Istraživačke pričeSrbija
26. dec 2011.

PTT, A NIJE POŠTA

CINS otkrio pet preduzeća koja prodaju javno dostupne informacije, a u nazivu imaju staru skraćenicu “Pošta Srbije” – PTT

Pored firmi Branislava Švonje i Dušana Oluića, o čijem poslovanju smo već pisali, Centar za istraživačko novinarstvo je otkrio još šest izdavačkih firmi koje se bave ili su se bavile prodajom publikacija. Većina ovih firmi u svom nazivu ima skraćenicu PTT koja je nekada bila simbol današnjeg Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbije“, a neke su na ugovorima koje su sklapale koristile i elemente žiga Pošta Srbije. Pojedini vlasnici i direktori ovih firmi su lica povezana prijateljskim, poslovnim, sudskim i rođačkim vezama kako međusobno tako i sa Branislavom Švonjom. Protiv nekih od njih se pred sudovima u Beogradu vode postupci zbog slučajeva prevare putem prodaje publikacija.

CINS je došao do sledećih lica i njihovih izdavačkih preduzeća: Igor Švonja, vlasnik kompanija “Grafika PTT“ doo (sada u likvidaciji) i “Info strane“ doo, Branko Švonja, vlasnik firme “Izdavaštvo P.T.T.“, Nikola Jovančević Zekić “PTT Štampa“ (obrisana iz registra 2009. godine), Svetislav Pačarić vlasnik firme “Izdavaštvo PTT 2009“ (nastale izdvajanjem iz “Izdavaštva P.T.T.“ Branka Švonje), Stegić Dejan vlasnik “Redakcije PTT“ (obrisana iz registra).


Protiv Igora Švonje se pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu vodi postupak zbog prevare prilikom prodaje publikacija. Švonja se sumnjiči da je 2007. godine, kao predstavnik preduzeća “Grafika PTT” doveo u zabludu direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” u Obrenovcu – “lažnim prikazivanjem činjenica da je preduzeće koje zastupa poslovna jedinica JP PTT Srbija, koristeći formular-obrazac ugovora porudžbenice koji sadrži prepoznatljiv žig JP PTT Srbija, koji nije u upotrebi od 2002. godine…”. Njegova, sada već obrisana, firma “Grafika PTT“ se godinama nalazila na istim adresama kao i firma “Redakcija PTT“ Dejana Stegića. Njih dvojica su čak jedno vreme zajedno, pod imenom “Zajedničke službe Redakcije PTT-a i Grafike PTT-a“, izdavali publikaciju. Dejan Stegić je za CINS potvrdio da je sa Igorom Švonjom bio u poslovnoj vezi do 2008. godine, ali da od tada više nisu zbog, kako nam je to Dejan Stegić rekao, “međuljudskih odnosa“. Na pitanje o zajedničkim adresama njegove firme “Redakcija PTT” i firme Igora Švonje ”Grafika PTT”, Stegić nas je usmerio da odgovore potražimo kod Švonje. “Mi smo naš posao radili toliko dugo. Nikada nismo imali ni tužbu, čak ni opomenu pred tužbu što možete proveriti u privrednom sudu ili gde god hoćete“, kaže Dejan Stegić za CINS. On napominje i da su njegovi radnici koji su izlazili na teren imali legitimacije na kojima su stajali pun naziv firme i adresa, i da nisu imali logo koji bi parirao „Poštama Srbije“. O svojim saznanjima o drugim firmama koje su vršile prevare putem prodaje publikacija, Dejan Stegić kaže: “Znam samo da su bile neke beogradske firme koje su se bavile tom nekom vrstom višegodišnjih ugovora i tako dalje. Ne bih znao da ponovim te nazive (firmi, prim. red.) da me sada ubijete, ali znam da nas je dosta klijenata odbilo baš zbog toga što su te firme radile te neke višegodišnje ugovore“.


Zanimljivo je da je “Grafika PTT“ imala isti znak – poštansku trubu, kao i firma “Izdavaštvo P.T.T.“ vlasnika Branka Švonje. Zavod za intelektualnu svojinu je 2008. godine odbio prijavu “Izdavaštva P.T.T.“ za registrovanje zaštite žiga koji se sastojao od plave trube kao znaka. Kako je navedeno u rešenju Zavoda ovaj znak je odbijen jer je bio sličan ranije registrovanim žigovima . Trubu kao znak, “Grafika PTT“ je koristila na ugovorima koje je sklapala pri prodaji publikacija. Prema Prema dopisu koji je CINS dobio od Javnog preduzeća PTT saobraćaja ,,Srbija“, po njihovoj tužbi se pred Privrednim sudom vodi parnični postupak protiv firme “Izdavaštvo P.T.T.“ zbog nelojalne konkurencije i neovlašćene upotrebe naziva. Takođe, CINS poseduje i optužni predlog koji je firma “Medifarm“ podnela protiv Branka Švonje kao vlasnika “Izdavaštva P.T.T.“ zbog dopisivanja na ugovoru usluga koje “Medifarm“ nije naručio, u vrednosti od oko 700.000 dinara godišnje u narednih pet godina. Na broj telefona, na adresi na kojoj je prijavljen Branko Švonja, javila nam se ženska osoba koja se predstavila kao Brankova supruga. Prema njenim rečima njihova firma se ne bavi nikakvim prevarama prilikom prodaje publikacija, a sudski postupci sa Javnim preduzećem PTT saobraćaja “Srbija“ i firmom “Medifarm“ su rešeni u korist “Izdavaštva P.T.T.“. Centar za istraživačko novinarstvo je 28.02.2012. godine, primio od strane „Izdavaštva P.T.T.“ odnosno njenog vlasnika Branka Švonje, presude i dokumenta koja se odnose na sporove koje je ova firma imala sa „Medifarmom“ i JP PTT saobraćaja „Srbija“. Ovi dokumeti potvrđuju da je „Izdavaštvo P.T.T.“ te sporove dobilo na sudu. “Što se naše firme “Izdavaštvo P.T.T.“ tiče, mi sve prezentujemo. Imaju ovi neki drugi koji varaju, ne znam, ne mogu ni za koga ništa da kažem, ali ja idem trenutno na teren i prezentujem sve. Znači nema šanse da ja mogu da ubedim direktora ili da bilo šta uradim, da pečatira, ne mogu ja uzeti njihov pečat“, kaže supruga Branka Švonje. Na naše pitanje o vezi sa drugim firmama i njihovim vlasnicima, supruga Branka Švonje nam je rekla da je Branko dalji rođak Branislava Švonje, ali da druge veze sa njim nemaju.

I ostala spomenuta lica su međusobno povezana. Tako je “Izdavaštvo PTT 2009“ Svetislava Pačarića nastalo izdvajanjem iz firme “Izdavaštvo P.T.T.“. Supruga Branka Švonje nije mogla da nam kaže u kakvoj je vezi njen suprug sa Svetislavom Pačarićem. Prema njenim rečima, ona je u to vreme bila u Italiji pa ne zna šta se tu dešavalo. Pačarić je bio likvidacioni upravnik u firmi Nikole Jovančević Zekić “PTT štampa“, a Zekić je davao u zakup prostorije firmi “Grafika PTT“ Igora Švonje.

Sve ove firme su registrovane ili su bile registrovane za izdavaštvo.

Sa Igorom Švonjom, Nikolom Jovančević Zekić i Svetislavom Pačarićem CINS nije uspeo da stupi u kontakt.


PROBLEM U ZAKONU

 

“Prema trenutnom važećem Zakonu o privrednim društvima u članu 17. stav 2 propisano je da “Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti“, kaže za CINS pravnik Nebojša Bogdanović. “Treba imati na umu da je ime privrednog društva veoma značajno za pravni promet, jer se po njemu prepoznaju i razlikuju privredna društva. Imajući to u vidu Agencija za privredne registre treba da prilikom registracije određenog privrednog društva obrati pažnju na zakonsku obavezu i ne dozvoli registraciju privrednog društva čije ime može izazvati zabunu u pravnom prometu“.

Na ovaj problem ukazuje i JP PTT saobraćaja “Srbija“. Prema njihovom dopisu poslatom redakciji Centra za istraživačko novinarstvo, PTT je bio znak ovog Javnog preduzeća sve do 16. maja 2002. godine kada je u registar žigova upisan novi izgled i naziv “Pošta“. Međutim, prema mišljenju ovog Javnog preduzeća, znak PTT, iako više nije u upotrebi, “više decenija ukazuje na JP PTT saobraćaja “Srbija“, isti ga individualizuje i određuje njegovu delatnost, sadržan je u sadašnjem punom nazivu preduzeća… zbog čega se treća lica mogu dovesti u zabunu da je reč o našem preduzeću…“. Vlasnici privatnih preduzeća koja u svom nazivu imaju skraćenicu PTT, a do kojih je CINS uspeo da dođe, odbacuju tvrdnju da su njihovi klijenti zbog ovoga dovedeni u zabludu. Na omotu jednog izdanja publikacije “Grafike PTT“, skraćenica PTT je predstavljena kao „Poslovna Telefonska Telefaks publikacija“.

 

Zoran Kovačević, zamenik načelnika PU Beograd

Prema rečima Zorana Kovačevića, zamenika načelnika PU Beograd, problem leži i u samom krivičnom zakoniku: “Za razliku od drugih krivičnih dela to (prevara) je složeno krivično delo. Potrebno je da postoji „namera“. Ljudi podnose krivične prijave, ali kada im kasnije kažemo da od toga nema ništa jer ne mogu da dokažu nameru, oni to ne razumeju. Ako ti meni daš 10.000 evra na pozajmicu, ja ti vratim dve, a za ostatak ti kažem: „Vratiću ti kada budem imao“, po zakonu tu nema prevare jer ja „imam nameru“ da ti vratim novac. Šta mene briga da li ti imaš ili nemaš nameru da me prevariš, ako si me prevario? A krivično delo ne postoji. Zakon u tom delu ide na ruku prevarantima“. Kovačević napominje da su i kazne koje sud izriče male: “Retko ko dobije tri, četiri godine (zatvora). Kazna nije srazmerna pribavljenoj protivpravnoj imovinskoj koristi. Ti uzmeš 300.000 evra i budeš osuđen na dve, tri godine.“

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend