Naknadnim aneksom ugovora iz iste godine navedeno je da će se pozajmica vratiti u dve rate u 2009. i 2010. godini. Revizijom je utvrđeno da su se sredstva uplaćivala i pre zaključivanja ugovora. Ugovor nije overen, aneks ugovora konzorcijum nije ni potpisao niti overio, a sredstva nisu vraćena.

Vlada je nastavila da pomaže novom vlasniku i na drugi način. Preko „Investiciono-razvojne banke Republike Srpske“ (IRB RS), kupila je „Boskine“ obveznice u vrednosti od oko 7,7 miliona evra. Dogovoreno je da „Boska“ vraća ovaj novac IRB-u u 12 delova, do kraja septembra 2023. godine. Međutim, „Boska“ već kasni sa prvom isplatom od 1,1 milion evra.

Zbog dugovanja, IRB je podneo i tužbu, kako bi povratio uložena sredstva. Odluku o kupovini obveznica donela je Skupština akcionara IRB-a, kojom je tada predsedavao predsednik Vlade, Aleksandar Džombić.

Robna kuća „Boska“ je do kraja 2012. bila dužna oko 353.000 evra za porez, a Đurić je i dalje većinski vlasnik.

„Prijateljska“ pomoć na aukciji

Đurićev partner, Milan Pešut, preko firme „Bankom“ učestvovao je i u privatizaciji fabrike proteina i ulja „Bioprotein“ iz Obrenovca, čija je osnovna delatnost proizvodnja gotove hrane za domaće životinje. Ova firma je kupljena na aukciji početkom aprila 2003. godine, za oko 90.000 evra.

Prema navodima iz dokumentacije koja je pratila proces privatizacije „Bioproteina“, uz Pešutovu firmu su se na aukciji pojavili i kupci povezani sa „Bankomom“. Među ponuđačima se našao i Borko Vlačić, radnik „Bankoma“, kao i predstavnik „Univerzal-holdinga”, firme u kojoj Pešut danas ima suvlasnički udeo.

        „Bioprotein“ iz Obrenovca

Na aukciji za firmu ‘Bioprotein’ stvorena je prividna konkurencija (Foto: CINS)

Početna cena na licitaciji bila je oko 90.000 evra. U prvom krugu aukcije niko od učesnika nije licitirao, odnosno izneo ponudu. U drugom krugu, Pešut je dao najbolju ponudu i kupio firmu.

Pešut je novinarima objasnio da se javio tek u drugom krugu, jer je tada imao određene povlastice. „Drugo nadmetanje je imalo mogućnost da se plati obveznicama stare devizne štednje, koje su se mogle naći po nižoj ceni od nominalne“, kaže Pešut.

On je novinarima priznao da je na aukciju išao sa svojim radnikom, Borkom Vlačićem.

„Normalno da je Borko Vlačić išao i kao igrač ’Bankoma’“, kaže Pešut. „Ako mi ne budemo mogli, ili ako on ne bude mogao da prođe po nekoj boljoj ceni – da idemo mi… Nismo bili konkurencija.“

Pešut kaže da nije bio povezan sa ostalim učesnicima aukcije i da je privatizacija sprovedena po zakonu. Tek sada, tvrdi, nakon razgovora sa novinarima, uviđa u čemu je bio problem.

Zbog sumnje da je na aukciji narušen princip slobodne tržišne konkurencije, Agencija za privatizaciju je istog dana poništila aukciju. Pešut se, međutim, žalio Ministarstvu za privredu i privatizaciju, koje je poništilo odluku Agencije. Rešenje je potpisao tadašnji ministar, Aleksandar Vlahović.

Pešut je novinarima rekao da mu do danas nije bilo jasno zbog čega se sve to desilo: „Sada mi otvarate oči kako je i zbog čega poništena privatizacija, prvi put to čujem!“

Prema podacima Agencije za privredne registre, „Bioprotein“ je 2012. godine ostvario poslovnu dobit od 80.000 evra. Ukupan broj zaposlenih bio je 93 radnika.

Nekretine kupljene, ali nisu uknjižene

Milan Pešut je u BiH privatizovao ugostiteljsko-trgovinsko preduzeće „Leotar“ iz Trebinja. Ukupna vrednost „Leotara“ je, uoči privatizacije, procenjena na oko 2,3 miliona evra. Pešut je 30 odsto vlasništva, koliko je bilo na prodaju, kupio na licitaciji za oko 683.000 evra. U međuvremenu, sa svojom firmom „Bankom“ iz Beograda, otkupio je ostatak državnog vlasništva, pa je danas vlasnik 93 odsto „Leotara“.

U početni bilans preduzeća tokom privatizacije ušao je veliki hotel u Trebinju, zajedno sa još 17 nekretnina. Prema podacima do kojih su došli novinari, „Leotar“ je bio vlasnik samo 15 nekretnina, dok je na restorane „Bežigrad“ i „Ekspres“, te „Gradsku kafanu“ imao samo dugogodišnje pravo korišćenja.

Jedna od nekretnina, za koje u „Leotaru“ tvrde da su je kupili 70-ih godina, nije ušla u proces privatizacije. Reč je o odmaralištu „Srebreno“ u blizini Dubrovnika, u Hrvatskoj. Ta nekretnina nikada nije uknjižena na „Leotar“, a pravnica Slavka Lojović kaže da u firmi postoji kupoprodajni ugovor.

Odmaralište „Srebreno“ ima restoran koji i danas radi, i 17 bungalova u veoma lošem stanju. Republika Hrvatska je, 1991. godine, stavila zabranu raspolaganja ovom imovinom.

Nakon privatizacije, povela se rasprava o „Srebrenom“. Dokumenta Zemljišnog ureda u Hrvatskoj pokazuju da se radi o „društvenom vlasništvu“, a da prava korišćenja imaju u jednakim odnosima Opština Dubrovnik i Hotel „Mlini“ u Mlinima. Pešut smatra da je to njegova nekretnina, pa je od Hrvatske sudskim putem tražio da se i uknjiži.

Upravo zbog ovog odmarališta, rađena je revizija privatizacije „Leotara“ za koju je bila zadužena Komisija za reviziju privatizacije RS. Oni su u svom izveštaju napisali da „izražavaju osnov sumnji“ da je ova nekretnina prvo prikrivena tokom privatizacije, a kasnije i prodata. Takav izveštaj, Komisija je prosledila Okružnom tužilaštvu Banjaluka, a slučaj je došao i do Pravobranilaštva RS.

Iako „Srebreno“ još nije u vlasništvu „Leotara“, Pešut očekuje da će se to desiti ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju. On kaže da kupovina „Leotara“ nije bio dobar poslovni potez, ali veruje da će u budućnosti uspešno poslovati.

Milan Pešut je rođen u Ljubinju, u kojem ima dve fabrike „Imel“ i „Farmavit“, dok je u Srbiji vlasnik kompanija „Fina-beo“, „Tehnička knjiga“ i „Tvende“, preko koje ima udeo u „Univerzal-holdingu“.

Dragan Đurić je rođen u Derventi i u BiH ima suvlasništvo još i u „Darta trgovini“ iz Banjaluke i NIŠP-u „Oslobođenje“ sa Pala.

Povezane priče

Tužilaštvo nije istraživalo povezanost Nenada Vučkovića sa demoliranjem kafića Aleksandra Vavića

Fudbal, biznis i politika: Nova menadžerska agencija preuzela najtalentovanije fudbalere Partizana

Agencija za borbu protiv korupcije vodila postupak protiv petine poslanika Narodne skupštine

Državu ne zanima borba protiv korupcije