Istraživačke pričeNovac iz budžeta
15. apr 2016.

Poreski obveznici na dvostrukom gubitku zbog neodgovorne vlasti

Meštani Glogonja pune flaše na cisterni, Foto: CINS
Srbija i BiH su u poslednjih sedam i po godina protraćile više od 47 miliona evra na naknade zbog nekorišćenja kredita za ključne infrastrukturne projekte

Prohladno novembarsko jutro u Glogonju, uspavanom selu udaljenom otprilike sat vremena od Beograda. Ovaj ravničarski deo Srbije prepoznatljiv je po uzgajanju kupusa – i po vodi zagađenoj arsenom.

 

Stanovnici su punili flaše i kanistere na cisterni parkiranoj ispred zgrade mesne zajednice. To im je bila svakodnevnica od kada je prošlog juna žuto-crvena voda sa česme proglašena neispravnom za piće.

 

„Dok nismo dobili cisternu, kupovali smo vodu“, kaže Boban Mitić pripremajući flaše za punjenje. „Sad delimično kupujemo, a delimično pijemo ovu.“

 

U Glogonju je u međuvremenu izgrađena javna česma, kao privremeno rešenje, ali voda iz vodovoda je i dalje zagađena.

 

Neispravna glogonjska voda samo je jedan od infrastrukturnih problema u Srbiji i Bosni i Hercegovini (BiH) koje je vlasti trebalo da reše uzimajući pozajmice od međunarodnih razvojnih banaka i vlada drugih država.

 

Commitment fee je nužno zlo, ne možete ga izbeći.

Kao i kod mnogih drugih kredita, novac nije potrošen na vreme, problemi ostaju, a građani plaćaju dvostruku cenu. Najpre zato što ne dobijaju usluge koje bi trebalo, a zatim i preko naknada koje banke naplaćuju državama zbog nepravovremenog korišćenja kredita.

 

Od početka 2008. godine do 30. juna 2015. godine, Srbija je potrošila čak 35,2 miliona evra za naknade na neiskorišćena kreditna sredstva, dok je BiH platila 12,4 miliona evra, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

 

Novinari CINS-a su analizirali duži period kako bi što bolje utvrdili količinu nepotrebno plaćenog novca na naknade.

 

Tih 47,6 miliona evra moglo je biti iskorišćeno za kupovinu 35,8 miliona obroka za siromašne u beogradskim javnim kuhinjama – ili obezbediti funkcionisanje narodne kuhinje u Tuzli na period od 44 godine, sudeći po podacima koje su izneli rukovodioci kuhinja i predstavnici vlasti.

 

„To je bačen novac“, kaže ekonomski analitičar iz BiH Erol Mujanović. Objašnjava da visoke naknade pokazuju da je država ušla u nešto za šta nije bila spremna – ili jeste bila spremna a ne želi, odnosno, ne može da realizuje projekat.

 

„Vraćamo se na politiku ili na korupciju. Ili oboje“, dodaje Mujanović.

 

Grafički prikaz: Andrija Ćeranić

 

 

Sporo korišćenje novca

 

Glogonj je tek mali primer neefikasnosti koja obeležava javne projekte na Balkanu.

 

Ovo selo je u nadležnosti Pančeva, a problem sa vodom trebalo je da bude rešen kreditom nemačke razvojne banke KfW. Ukupno 25 miliona evra namenjeno je za sređivanje vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji. Pančevu su pripala tri miliona evra.

 

Prema uslovima ugovora o kreditu, sav novac treba biti iskorišćen do kraja 2016. godine. Do kraja juna 2015. godine potrošena je tek polovina novca, a Srbija je na neiskorišćena sredstva platila 286 hiljada evra naknade.

 

Tih 47,6 miliona evra moglo je biti iskorišćeno za kupovinu 35,8 miliona obroka za siromašne u beogradskih javnim kuhinjama – ili obezbediti funkcionisanje narodne kuhinje u Tuzli na period od 44 godine.

Naknada, tzv. commitment fee, obračunava se na mnoge kredite za razvojne projekte, mimo redovnih kamata. Njen iznos najviše zavisi od visine pozajmice i dinamike kojom se ona troši – projekti se uglavnom odvijaju u fazama pa se obično i novac povlači tako. Ova naknada se plaća na neiskorišćene delove kredita, a ako se kredit ne koristi na vreme, samim tim se više novca izdvaja po ovom osnovu.

