AktuelnoNavijači

Igra protiv pravila: Poslovi fudbalskih huligana

22. jula 2019.
Navijači Partizana slave pobedu tima na južnoj tribini stadiona, foto: BIRN, maj 2017.
Imaju prijatelje na visokim pozicijama i udeo u poslovima privatnog obezbeđenja - srpski huligani se ne plaše da pokažu moć

Slobodan Vukić je pio viski u noćnom klubu Tilt na obali Save kada se pijanstvo pretvorilo u katastrofu.

Pošto je oborio nekoliko čaša na šanku, tridesetogodišnji vozač kamiona je pokušao da naruči još jedno piće. Njegovi prijatelji su hteli da napuste lokal, ali je Vukić insistirao. Prišlo im je obezbeđenje.

„Znam takva mesta i ljude koji tamo rade“, kaže Miroslav Basta, prijatelj koji je bio sa Vukićem te večeri u decembru 2015. „Prebiju te i izbace napolje, bez obzira na to da li si pravio probleme ili ne“.

U ovom slučaju, strah je bio opravdan.

Obezbeđenje je Vukića izbacilo iz kluba. Ostao je da leži na pločniku, lice i majica bili su mu obliveni krvlju. Nedugo zatim pao je u komu. Dve nedelje kasnije, bio je mrtav.

Tri i po godine kasnije, jednom od izbacivača se sudi pred Višim sudom u Beogradu za nanošenje teških telesnih povreda. Milovan Tadić je priznao da je šutnuo Vukića u nogu, ali poriče da mu je naneo snažan udarac u predelu stomaka koji je bio koban.

Incident u lokalu Tilt je tek jedan u nizu napada na posetioce noćnih klubova u Beogradu poslednjih godina – od kojih su se neki završili smrću ili teškim povredama – a iza kojih stoje izbacivači koji se više ponašaju kao huligani nego kao osoblje angažovano da održava red.

Za to postoji jednostavno objašnjenje: poslovi obezbeđenja često su u rukama stvarnih huligana.

Onaj ko kontroliše ulaz u klub kontroliše i prodaju droge u klubu.

Uprkos novim zakonima koji treba da spreče ulazak huligana u poslove obezbeđenja, oni su često zaposleni kao telohranitelji, noćni čuvari, radnici obezbeđenja.

Prema rečima analitičara, sa usponom vladajuće Srpske napredne strane u poslednjih šest godina, odnos između države i navijačkih grupa razvio se u neku vrstu poslovnog aranžamana: u zamenu za poslušnost na ulicama, huligani su dobili pravo da se bez ometanja bave svojim poslovima.

Kao primer te bliskosti navode zloglasnu beogradsku navijačku grupu „Janjičari” koja osim navodnih veza sa privatnim firmama za obezbeđenje ima i bliske odnose sa visokim državnim službenicima, uključujući visokog savetnika policije i generalnog sekretara vlade Srbije.

 

Ruka ruku mije
 

U jesen 2016, Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, ulazio je u svoj sivi audi A6 u na Voždovcu, kada su dvojica nepoznatih napadača otvorili vatru. 


Pogođen sa više od 50 metaka bio je poslednji u nizu vođa navijačkih grupa koji su ubijeni u Srbiji u prethodnih nekoliko godina.

 

Sumnjiva prijateljstva

Sumnjiva prijateljstva

Na fotografiji, šesti s leva, je Danilo Vučić, sa podignuta tri prsta, fotografisan na utakmici u Rusiji sa navodnim pripadnicima Janjičara tokom Svetskog prvenstva 2018, Izvor: Snimak iz prenosa utakmice


Trava je još bila blatnjava na stadionu u gradu Samara na jugozapadu Rusije kada je novi skandal zasenio euforiju zbog pobede Srbije nad Kostarikom u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u julu 2018.

Pojavile su se fotografije na kojima Danilo Vučić, dvadesetogodišnji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, slavi na tribinama sa trojicom ljudi koje su mediji identifikovali kao zloglasne huligane sa policijskim dosijeima: to su bili Milan Krasić, Boris Karapandžić i Aleksandar Vidojević.

Krasić je u maju 2018. osuđen na 14 godina zatvora za ubistvo – ali se na presudu žalio i bilo mu je dozvoljeno da putuje u Rusiju. U maju 2019. apelacioni sud ga je oslobodio i sada je slobodan čovek.

Prema izveštajima medija, Vidojević je bio pred sudom zbog tuča na tribinama, pljačke i posedovanja oružja. Karapandžić je osuđen 2016. na četiri godine zatvora zbog prodaje droge, posedovanja oružja i nasilnog ponašanja – ali u martu 2017. kazna mu je preinačena u uslovnu.

Vidojević i Karapandžić su kasnije bili optuženi zbog razbijanja noćnog kluba Komitet, koji se nalazi pored Tilta, u oktobru 2018.

Četvrti čovek sa njima je Nemanja Srećković, koji je zajedno sa Vidojevićem bio zvanični predstavnik navijača u upravnim telima Partizana 2016. godine.

Sva četvorica su poznati kao pripadnici Janjičara.

Na pitanje o ljudima sa kojima se njegov sin druži, predsednik Vučić je odgovorio da ga boli to što je prinuđen da objašnjava svom sinu da ga novinari napadaju samo zato što je navijao za Srbiju. “Moj sin nikada nije uradio ništa loše”, rekao je novinarima.

Protiv Saleta Mutavog podizano je više optužnica – za pretnje smrću, mučenje, prebijanje, za dela povezana sa drogom i posedovanje oružja. Uprkos tako velikom broju optužbi, proveo je relativno malo vremena u pritvoru.

Godine 2013. osuđen je na pet godina i deset meseci zbog organizovanja grupe za prodaju droge, ali je Prvi osnovni sud u Beogradu više puta odlagao njegovo zatvaranje, čak 10 puta zbog zdravstvenih razloga.

 

Sve ostale optužbe su ili odbačene ili je postupak bio u toku u trenutku kada je ubijen.

 

Dan nakon ubistva, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović organizovao je emotivnu konferenciju za štampu na kojoj je objavio rat organizovanom kriminalu, a mnogi su se zapitali zašto je ubistvo huligana zahtevalo odgovor na tako visokom nivou.

Stanković je bio poznati vođa Janjičara, frakcije ekstremnih navijača Partizana.

Janjičari su privukli pažnju javnosti 2013. godine, kada je Stanković, tada još navijač Crvene zvezde, organizovao grupu žestokih momaka kako bi preuzeo kontrolu nad južnim tribinama Partizana predvođene „Alkatrazom“, u to vreme dominantnom navijačkom grupom, navodi se u izveštajima u medijima.

Istraživanje 30 vođa navijačkih grupa u Srbiji obavljeno 2012. pokazalo je da su protiv njih 26 podizane optužnice za nasilje, u 11 slučajeva za nasilje na sportskim terenima, a u 16 slučajeva za krivična dela protiv organa vlasti, navodi se u izveštaju Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS).

„Drugim rečima, upravljanje fudbalskim klubovima i navijanje često su samo `smokvin list` kojim se prikrivaju ozbiljne kriminalne aktivnosti“, navodi se u izveštaju. „Kriminalne grupe, maskirane navijačkim šalovima, učestvuju u pranju novca, korupciji, izbegavanju plaćanja poreza i drugim oblicima organizovanog kriminala“.

Analitičari kažu da im je to dozvoljeno zato što su korisni političarima na druge načine.

 

Niski kriterijumi licenciranja?

 

Bar dvojica izbacivača koji su radili u klubu Tilt u vreme kada je Vukić zadobio smrtonosne povrede dobro su poznati pripadnici Janjičara. Jedan od njih je Milovan Tadić, kome se trenutno sudi za prodaju droge i nanošenje teških telesnih povreda Vukiću.

Prema policijskom izveštaju, kompanija Fort Security bila je zadužena za bezbednost u klubu te večeri. Vlasnik kompanije je Svetislav Nikolajev, MMA borac iz Vršca.

Nikolajev je i sam bio umešan u sukob sa Vukićem, ali protiv njega nije podignuta optužnica. Na snimku sa sigurnosne kamere koji je prikazan u sudnici vidi se kako on udara Vukića u glavu. Kada je pozvan da svedoči u postupku protiv Tadića za nanošenje telesnih povreda, tvrdio je da je udarac izveo otvorenom šakom, a ne pesnicom.

Nikolajev nije odgovorio na pitanja o svom radu u sektoru privatnog obezbeđenja niti da li su ljudi povezani sa Janjičarima radili za njegovu kompaniju u klubu Tilt.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je odbilo da odgovori da li su Nikolajev ili ljudi koji su radili za njega bili licencirani za rad na obezbeđenju, čak i nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja posle podnete žalbe potvrdio naše pravo na pristup ovim informacijama.

Preduzeće Fort Security postalo je neaktivno jula 2017 – pola godine nakon incidenta u klubu Tilt – međutim BIRN otkriva da Nikolajev ima ulogu i u drugim preduzećima za privatno obezbeđenje.

 

Prijatelji sa vrha

 

Ubrzo posle Stankovićevog ubistva 2016, Insajder je objavio fotografiju pokojnog huligana na tribinama u zagrljaju sa dvojicom muškaraca koji su identifikovani kao istaknuti pripadnici Janjičara.

Jedan od njih dvojice je Nenad Vučković.

Vučković – poznat pod nadimkom „Vučko“ – nije običan navijač.

Ministar unutrašnjih poslova Stefanović je potvrdio da on radi za specijalnu jedinicu žandarmerije zaduženu za održavanje reda na fudbalskim utakmicama i demonstracijama, kao i za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

„Mislim da navijanje ili vođenje grupe navijača nije krivično delo“, rekao je Stefanović novinarima ubrzo nakon objavljivanja fotografije Insajdera. „On je u policiju došao iz vojske. Mislim da su sve bezbednosne provere pokazale da nije činio krivična dela“. 


Stefanović je izjavio da je Vučković bio u vojsci dok nije prešao u žandarmeriju. Pre toga je bio zaposlen u elitnoj Specijalnoj brigadi Vojske Srbije gde je bio sve do 2016.

I Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova odbili su da odgovore na pitanja o Vučkovićevoj ulozi u vojsci i policiji.

Saša Đorđević, istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku kaže da Vučković nikako nije smeo da prođe proveru MUP-a kada se priključivao policiji, s obzirom na navode o njegovim vezama sa Janjičarima.

„Svaki kandidat mora proći bezbednosne provere“, kaže on. „Jedan od elemenata tih provera je ispitivanje da li je ta osoba bila direktno ili indirektno povezana sa članovima kriminalnih organizacija. Ukoliko takve veze postoje, ta osoba ne može raditi za policiju“.

Uprkos brojnim pokušajima, BIRN nije uspeo da stupi u kontakt sa Vučkovićem i dobije komentar.

Neki mediji pisali su da je Vučković u romantičnoj vezi sa Dijanom Hrkalović, bivšom sekretarkom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ministarstvo nije odgovorilo na zahtev za intervju sa Dijanom Hrkalović koji je dostavljen pre njenog odlaska sa posla, do kojeg je došlo iznenada u maju, bez obrazloženja.

 

Nenad Vučković, prvi s leva, na ceremoniji u čast Specijalne brigade Vojske Srbije, foto: Ministarstvo odbrane, septembar 2013.

Vučkovićevo prisustvo na južnoj tribini Partizana nije bilo tajna. Takođe je bio i zvanični predstavnik Partizanovih navijača u skupštini kluba.

U februaru 2017, Vojni sindikat Srbije izneo je tvrdnje da je Vučković u više navrata – protivzakonito – koristio strelište, oružje i municiju za vežbanje gađanja zajedno sa Stankovićem i još jednim pripadnikom njegove grupe, Veljkom Belivukom.

Prema podacima sindikata, sa njima je bio i četvrti čovek: Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije.

Vučković je dao izjavu o ovim tvrdnjama istražnoj grupi Vojne policije u novembru 2018. Postupak protiv čuvara strelišta je obustavljen kada su dokazi misteriozno nestali, objavio je KRIK.

To nije bio jedini put da su Nedić i Vučković optuženi za zloupotrebe.

Nedić, tridesetsedmogodišnji bivši advokat, bio je član Uprave Partizana od avgusta 2013. do aprila 2014, kada je podneo ostavku da bi prihvatio novi posao u vladi.

Nema ničega neobičnog u tome što članovi vladajuće partije sede u upravnim odborima velikih sportskih klubova u Srbiji. Ali Nedićev interes za klub nije se okončao njegovim povlačenjem, tvrde ljudi bliski klubu.

U proleće 2016, Partizan je izdao saopštenje u kojem je optužio Nedića i Vučkovića da su angažovali navijače da gađaju jajima vodeće ljude kluba u njihovoj VIP loži „da bi izazvali atmosferu straha i javnog linča“ pred izbore za novu upravu.

„Iza svega stoji Novak Nedić, generalni sekretar vlade“, rekao je novinarima vršilac dužnosti predsednika kluba Milorad Vučelic. Dodao je: “[umesto jaja], mogle su biti bombe ili kamenje“.

Nedić nije odgovorio na zahtev BIRN-a za intervju.

 

Gledanje kroz prste?

 

U junu 2018, jedan od policijskih sindikata Srbije poslao je pismo ministru unutrašnjih poslova u kojem se traži razjašnjenje Vučkovićeve uloge u žandarmeriji posle dobijanja dojava o njegovoj umešanosti u podzemne kriminalne aktivnosti.

U pismu u koje je BIRN imao uvid, sindikat upućuje na incident iz avgusta 2017, kada je policija obavila rutinsko zaustavljanje i pretres audija A6 koji je vozio upravo Velibor Srećković.

Srećković, poluprofesionalni igrač ragbija koji je radio kao izbacivač, bio je jedan od pripadnika obezbeđenja u klubu Tilt one noći kada je Vukić navodno napadnut.


Članovi jednog fudbalskog onlajn foruma Srećković oslovljavaju kao Vučkovićeva „desna ruka“.

 

Korisne veze

Kada je Srpska napredna stranka osvojila vlast 2012, odnos između države i huligana ušao je u novu fazu, tvrde analitičari.

Aleksandar Vučić naizgled je zauzeo oštar kurs protiv huliganizma i najavio totalni rat kada je 2013. godine bio na mestu potpredsednika vlade.

Ali Vučić je uskoro promenio stav.

Kada su ga 2016. godine pitali da li je spreman da zauzme oštriji stav prema nasilnim navijačkim grupama, Vučić, koji je u međuvremenu postao premijer, odgovorio je: „To je veoma teško pitanje za nas“. U nastavku izjave je implicitno potvrdio da država nije u stanju da porazi navijače.

Kada je Vučić polagao zakletvu kao predsednik u maju 2017, posle više dana masovnih demonstracija protiv njegove, po mišljenju mnogih, sve autoritarnije vladavine, privatno obezbeđenje koje je angažovala Srpska napredna stranka snimljeno je kako napada novinare i aktiviste.

Novinari KRIK-a kasnije su otkrili da je jedan od pripadnika obezbeđenja koji je koristio silu tog dana bio pripadnik Janjičara Borko Aranitović, koji je radio i kao izbacivač u klubu Tilt (gde je u jednom drugom incidentu, nepovezanom sa Vukićem, kamera zabeležila kako stoji i posmatra kako drugi pripadnici obezbeđenja tuku jednog od gostiju).

BIRN nije uspeo da kontaktira Srećkovića.

Prema tvrdnjama Policijskog sindikata, policajci su tom prilikom pronašli pištolj CZ 99, kutiju za policijsku značku i kesu „belog praha“ skrivenu u odeljak za rukavice u automobilu u kom se nalazio Srećković.

Međutim, pokazalo se da audi nije bio Srećkovićev. Sindikat u pismu navodi da ima razloga da se veruje da je automobil pripadao Vučkoviću – pa su Dijani Hrkalović, tada državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova, postavili pitanje da li može to da potvrdi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na zahtev sindikata.

Saopštenje sindikata nije bilo prvo put da se Vučković i Srećković dovode u vezu sa sumnjivim audijem.

Kada je 2013. godine Sale Mutavi osvajao pozicije moći, Srećković je bio osumnjičen za umešanost u demoliranje kafića Hollywood, lokala čiji je vlasnik bio njihov rival, vođa navijačke grupe Alkatraz.

Prema podacima iz policijskog izveštaja u koji je BIRN imao uvid, bezbednosne kamere su snimile Srećkovića na pločniku ispred lokala u trenutku kada su pripadnici Janjičara ušli unutra i počeli da lome nameštaj i razbijaju stakla.

Srećković je iskoristio audi kao automobil za bekstvo i zaputio se prema Hali Pionir. Prema policijskom izveštaju, tamo se sastao sa čovekom kome je predao ključeve kola.

Taj čovek je bio Vučković, kaže se u izveštaju.

Policija je kasnije uhapsila Srećkovića zbog sumnje da je učestvovao u incidentu u kafeu Hollywood, ali optužbe su odbačene nakon što je platio kaznu od 330 evra, pokazuje dokumentacija suda.

Protiv Vučkovića, koji je tada još bio u vojsci, nije podignuta optužnica. (U žandarmeriju je prešao tek dve i po godine kasnije.)

„U poslednjih šest godina [otkako je SNS na vlasti] uočljiv je trend da institucije gledaju kroz prste svaki put kada se otkriju dokazi [o vezama sa kriminalom]“, kaže Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„To nas dovodi do pitanja: ako ignorišu jedan slučaj, da li rade isto i u drugim slučajevima? Da li neko vodi računa o tome da ljudi koji rade za ove institucije nemaju policijski dosije?“

To je važno pitanje za Vukićevu porodicu i prijatelje koji još čekaju pravdu.

U postupku koji je počeo u martu, Tadiću se sudi po optužnici za prodaju droge, što on poriče.

Tadić je 12. aprila oslobođen iz pritvora i smešten u kućni pritvor sa nanogicom.

Ipak, njegova verenica je na društvenim mrežama objavila nekoliko fotografija na kojima se on vidi van svog stana – pa čak i kako vozi kola. Na jednoj fotografiji Tadić stoji u liftu sa rukama u džepovima trenerke, nasmejan.

 


 

Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. Originalan tekst, na engleskom, možete pročitati na sajtu BIRN-a.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend