Istraživačke pričePrivatizacija
10. okt 2013.

Srpski političari podržali lažne konzorcijume

Dragan Đurić
CINS i CIN OTKRIVAJU KAKO SU PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA U SRBIJI I BOSNI:   Srpska politička elita strateškog partnera za Veterinarski zavod u Zemunu pronašla u modnom brendu Zekstra, čiji je vlasnik predsednik FK Partizan Dragan Đurić Đuriću je u privatizacijama u BiH i Srbiji pomagao biznismen Milan Pešut. Njihove kupovine državnih preduzeća pratile su prevare, ali do raskidanja ugovora sa njima nije došlo   

 

Dragan Đurić, predsednik fudbalskog kluba Partizan i vlasnik firme „Zekstra Grupa – Zekstra“ iz Beograda, postao je većinski vlasnik „Veterinarskog zavoda Zemun“, mada na tenderu nije ispunjavao uslove za privatizaciju ovog preduzeća. U tome mu je pomogao Milan Pešut, vlasnik firme „Bankom“ iz Zemuna, koji je s njim ušao u partnerski odnos kako bi formalno zadovoljili postavljene uslove.

„Zekstri“ je „Bankom“ dao legitimitet za kupovinu „Veterinarskog zavoda“, a Pešut je, tako, bez ijednog uloženog dinara dobio oko jedan odsto vlasništva nad preduzećem koje je kupljeno za više od devet miliona evra.

Prema podacima do kojih su došli novinari centara za istraživačko novinarstvo iz Beograda i Sarajeva (CINS/CIN), srpski biznismeni Đurić i Pešut kupili su nekoliko preduzeća u Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji. Ta kupovina prošla je uz određene nepravilnosti kao što su formiranje fiktivnih konzorcijuma i pravljenje prividne konkurencije.

 

Kako je vlada pronašla strateškog partnera u Zekstri?

 

Na čelu tenderske komisije koje je prodala „Veterinarski zavod“ firmi koja se bavi tekstilom i ignorisala ponudu radnika bio je Čedomir Jovanović, ministar privatizacije Predrag Bubalo

(na slici), a predsednik vladine agencije za privatizaciju Mirko Cvetković. 

„Veterinarski zavod Zemun“ postoji 75 godina. Nekada je bio jedan od najvećih proizvođača hrane i lekova za životinje u Srbiji.

Nakon neuspele prodaje u julu 2002, Agencija za privatizaciju je 2003. uputila javni poziv za prodaju 70 odsto preduzeća putem tendera. Reč je o prodajnoj metodi kojom država traži „strateškog partnera“, odnosno kompaniju koja ima velike prihode i iskustva u obavljanju delatnosti kojom se bavi i firma koja se prodaje.

„Zekstra“ se bavi proizvodnjom i prodajom tekstila, a „Bankom“ trgovinom žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje. Konkurencija na tenderu im je bio konzorcijum zaposlenih u „Veterinarskom zavodu”. Tenderska komisija, na čijem je čelu, kao predstavnik Vlade Srbije, bio Čedomir Jovanović (danas predsednik Liberalno-demokratske partije), u decembru 2003. je ocenila ponudu ovog konzorcijuma boljom od radničke.

 

„Zavod” je u februaru 2005. prodat konzorcijumu Đurićeve „Zekstre“ i Pešutovog „Bankoma“ za oko devet miliona evra. 


Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, konzorcijum zaposlenih u „Veterinarskom zavodu“ uputio je Agenciji za privatizaciju prigovor zbog „pristrasnosti državnih organa“ u postupku privatizacije tog preduzeća. Deo prigovora bilo je i mišljenje pomoćnika ministra za privredu i privatizaciju koji je izrazio sumnju u bonitet konzorcijuma „Zekstra“ i „Bankom“, koji je, navodno, zatražio da kupovinu „Zavoda“ plati u ratama.

Prigovor je, krajem 2003, više od godinu dana pre konačne prodaje preduzeća, podnet i Ministarstvu za privredu i privatizaciju, koje je nadležno za rad Agencije, ali je odbijen kao neosnovan.