 

U slučaju Glogonja, projekat od početka prate zastoji.

 

Od 2010. godine direktor Javnog komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija Pančevo, koje je trebalo da stanovnicima obezbedi čistu vodu, menjan je čak šest puta. Takođe, nerešeni imovinsko-pravni odnosi osujetili su izgradnju novog rezervoara, kojim je trebalo započeti projekat.

 

“Od gradnje rezervoara se odustalo jer se zaključilo da smo mi od 2005. do 2015. godine toliko napredovali u smanjenju potrošnje, u racionalizaciji proizvodnje (…) da taj generalni projekat više nije primenljiv”, kaže Aleksandar Radulović koji je direktorsku funkciju obavljao do jula 2011. godine, a ponovo je imenovan u septembru 2015.

 

Prema njegovim rečima, česte promene na rukovodećoj poziciji jesu mogle uticati na sporost sprovođenja projekta, ali ne značajno.

 

To što se plaćaju penali na nekorišćenje kredita, znači da svi poreski obveznici plaćaju za propuste državnih institucija.

Brojni su razlozi zašto Srbija i BiH kasne sa realizacijom važnih infrastrukturnih projekata: spora administracija, duge tenderske procedure, neodgovarajuća projektna dokumentacija, politizacija stručnih poslova, slabo planiranje, problemi sa eksproprijacijom zemljišta, loša kontrola nad izvođačima radova, probijanje rokova i dr.

 

„Commitment fee je nužno zlo, ne možete ga izbeći“, kaže Edin Tokić iz Ministarstva finansija i trezora BiH. Dodaje da nema mnogo načina da se dođe do sredstava za infrastrukturne projekte, zbog čega država mora prihvatati pravila onoga ko daje novac.

 

Svitlana Pyrkalo, portparolka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kaže da su naknade uobičajen deo poslovanja sa razvojnom bankom pošto ona na taj način pokriva svoje operativne troškove.

 

Među kreditorima koji naplaćuju ove troškove su EBRD, Nemačka razvojna banka KfW, Raiffeisen banka, vlade pojedinih država i dr.

 

“Naknade daju podsticaj klijentima, u ovom slučaju vladama, da sredstva iskoriste pravovremeno”, objašnjava Pyrkalo.

 

Milioni za saobraćajne projekte

 

Takav podsticaj očito nije bio dovoljan za Srbiju i BiH u kojima stope nezaposlenosti iznose 18, odnosno 28 posto, a bruto društveni proizvod je među najnižima u Evropi.

 

Novinari CINS-a slali su zahteve za pristup informacijama finansijskim institucijama u dve države, analizirali su stotine stranica dokumenata i otkrili desetine slučajeva u kojima su vlasti kasnile sa realizacijom infrastrukturnih projekata, često zbog lošeg planiranja.

 

Samim tim, u državama u kojima bi svaki dinar, marka ili evro trebalo da bude veoma bitan, iz budžeta koje pune poreski obveznici plaćane su veće naknade.

 

Vlasti su potrošile milione za naknade na projekte gradnje puteva i elektrana, na uređenje zdravstva, obrazovanja i poljoprivrede, sređivanje vodosnabdevanja, obnovu železnica i mnoge druge oblasti. U obe države, uverljivo najviše novca plaćeno je za saobraćajnu infrastrukturu.

 

Tokom 2013. i 2014. godine za projekat gradnje Sarajevske zaobilaznice plaćeno je 268.463 evra naknada, Foto: CINS

Od početka 2009. do kraja 2014. godine, za samo šest projekata rekonstrukcije i izgradnje cesta u BiH dato je ukupno 5,79 miliona evra, odnosno, 1,44 posto od ukupne vrednosti kredita za te projekte.

 

Srbija je u proteklih sedam i po godina platila više od 13 miliona evra naknade za devet projekata gradnje puteva – oko 1,1 posto vrednosti tih kredita.

 

Osman Lindov, profesor na Fakultetu za saobraćaj i komunikacije Univerziteta u Sarajevu, kaže da novca za infrastrukturne projekte u BiH ima, ali institucije projekte ne realizuju, najviše zbog nespremnosti i nestručnosti ljudi koji ih vode i koji ne shvataju da bez dobre saobraćajne komunikacije nema ni ozbiljnog privrednog razvoja.