 

Odlučni da istraju, radnici su 2004. pokrenuli i spor pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je početkom 2004. godine poništio rešenje Ministarstva. Agencija i Ministarstvo su, ipak, zaključili ugovor o prodaji „Zavoda“ sa konzorcijumom dve firme – uprkos odluci suda. Ministar za privredu i privatizaciju je tada bio Predrag Bubalo, a direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković. 


Pešut je novinarima CINS/CIN-a priznao da je pristao na konzorcijum samo da bi omogućio „Zekstri“ da kupi firmu. Kaže da je to uradio jer je pre privatizacije sarađivao sa „Zavodom“ i da je želeo da zadrži tu saradnju.

„’Zekstra’ nije imala legitimitet da se pojavi. Ja sam tada rekao: ’OK, 1% (meni) da budem deo (konzorcijuma), ali bez mojih troškova, platite vi sve.’“ Pešut kaže da ga to nije ništa koštalo i da je to bila logična poslovna odluka „koju bi uvek doneo“.

Postojeći Zakon o privatizaciji Srbije nije definisao ovakvu situaciju. Branko Pavlović, bivši direktor Agencije, međutim kaže da se i uprkos tome moglo reagovati:

„Morate imati ljude koji žele sprečavanje zloupotreba i onda vam je i postojeći pravni okvir sasvim dovoljan za sprečavanje najvećih i najvažnijih pljački.“

 

“Zekstra’ nije imala legitimitet da se pojavi. Ja sam tada rekao: ’OK, 1% (meni) da budem deo (konzorcijuma), ali bez mojih troškova, platite vi sve.’“

Milan Pešut, vlasnik „Bankoma“ o tome kako je omogućio „Zekstri“ da kupi „Zavod”

  

Pravljenje fiktivnih konzorcijuma je, prema Pavlovićevom mišljenju, česta pojava u domaćoj privatizaciji.

 

Pešut je rekao da je radnik njegove firme „Bankom“, Radoslav Macura, bio postavljen u Upravni odbor privatizovanog „Veterinarskog zavoda“ da bi se zadovoljila forma.

„Posle toga, povukao se i radili smo sa njima kao sa svakom drugom komercijalnom firmom.“

Duško Jovičić, predsednik sindikata „Zavoda”, tvrdi da je ova firma pred privatizaciju bolje poslovala nego sada.

Prema podacima Narodne banke Srbije, računi „Veterinarskog zavoda“ trenutno se nalaze u blokadi zbog duga od oko 17,5 miliona evra.

Novinari CINS/CIN-a su nedelju dana pokušavali da stupe u kontakt sa Draganom Đurićem. Ostavili su i poruku njegovoj sekretarici, ali Đurić do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio.

Savet za borbu protiv korupcije navodi da je Agencija za privatizaciju Srbije na tenderu diskriminisala radnike i njihovu ponudu. Prema njihovoj oceni, Đurićev i Pešutov konzorcijum nije formiran na vreme, a navodno je izvršen i pritisak na članove Tenderske komisije kada je donosila odluke o kupcu.

Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je da je „Veterinarski zavod“ na listi sumnjivih privatizacija koje će Vlada ispitati. On je rekao medijima da su „određene osobe”, povezane sa privatizacijom, već ispitane.

 

Lažna konkurencija


Nekoliko godina nakon kupovine „Zavoda“, Đurić je ušao u proces privatizacije u BiH, kupujući udeo u robnoj kući „Boska“ u Banjaluci. I ovog puta je učestvovao praveći konzorcijum.

Ugovor o konzorcijumu je zaključen sredinom januara 2008. godine, između Đurićeve firme „Zekstra“ i „Delta Real Estate“ iz Beograda, preduzeća za razvoj projekata i izgradnju nekretnina, čiji je vlasnik poznati srpski biznismen Miroslav Mišković.

 

Vlada Republike Srpske je robnoj kući „Boska“ uplatila oko 253.000 evra, kao pomoć neprofitnim organizacijama iz budžetske rezerve, iz sredstava namenjenih razvoju turizma. Konzorcijum se obavezao da ovaj novac vrati u roku od 30 dana. Naknadnim aneksom ugovora navedeno je da će se pozajmica vratiti u dve rate. Sredstva su uplaćivala i pre zaključivanja ugovora. Novac nikad nije vraćen. 

Konzorcijum je osnovan kako bi učestvovao u privatizaciji 58,52% kapitala „Boske“ iz Banjaluke. Ugovorom je određeno da „Zekstra“ učestvuje u ponudi kupovinom skoro 39% kapitala „Boske”, a da „Delta“ plati ostatak. Konzorcijum je u postupku zastupala „Delta“.

Konzorcijum je dostavio pismo zainteresovanosti za privatizaciju „Boske“ Vladi Republike Srpske (RS). Budući da nije postojala zakonska osnova da se privatizacija sprovede metodom neposrednog odabira kupca, Skupština Republike Srpske menja zakon i u oktobru 2008. godine dolazi do ugovora o privatizaciji sa konzorcijumom.

Vlada je odlučila da se državne akcije ustupe za cenu od tri miliona evra i da novi kupac isto toliko novca investira u firmu, da zadrži 254 radnika, izmiri dugovanja prema njima u visini od oko 770.000 evra, kao i druge obaveze preduzeća. Ostatak „Boske“ ostao je u vlasništvu malih akcionara, penzionog i fonda za restituciju.


Prema podacima iz revizorskog izveštaja, Vlada Republike Srpske je 2009. godine robnoj kući „Boska“ uplatila oko 253.000 evra, kao pomoć neprofitnim organizacijama iz budžetske rezerve iz sredstava namenjenih razvoju turizma. Prema ugovoru iz jula 2009. godine, između Vlade RS i konzorcijuma „Zekstra “ i „Delta Real Estate“ i Sindikalne organizacije RK „Boska“ iz Banjaluke, novac je uplaćen na žiro račun Sindikalne organizacije RK „Boska“.


Konzorcijum se obavezao da navedeni iznos vrati Vladi RS u roku od 30 dana. Naknadnim aneksom ugovora iz iste godine navedeno je da će se pozajmica vratiti u dve rate u 2009. i 2010. godini. Revizijom je utvrđeno da su se sredstva uplaćivala i pre zaključivanja ugovora. Ugovor nije overen, aneks ugovora konzorcijum nije ni potpisao niti overio, a sredstva nisu vraćena.


Vlada je nastavila da pomaže novom vlasniku i na drugi način. Preko „Investiciono-razvojne banke Republike Srpske“ (IRB RS), kupila je „Boskine“ obveznice u vrednosti od oko 7,7 miliona evra. Dogovoreno je da „Boska“ vraća ovaj novac IRB-u u 12 delova, do kraja septembra 2023. godine. Međutim, „Boska“ već kasni sa prvom isplatom od 1,1 milion evra.


Zbog dugovanja, IRB je podneo i tužbu, kako bi povratio uložena sredstva. Odluku o kupovini obveznica donela je Skupština akcionara IRB-a, kojom je tada predsedavao predsednik Vlade, Aleksandar Džombić.

 

Robna kuća „Boska“ je do kraja 2012. bila dužna oko 353.000 evra za porez, a Đurić je i dalje većinski vlasnik.

 

„Prijateljska“ pomoć na aukciji


Đurićev partner, Milan Pešut, preko firme „Bankom“ učestvovao je i u privatizaciji fabrike proteina i ulja „Bioprotein“ iz Obrenovca, čija je osnovna delatnost proizvodnja gotove hrane za domaće životinje. Ova firma je kupljena na aukciji početkom aprila 2003. godine, za oko 90.000 evra.

Prema navodima iz dokumentacije koja je pratila proces privatizacije „Bioproteina“, uz Pešutovu firmu su se na aukciji pojavili i kupci povezani sa „Bankomom“. Među ponuđačima se našao i Borko Vlačić, radnik „Bankoma“, kao i predstavnik „Univerzal-holdinga”, firme u kojoj Pešut danas ima suvlasnički udeo.

 

        „Bioprotein“ iz Obrenovca

„Bioprotein“ iz Obrenovca

Na aukciji za firmu ‘Bioprotein’ stvorena je prividna konkurencija (Foto: CINS)

Početna cena na licitaciji bila je oko 90.000 evra. U prvom krugu aukcije niko od učesnika nije licitirao, odnosno izneo ponudu. U drugom krugu, Pešut je dao najbolju ponudu i kupio firmu.

Pešut je novinarima objasnio da se javio tek u drugom krugu, jer je tada imao određene povlastice. „Drugo nadmetanje je imalo mogućnost da se plati obveznicama stare devizne štednje, koje su se mogle naći po nižoj ceni od nominalne“, kaže Pešut.

On je novinarima priznao da je na aukciju išao sa svojim radnikom, Borkom Vlačićem.

„Normalno da je Borko Vlačić išao i kao igrač ’Bankoma’“, kaže Pešut. „Ako mi ne budemo mogli, ili ako on ne bude mogao da prođe po nekoj boljoj ceni – da idemo mi… Nismo bili konkurencija.“

Pešut kaže da nije bio povezan sa ostalim učesnicima aukcije i da je privatizacija sprovedena po zakonu. Tek sada, tvrdi, nakon razgovora sa novinarima, uviđa u čemu je bio problem.

Zbog sumnje da je na aukciji narušen princip slobodne tržišne konkurencije, Agencija za privatizaciju je istog dana poništila aukciju. Pešut se, međutim, žalio Ministarstvu za privredu i privatizaciju, koje je poništilo odluku Agencije. Rešenje je potpisao tadašnji ministar, Aleksandar Vlahović.

Pešut je novinarima rekao da mu do danas nije bilo jasno zbog čega se sve to desilo: „Sada mi otvarate oči kako je i zbog čega poništena privatizacija, prvi put to čujem!“

Prema podacima Agencije za privredne registre, „Bioprotein“ je 2012. godine ostvario poslovnu dobit od 80.000 evra. Ukupan broj zaposlenih bio je 93 radnika.

 

Nekretine kupljene, ali nisu uknjižene


Milan Pešut je u BiH privatizovao ugostiteljsko-trgovinsko preduzeće „Leotar“ iz Trebinja. Ukupna vrednost „Leotara“ je, uoči privatizacije, procenjena na oko 2,3 miliona evra. Pešut je 30 odsto vlasništva, koliko je bilo na prodaju, kupio na licitaciji za oko 683.000 evra. U međuvremenu, sa svojom firmom „Bankom“ iz Beograda, otkupio je ostatak državnog vlasništva, pa je danas vlasnik 93 odsto „Leotara“.

 

U početni bilans preduzeća tokom privatizacije ušao je veliki hotel u Trebinju, zajedno sa još 17 nekretnina. Prema podacima do kojih su došli novinari, „Leotar“ je bio vlasnik samo 15 nekretnina, dok je na restorane „Bežigrad“ i „Ekspres“, te „Gradsku kafanu“ imao samo dugogodišnje pravo korišćenja.

 

Nema kontrole onih koji vode Agenciju za privatizaciju

U procesu privatizacije u Srbiji, koji je u završnici, za 10 godina prodato je više od 2.000 preduzeća. Savet za borbu protiv korupcije, predvođen Vericom Barać, napravio je listu od 24 privatizacije koje smatra sumnjivim, ali je su istrage pokrenute tek 2012.

„Ako na ključnim mestima u državi i para-državnim organizacijama, kakva je Agencija za privatizaciju, nemate ljude koji znaju da rade i čvrsto su posvećeni opštem interesu, onda nikakav sistem ne može sprečiti pljačku“, kaže Branko Pavlović.

„Prevelika su ovlašćenja pojedinaca u Agenciji za privatizaciju, a nikakve kontrole nad njihovim radom nema i to vam je uvek jednako korupciji“, kaže Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.

Ni u BIH proces privatizacije još uvek nije završen. Ostalo je još 277 neprivatizovanih preduzeća. Za neka koja su privatizovana pokrenut je proces revizije.

Fikret Talić iz Agencije za privatizaciju BiH kaže da je najveći problem privatizacije u ovoj zemlji to što se nisu ispunjavali uslovi iz kuporodajnih ugovora. „Kupcima je”, kaže Talić, „jedini cilj bio kupovina nekretnina koje se kasnije mogu prodati”.

Jedna od nekretnina, za koje u „Leotaru“ tvrde da su je kupili 70-ih godina, nije ušla u proces privatizacije. Reč je o odmaralištu „Srebreno“ u blizini Dubrovnika, u Hrvatskoj. Ta nekretnina nikada nije uknjižena na „Leotar“, a pravnica Slavka Lojović kaže da u firmi postoji kupoprodajni ugovor.

Odmaralište „Srebreno“ ima restoran koji i danas radi, i 17 bungalova u veoma lošem stanju. Republika Hrvatska je, 1991. godine, stavila zabranu raspolaganja ovom imovinom.

Nakon privatizacije, povela se rasprava o „Srebrenom“. Dokumenta Zemljišnog ureda u Hrvatskoj pokazuju da se radi o „društvenom vlasništvu“, a da prava korišćenja imaju u jednakim odnosima Opština Dubrovnik i Hotel „Mlini“ u Mlinima. Pešut smatra da je to njegova nekretnina, pa je od Hrvatske sudskim putem tražio da se i uknjiži.

Upravo zbog ovog odmarališta, rađena je revizija privatizacije „Leotara“ za koju je bila zadužena Komisija za reviziju privatizacije RS. Oni su u svom izveštaju napisali da „izražavaju osnov sumnji“ da je ova nekretnina prvo prikrivena tokom privatizacije, a kasnije i prodata. Takav izveštaj, Komisija je prosledila Okružnom tužilaštvu Banjaluka, a slučaj je došao i do Pravobranilaštva RS.

Iako „Srebreno“ još nije u vlasništvu „Leotara“, Pešut očekuje da će se to desiti ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju. On kaže da kupovina „Leotara“ nije bio dobar poslovni potez, ali veruje da će u budućnosti uspešno poslovati.

 

Milan Pešut je rođen u Ljubinju, u kojem ima dve fabrike „Imel“ i „Farmavit“, dok je u Srbiji vlasnik kompanija „Fina-beo“, „Tehnička knjiga“ i „Tvende“, preko koje ima udeo u „Univerzal-holdingu“.


Dragan Đurić je rođen u Derventi i u BiH ima suvlasništvo još i u „Darta trgovini“ iz Banjaluke i NIŠP-u „Oslobođenje“ sa Pala.

 

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
7 Komentara
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Kramar Branka
Kramar Branka
13 feb 2017 21:07

Oprostite. Prvi put sam na Vašem portalu. Oduševljena sam. Pozdravlja Vas Branka Kramar

OCAJNIK U SRBIJI
OCAJNIK U SRBIJI
14 avg 2014 13:11

KAKO PREZIVETI U ZEMLJI LOPOVA,STARLETA,SINDIKATA KOJE NE INTERESUJU MUKE NJIHOVIH CLANOVA.U MOJOJ FIRMI IMA TRI SINDIKATA

Jednostavnije i brze za istraziti
Jednostavnije i brze za istraziti
28 okt 2013 22:14

Ako je tema koju ste naceli komplikovana za istrazivanje, zasto ne istrazite manje komplikovane teme koje je lako proveriti i brzo dobiti precizne odgovore?
– Zbog cega Djuric(Zekstra grupa – Zekstra doo) ne uplacuje doprinose zaposlenima od kraja 2009. godine?
– Da li je jedna od posledica neuplacivanja doprinosa i ta da zaposleni nemaju overene zdravstvene knjizice i ne mogu da se lece?
– Da li se ova cinjenica moze jednostavno potvrditi javnim izvestajem iz PIO fonda?
– Da li je neuplacivanje doprinosa i onemogucavanje zaposlenima prava na zdravstvenu zastitu, krsenje zakona i koja i kolika kazna je predvidjena za isto?
– Zasto se Djuric ne kaznjava?
– Da li su racuni obe Djuriceve firme (Zekstra grupa – Zekstra doo i Veterinarski zavod Zemun ad) u blokadi u iznosu od 15,5 miliona EUR i 18 miliona EUR, respektivno?
– Da li blokada traje vise od 365 dana u kontinuitetu?
– Da li je na taj nacin ispunjen uslov za pokretanje stecajnog postupka?
– Zbog cega nije pokrenut stecaj kroz bankrot ako su se stekli zakonski uslovi?
– Ako je 2005. godne, Djuric platio 9 miliona EUR za kupovinu Veterinarskog zavoda Zemun, da li je indikativno da je danas, nakon 8 godina Djuricevog gazdovanja, racun ove firme u blokadi 18 miliona EUR, a da su sve nepokretnosti pod visetrukim hipotekama?

macura dragoslav
macura dragoslav
23 okt 2013 21:38

Možemo da komentarišemo po ceo dan, ali time se ništa ne dobija.U ovoj državi da ima zakona nebih ni dolazilo do takvih stvari.Zaštitila bi se prava naroda i građana a ne lopova i tih što otimaju i prave zakone kako im odgovara.Odgovorite javno na televiziji pred celim svetom na pitanja:kako radnik koji je u radnom odnosu i ne prima platu kako da se leči.Kako agencija za privatizaciju može da tvrdi da je sve uredu u preduzećima Dragana Đurića a nije kontrolisala do kraja svoje obaveze i dalje u tim preduzećima je nepovezan radni staž,prisutan mobing.Tražite da dostave jesuli u tim preduzećima plaćeni doprinosi za sve radnike,plate i drugo.Po mom agencija pokriva lopovuk i laže.Vjerovatno čekali da prođe vreme pa da kažu da nisu nadležni i da prođu nekažnjeno.Strašno je to,kad vas kupi neko sa ciljem da vas uništava i neda da pod ovim vedrim nebom pošteno da se radi u firmi koja može da radi i da od te platice hrane svoje porodice.Važnije je da se bogate pojadinci a deca da nam umiru gladna i da se očerupa još što može u ovom i tako napaćenom narodu.

Redakcija CINS-a
Redakcija CINS-a
10 okt 2013 13:26

Poštovani, pobrkali ste lončiće 🙂 Čedomir Jovanović je bio predstavnik Vlade Republike Srbije u Tenderskoj komisiji u to vreme (decembar 2003).
Pozdrav, CINS

Pobrkani Lončići
Pobrkani Lončići
10 okt 2013 09:28

Kako je Čedomir Jovanović 2005. bio potpredsednik Vlade Srbije????? U vreme prve Koštuničine Vlade?????

posmatrac
posmatrac
07 nov 2021 12:17

srecom Biden uskoro uvodi sankcije do tehnicke vlade sa nezavisnim tuziocem pa ce mnogi likovi koje ste ovde pomenuli obuci prugasto odelce BRAVO LJUDI Posebno BRAVO za prevaranta Strazara da iz zatvora nikada za zivota ne izadje i on i Rakovicka banda

Povezano

10. jan 2020.
Bivši ministar privrede Predrag Bubalo i ostali optuženi u slučaju prodaje Luke Beograd oslobođeni su danas svih optužbi u Višem sudu u Beogradu.
22. jul 2019.
Imaju prijatelje na visokim pozicijama i udeo u poslovima privatnog obezbeđenja - srpski huligani se ne plaše da pokažu moć
25. jun 2019.
Pet i po godina je prošlo otkako je Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala, objasnio novinarima da je istraga spornih privatizacija rešena. Iako je do danas okončano 14 od 24 slučaja, odgovornost nadležnih utvrđena je u oštećenju samo dve firme. Poslednji postupci završeni su oslobađanjem od krivice
12. jun 2019.
Iako je najavljeno izricanje presude za Jovicu Stefanovića - Ninija i još troje optuženih za zloupotrebe u zrenjaninskoj fabrici lekova Jugoremedija, sudija Višeg suda u Beogradu je odlučio da ponovo otvori glavni pretres i nastavi suđenje. Optuženi su prisustvovali ročištu