 

Kašnjenje izgradnje dela autoputa Koridor Vc dovelo je do plaćanja 3,76 miliona evra iz budžeta bosanskohercegovačkog entiteta Federacija BiH (FBiH). Početak realizacije EBRD-ovog kredita od 205 miliona evra planiran je za 2009. godinu. Novac je trebalo da bude (trebao biti) iskorišćen do kraja 2012. godine, ali je rok prolongiran za još dve godine.

 

Za realizaciju kredita je bilo nadležno javno preduzeće Autoceste FBiH koje postoji tek od 2011. godine. U pisanom odgovoru CINS-u navode da su pre toga bili direkcija u okviru Ministarstva prometa i komunikacija FBiH, što ih je usporavalo u pravovremenom povlačenju novca.

 

Koridor Vc deo je međunarodnog putnog koridora, a izgradnju u BiH obeležili su brojni problemi, poput pravljenja glavnog projekta bez utvrđivanja finalne trase izgradnje. Na jednoj od deonica glavni izvođač radova menjan je čak tri puta.

 

Tužilaštvo BiH od 2013. proverava plaćanje naknada i neiskorišćavanje kredita za izgradnju saobraćajnica, pre svega kredita za Koridor Vc. Tužilaštvo je odbilo da odgovori na pitanja CINS-a o statusu istrage.

 

Jedna od deonica na Koridoru 10 u Srbiji, Foto: CINS

U Srbiji je za izgradnju dela Koridora 10 na jugu Srbije, od Niša do Dimitrovgrada, plaćeno preko tri miliona evra naknade za nekorišćenje EBRD-ovog kredita od 150 miliona evra. Ugovor je potpisan u septembru 2009. godine, a sredstva treba da budu povučena do kraja 2016. godine. U junu prošle godine bila je iskorišćena tek trećina novca.

 

Prema izveštaju za 2015. godinu Fiskalnog saveta, nezavisnog državnog tela koje nadgleda fiskalnu politiku Srbije, do zastoja u izgradnji Koridora dolazi zbog loših javnih nabavki i eksproprijacije zemljišta.

 

“To što se plaćaju penali na nekorišćenje kredita, znači da svi poreski obveznici plaćaju za propuste državnih institucija”, kaže Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

 

Propusti vlasti i politizacija

 

U jeku predizborne kampanje, u septembru 2010, tadašnja predsednica FBiH i jedan od lidera Hrvatske demokratske zajednice u BiH Borjana Krišto, položila je kamen temeljac za izgradnju vetroelektrane, u blizini mesta Mesihovina, na području Hercegovine.

 

Borjana Krišto na postavljanju kamena temeljca za vetroelektranu Mesihovina, Foto: Tomislavgrad.gov.ba

Kredit od 71 milion evra je uzet od Nemačke razvojne banke KwF, a za implementaciju je nadležno javno preduzeće Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne Mostar. Plan je bio da sredstva budu povučena do kraja 2013. godine, ali je rok dva puta prolongiran. Proizvodnja prvih kilovata struje sada je planirana za kraj 2017. godine.

 

Preplitanje u nadležnostima različitih nivoa vlasti, spora birokratija i velika količina dokumenata koje je trebalo pribaviti od institucija – sve uobičajeno za BiH – samo su neki od razloga za kašnjenje. Između ostalog, tek u martu 2016. godine izabran je dobavljač opreme.

 

Do kraja 2014. godine za naknade je plaćeno 768 hiljada evra – a nijedna turbina još nije izgrađena.

 

Iz ovog preduzeća nisu pristali da razgovaraju sa novinarima CINS-a.

 

U Srbiji, deo EBRD kredita od 150 miliona evra namenjenog javnom preduzeću Srbijagas, trebalo je da bude iskorišćen za izgradnju skladišta gasa u Itebeju u Vojvodini. Projekat je godinama bio zaustavljen zbog nerešenih imovinskih odnosa i problema sa eksproprijacijom zemljišta, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta o javnim investicijama.

 

Skladište gasa je trebalo da bude deo trase gasovoda Južni tok, koji je podrazumevao transport gasa iz Rusije do Balkana i dalje do Austrije. Dok Rusija nije odustala od gasovoda 2014. godine, srpske vlasti su praktično bazirale svoju energetsku politiku na Južnom toku.

 

Za to vreme, Srbija je morala da izdvoji nešto više od 2,5 miliona evra zbog nepovlačenja kredita.

 

Krediti uzeti, naknada plaćena, vozovi nikad korišćeni

Vlasti BiH podigle su kredit od EBRD-a za obnovu železničke infrastrukture u oba entiteta, u iznosu od 70 miliona evra, za koga je do kraja 2014. godine plaćeno 1,33 miliona evra naknade. Prvi rok za zatvaranje kredita bio je kraj 2011. godine, ali je nekoliko puta prolongiran – prema poslednjim podacima kojima CINS raspolaže, projekat važi do kraja juna 2016. godine.

 

Dragan Ćalović, direktor Jedinice za implementaciju projekata Bosanskohercegovačke željezničke javne korporacije, kaže da je realizacija kasnila zbog duge tenderske procedure – izbor izvođača radova za remont pruge trajao je oko 15 meseci, a kasnila je i izrada projektne dokumentacije.

 

Ćalović objašnjava da je u jednom trenutku utvrđeno da će za originalni projekat biti potrošeno manje novca od planiranog, pa je sa EBRD-om dogovorena dopuna projekta, što je dovelo do produženja njegove realizacije i povećanog plaćanja naknade.
Jedan projekat za železnice postao je neslavan u BiH.

Vučković iz Fiskalnog saveta Srbije kaže da je ugovaranje kredita lakši deo posla, ali problem nastaje kada novac treba uložiti i dobiti rezultat. Dodaje da su propusti u Srbiji postojali na svim nivoima i u svim fazama realizacije projekata: „Neodgovarajuće, neprofesionalno i nekredibilno ponašanje i odsustvo odgovornosti za obaveze koje su preuzete“.

 

U Glogonju, dok vlast menja planove oko toga kako da očisti vodu od arsena, meštani su prisiljeni da se sami snalaze. Kažu da su probleme sa vodom imali i pre nego je zvanično proglašena neispravnom.

 

Arsen spada u 10 hemikalija koje Svetska zdravstvena organizacija ubraja među najveće opasnosti po javno zdravlje. Opisuju ga kao izuzetno toksičnog i navode da dugotrajno korišćenje vode sa povišenom koncentracijom arsena može izazvati probleme na koži, rak, pa čak i smrt. Dovodi se u vezu i sa kardiovaskularnim problemima i dijabetesom.

 

Članovi porodice Mitra Đakovskog pili su vodu sa česme dok njegova unuka nije dobila bolove u stomaku. Od tada su kupovali flaširanu vodu, što im je, kako kaže, opterećenje za kućni budžet.

 

Flaša vode od 1,5l u Srbiji košta nešto manje od pola evra, što nije malo za domaćinstva u državi u kojoj je zvanična prosečna mesečna zarada 360 evra, ali mnogi zarađuju znatno manje.

 

“Ja sam za vreme leta morao tri puta (dnevno) da kupujem po šest litara vode”, kaže Đakovski.

 

Ovde možete pogledati sve plaćene naknade po projektima:


Klikom na bilo koje polje zumirate informacije. Klikom na gornju liniju vraćate se nazad. Kada zumirate do projekta, možete pregledati ostale projekte klikom na levu ili desnu liniju.


Za Srbiju:


Za Bosnu i Hercegovinu:

 

Grafički prikaz: Andrija Ćeranić

 

 


Priča je nastala u okviru projekta koga su finansirale fondacije Robert Bosch Stiftung i Thomson Reuters Foundation

Autori:

Ostavi komentar

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
0 Comment authors
Ivan Zlatic Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Ivan Zlatic
Guest
Ivan Zlatic

Pa hvala na ciframa, ali nisam siguran da ste dobro postavili temu. Mislim da bi naslov trebalo bude „Poreski obveznici na gubitku zbog zelenašenja EBRD“. Naime, nedostaje analiza koliko su rokovi i drugi uslovi EBRD realni za ispunjenje? Koliko sistem javnih nabavki koji nam je nametnut uopšte dozvoljava da se poslovi efikasno završavaju? Ne branim naše vlasti, ali daleko od toga da su one jedine, ili najviše odgovorne.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend