Ivica Tončev, savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Srbije Ivice Dačića, imao je kontakte sa bar pet pripadnika kriminalnih grupa, čak i nakon 2008. godine – kada je dobio posao u Vladi. OCCRP/CINS donose potvrđena saznanja o ovim susretima, poznanstvima i poslovnim vezama. Prema internom izveštaju Bezbedonosno informativne agencije (BIA), veze Tončeva sa mafijom bile su poznate i premijeru. Diplomate nekoliko važnih država su premijeru Dačiću izrazile nezadovoljstvo zbog Tončevljevog imenovanja. Uprkos tome, Ivica Tončev je dobijao veću moć i nove odgovornosti

Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i Centar za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS) dobili su pristup izveštaju koji je procurio iz BIA-e, pod nazivom „Informacija o aktivnostima i kontaktima Ivice Tončeva“ – sastavljenom sredinom 2012. godine. Nije jasno zbog čega je izveštaj sastavljen i u koje svrhe je korišćen. Nijedan izvor nije želeo zvanično da potvrdi verodostojnost izveštaja, što je uobičajeno kada se radi o dokumentima obaveštajnih službi, ali ga niko nije ni osporio. OCCRP i CINS su prikupili desetine poslovnih i sudskih dokumenata iz Austrije, Bugarske i Srbije i razgovarali sa devetnaest izvora iz politike, diplomatije, organa unutrašnjih poslova i kriminalnog podzemlja da bi potvrdili pojedinosti iz izveštaja. OCCRP/CINS nisu mogli da dokažu da je bilo šta iz izveštaja netačno. Zbog velike osetljivosti teme, niko od izvora nije želeo da zvanično govori sa novinarima.

 

Veze sa mafijom

 

Izveštaj oslikava Tončeva kao čoveka koji ima dugogodišnje veze sa podzemljem u Austriji i Srbiji. Dokument navodi da se Tončev susretao sa najmanje pet uticajnih osoba iz sveta organizovanog kriminala, uglavnom nakon što je postao službenik Vlade. CINS/OCCRP je otkrio još dva susreta: jedan je dokumentovan na fotografiji na kojoj su Tončev i šesti kriminalac, a drugi kroz firmu u Austriji u kojoj je Tončev bio partner sa sedmim kriminalcem.

Tončev je tokom četvoročasovnog razgovora sa novinarima OCCRP/CINS poricao da ima veze sa organizovanim kriminalom, kako je to navedeno u izveštaju BIA-e. Priznao je neke susrete, ali je za većinu rekao da nije znao da su kriminalci, a za ostale to nije ni potvrdio ni porekao.

 

Poznati crnogorski mafijaš

 

Tončev je bio neobičan izbor za Dačićevog savetnika jer je bio bez iskustva u politici, bezbednosti i u radu vlade.

 

Ivica Tončev, savetnik premijera Srbije (u sredini), viđao se sa ljudima iz kriminalne sredine

U februaru ove godine OCCRP/CINS su otkrili da je Tončev bio poslovni partner crnogorskom kriminalcu Branislavu Šaranoviću u austrijskoj firmi „Fil-Šar“. Ova veza se ne spominje u izveštaju BIA. Šaranović je u policijskim krugovima bio dobro poznat kao važan član crnogorske mafije i dovodili su ga u vezu sa „Grupom Amerika“, međunarodnom organizacijom koja je krijumčarila kokain. Nakon što je pobegao iz zatvora u Nemačkoj i postao vlasnik kazina u Beogradu, Šaranović se redovno sastajao sa kriminalcima, ali CINS/OCCRP nisu mogli da pronađu dokaze da je bio i lično uključen u kriminalne aktivnosti. Ubijen je automatskim oružjem u Beogradu 2009. godine, kada su ga nepoznati napadači izrešetali ispred zgrade u kojoj je živeo.


Tončev je novinarima OCCRP/CINS rekao da je upoznao Šaranovića 2006. godine kada mu je prodao građevinsku firmu. Dokumenta iz Austrije pokazuju da je nakon toga Tončev nastavio da bude direktor u firmi, sve do 2009. godine – dugo nakon što je postao Dačićev savetnik. Tončev nam je rekao da je, zapravo, samo formalno bio direktor, jer je Šaranoviću trebao neko ko je živeo u Beču da prima poštu za firmu.

U izveštaju BIA-e se navodi da je Tončev imao i druge kontakte sa kriminalnom sredinom, uključujući veze sa Milutinom Markovićem, Rodoljubom Radulovićem i Nenadom Milenkovićem.

 

Sumnjiv poslovni partner


Dokumentacija do koje su došli OCCRP/CINS iz austrijskog poslovnog registra pokazuje da je Tončev u januaru 1997. godine osnovao građevinsku kompaniju pod nazivom „O.T.O.“ u Beču. Godinu dana kasnije, partner u firmi je postao Milutin Marković.

Prema obaveštajnom dokumentu, Marković je povezan sa međunarodnom trgovinom drogom i dovodi se u vezu sa narko šefom Dragoslavom Kosmajcem. Ovo su potvrdila dva izvora iz policije.

„Tokom maja 2010. godine, registrovani su kontakti Tončeva sa Milutinom Markovićem, zvanim Puta, licem uključenim u međunarodni lanac ilegalne trgovine narkoticima, inače bliskom vezom Dragoslava Kosmajca“, navodi se u izveštaju. U tom trenutku, Tončev je bio savetnik za evropske integracije Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova.

 

Branislav Šaranović sa kojim je Tončev imao firmu u Austriji

Kosmajac je, prema izveštajima policije, sudskim svedočenjima i policijskim izvorima, navodno bio jedan od najvećih krijumčara kokaina u Srbiji i Zapadnoj Evropi, ali CINS/OCCRP nisu mogli pronaći dokaze da je ikada bio uhapšen ili optužen u Srbiji.

Prema Beloj knjizi o organizovanom kriminalu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz 2001. godine „Kosmajac je povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu“, ali se bavi i trgovinom heroinom iz Turske, Bugarske i Makedonije u Evropu. On „sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove“, navodi se u izveštaju.

Kosmajac je, navodno, angažovao Ljubišu Buhu i Dušana Spasojevića, bivše vođe dve najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji – surčinskog i zemunskog klana. Dva bivša člana zemunske bande – Dejan Milenković Bagzi i Aleksandar Simović – svedočili su na sudu da je Kosmajac snabdevao drogom surčinski klan.

Milutin Marković je napustio firmu u kojoj je bio partner Tončevu jula 2001. godine. Firma je, prema poslovnom registru, ugašena 2005. godine.

U obaveštajnom izveštaju se dalje navodi da je, u maju 2010. godine, Kosmajac insistirao da Marković doputuje iz Beča u Beograd. Za vreme boravka u Beogradu, komunicirao je sa Tončevim. Tončev i Marković su, prema izveštaju, razgovorali i početkom aprila 2010, dok je Marković boravio u Austriji.
 

Ivica Tončev (u pozadini) često je u društvu premijera Ivice Dačića (u prvom planu)

Tončev je potvrdio da je imao firmu sa Markovićem, ali da ga odavno nije video i da nije znao da je Marković bio umešan u kriminalne aktivnosti u vreme kada su bili poslovni partneri.


„Ako je on sarađivao sa Kosmajcem, to je njegov problem… nije moj”, rekao nam je Tončev. „Šta se bilo koga tiče čime sam se bavio pre bavljenja politikom?”

Tončev je rekao da nikada nije počinio krivično delo i poricao je da se sastao sa Markovićem u Beogradu ili Beču 2010. godine.

„Odgovorno tvrdim da se nisam video sa njim 2010. godine“, rekao nam je Tončev. „Ti zli ljudi (agenti BIA-e), koji primaju platu države Srbije da štite ustavni poredak – da štite mene i vas – koriste se lažima da unište nečiji život.”

Tončev je objasnio da ga diskredituju zbog toga što je nezavisan od uticaja, radi pošteno, i zato što je sa juga Srbije – a ne iz beogradskog „kruga dvojke“, kao i zato što je bugarske nacionalnosti.

„Zašto ta struktura (BIA) nije mene upozorila: Gospodine Tončev, nemojte da se viđate sa tim ljudima, jer su oni iz kriminogene strukture”, kaže Tončev.

 

Veza sa Šarićevim klanom


Prema izveštaju BIA-e, Tončev se 2009. godine sastao i sa Rodoljubom Radulovićem, važnim članom narko bande Darka Šarića, koji je navodno uključen u međunarodnu trgovinu kokainom iz Južne Amerike u Evropu. Sredinom 2012. godine OCCRP/CINS su objavili serijal priča o Raduloviću kojim su otkrili njegovu ulogu u međunarodnoj trgovini drogom (priče možete pročitati ovde). Obaveštajni dokumenti Britanske agencije SOCA koje su objavili OCCRP/CINS identifikuju Radulovića i Šarića kao vođe kartela koji je 2009. godine planirao da prokrijumčari tonu kokaina na brodovima koji su transportovali cement i šećer. U oktobru 2012. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je optužnicu protiv Radulovića zbog toga što je u aprilu 2009. godine, navodno, učestvovao u švercu 1,8 tona kokaina, skrivenog u soji, iz Južne Amerike u Evropu. Od tada mu se gubi trag.
 

Viđao sam se sa Radulovićem, ali nisam znao da je kriminalac“

Ivica Dačić

predsednik vlade Srbije

Obaveštajni izveštaj pokazuje da su se Tončev i Radulović sastali istog tog aprila kada se brodom prevozila soja „obogaćena“ drogom. Sastali su se u otmenom beogradskom hotelu Hajat – gde je Tončev redovan posetilac.

Sastanku su prisustvovali i Radulovićev sin Đorđe i italijanski biznismen po imenu Andrea Bartolaci. U izveštaju se navodi da su razgovarali o „realizaciji izvesnog poslovnog aranžmana u vrednosti od oko 2 miliona evra” na području opštine Surdulica – Tončevljevog rodnog grada. U izveštaju se ne navodi konkretno o kakvoj vrsti posla su razgovarali.

Bartolaci i Tončev su, u intervjuu za OCCRP/CINS, potvrdili sastanak i obojica kažu da se razgovor odnosio na energetsko poslovanje.

Bartolaci je novinarima rekao da je on konsultant za poslovanje sa energijom vetra i da su ljudi sa kojima se sastao bili potencijalni ulagači: „Tražili su da im objasnim regulativu i kako se posao vodi“, rekao je Bartolaci. Nije se setio imena ljudi sa sastanka u Hajatu.

Tončev je rekao novinarima da se ne seća kako ga je Radulović kontaktirao – direktno na njegov telefon ili preko kabineta – ali da se sastao sa njim samo tada i nikada više.

Rekao je da nije znao da je Radulović imao ikakve veze sa drogom, niti da ga to interesuje. „Ja ću se videti sa svakim ko želi da investira u Srbiju, sa svakim“, kaže Tončev.

Tončev je rekao da je sastanak bio kratak jer on nije bio prava osoba za taj razgovor. „Uputio sam ih na (resornog) ministra“, rekao je Tončev. “Onda sam, kurtoazno, ostao sa njima još pet minuta na kafi i otišao.”

Premijer Dačić je na konferenciji za novinare održanoj u februaru javno priznao da se sastajao sa Radulovićem u novembru i decembru 2008. godine, dok je bio ministar policije, ali je kao i Tončev rekao da nije znao da je Radulović kriminalac.
 

Rodoljub Radulović, osumnjičen za šverc dve tone kokaina, sastao se sa Tončevim u „Hajatu“

Tončev nam je rekao da BIA zna za sastanak jer je došla do video snimka hotelskih sigurnosnih kamera. Policijski izvori su nam potvrdili postojanje video snimka i rekli da je deo šire istrage veza Šarićeve grupe sa političarima, koju predvodi Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. Ni Dačić ni Tončev do danas nisu pozvani da daju izjave povodom njihovih sastanaka sa Radulovićem.

 

Stari prijatelj


U obaveštajnom izveštaju se takođe navodi da je Tončev dugogodišnji prijatelj Nenada Milenkovića – koga je policija uhapsila zbog sumnje da je trgovao heroinom, ali koji nikada za to nije optužen.

Poternica za Milenkovićem je izdata maja 2003. godine tokom operacije „Sablja“. Uhapšen je u Bugarskoj u julu 2003. i izručen Srbiji sledeće godine, ali optužnica protiv njega nije podignuta.

U izveštaju se navodi da su Tončev i Milenković dugogodišnji prijatelji i da su se redovno sastajali u Beogradu i Surdulici, uključujući i kućne posete, i nakon što je Tončev imenovan za savetnika. Policijski izvor je potvrdio njihovu vezu OCCRP/CINS-u.

Tončev nam je, međutim, rekao da je Milenković njegov poznanik iz rodnog mesta, da ga zna samo površno, ali da nisu prijatelji: „Poznajem ga iz Surdulice, a ne iz Beograda. U Surdulici ne postoji ko mene ne zna, to je malo mesto… Ja nikada nisam sedeo s Milenkovićem. Ni u kafiću.”

 

Popularni mafijaš


Novinari OCCRP/CINS-a su došli do fotografije na kojoj čuveni kriminalac Boris Petkov grli mladog Tončeva. Petkov, poznat kao „Bugarin“, bio je jedan od najpoznatijih kriminalaca u Srbiji i rođen je u okolini Tončevljevog rodnog mesta.

Prema navodima Bele knjige, Petkov je bio jedan od krupnijih krijumčara heroina iz Turske i Bugarske u zemlje Evropske Unije i imao je bliske veze sa kriminalnim grupama u Kragujevcu i Leskovcu.
 

Zašto su OCCRP i CINS objavili izveštaj

OCCRP/CINS su dobili pristup izveštaju ranije ove godine. Politika OCCRP/CINS-a je obično takva da se dokumenti sa obaveštajnim informacijama ne objavljuju, osim ukoliko nije u izuzetnom interesu javnosti da se to uradi. Činjenica da se u izveštaju navodi da je visoki pripadnik srpske vlade povezan sa licima iz organizovanog kriminala je snažan razlog da se ove informacije objave.

CINS/OCCRP su radili na tome da potkrepe svaku tvrdnju iz izveštaja. Razgovarali smo sa brojnim izvorima iz vladinih agencija, koje su u poziciji da znaju događaje i mnogi su potvrdili informacije iz izveštaja. Razgovarali smo sa pripadnicima organa unutrašnjih poslova, poslovnim ljudima, političarima i jednim brojem osoba iz sveta kriminala. Potvrdili smo javnim dokumentima svaku činjenicu za koju je to bilo moguće. U tom procesu nismo pronašli informacije za koje se može dokazati da su netačne. Sve što se nalazi u izveštaju, a što se nije moglo potvrditi, izostavljeno je iz priče. U izveštaju postoje i mnogi manje značajni navodi, kao i informacije lične prirode. OCCRP/CINS je izabrao da ne objavi te delove izveštaja, kako bi ublažio štetu za one koji su uključeni u nedokazane tvrdnje.

Petkov je bio jedan od prvih mafijaša u Srbiji koji je postao slavna ličnost. Dao je intervju za čuveni dokumentarni film „Vidimo se u čitulji“, u kojem je rekao da je „prvi pucao iz svoje generacije ’76“, ali i da mafijaški život nije ni malo lak: „To je samo muka, problemi, jad, beda i zatvor“. (intervju sa Petkovim možete videti ovde)

Bio je osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu zbog učešća u ubistvu kriminalnog suparnika. Umro je 2002. godine.

Tončev je rekao da je ta fotografija iz vremena kada je bio tinejdžer, pre nego što se preselio u Austriju. Rekao je da je poznavao Petkova, jer su iz istog kraja.

„Svi su bili jaki kriminalci devedesetih”, rekao je Tončev. “To je samo jedna slika. Pa šta?”

U izveštaju BIA-e postoje i tvrdnje da se Tončev sastajao i bio u kontaktu sa drugim osobama iz kriminogene sredine, ali izvori sa kojima su razgovarali novinari OCCRP/CINS nisu mogli da potvrde te slučajeve.

 

Dačića upozoravale strane ambasade


U obaveštajnom izveštaju se navodi da je Tončev Nebojši Ćiriću, tadašnjem državnom sekretaru u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, pretio upotrebivši izraz da mogu da mu se dogode „neke ružne stvari“ ukoliko bude otežavao privatizaciju pojedinih preduzeća za koje su zainteresovani Tončevljevi prijatelji.

Izvor iz bivše Vlade nam je potvrdio ovaj navod izveštaja, rekavši da je do pretnje došlo na sastanku u beogradskom restoranu Franš u septembru 2009. godine. Ćirić se žalio svojim pretpostavljenima i problem je rešen. On nije želeo da za CINS/OCCRP da komentar u vezi sa ovim incidentom. Tončev je porekao pretnje i rekao da ga je Ćirić pogrešno razumeo.

„Možda se žalio da je bio viši ton, ali nikakva pretnja nije bila”, kaže Tončev. “Ko sam ja da mu pretim?“

Pored ovog događaja, Dačića je nekoliko diplomata upozorilo o navodnim Tončevljevim kriminalnim vezama pre nego što ga je drugi put postavio za savetnika, nakon izbora 2012. godine – navodi se u izveštaju. Ovo je takođe potvrdilo nekoliko izvora.

Zvaničnici iz američke i ruske ambasade su obavestili Dačića o Tončevljevim navodnim kriminalnim vezama i izrazili zabrinutost zbog imenovanja na tako važan položaj. Ostale evropske ambasade, uključujući francusku, nemačku i englesku, izrazile su sličnu zabrinutost. Čini se da ih je Dačić ignorisao.

Dačić nije odgovorio na pitanja koja su mu novinari OCCRP/CINS poslali preko njegove službe za odnose sa javnošću. Tončev je rekao da nikada nije čuo za ove pritužbe, osim one koja je došla od ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina. Tončev nam je rekao da ga je Konuzin u negativnom kontekstu spomenuo zbog toga što je pomagao radnicima koji su protestovali protiv ruskih vlasnika privatizovanog preduzeća u Srbiji. On se ne slaže sa tvrdnjom da u Vladi i Socijalističkoj partiji Srbije gde je, prema veb stranici stranke, zadužen za finansije, igra važnu ulogu. Ivica Tončev je, takođe, i potpredsednik FK „Crvena Zvezda“. Tončev je rekao da nikada nije preuzeo finansije SPS-a, uprkos navodima partijske internet stranice, jer komisija za materijalno finansijska pitanja na čelo koje je imenovan, nikada nije formirana. Rekao je i da nema uticaj na policiju i tajne službe i da nema pristup operativnim podacima koji su interesantni za mafiju.

„Zbog toga što mnogi misle da se ja dosta pitam, zato sada sedim sa vama i imam ovih problema“, rekao nam je Tončev.

 

                                 Boris Petkov (u sredini) i Ivica Tončev (desno)

Autori:

Ostavi komentar

avatar
4 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
0 Comment authors
Goran C.Goran JovicevicPavle S.vitez Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Goran C.
Guest
Goran C.

Vidjao sam se al nisam znao da je kriminalac.
Hm. Ok, aj da je to moja baba izjavila, al ti si covece ministar, da si dao otkaz uverio bi nas u tu tvrdnju.

Goran Jovicevic
Guest
Goran Jovicevic

Uživate moje najveće poštovanje zbog Vaše novinarske hrabrosti i upornosti, jer nije lako raditi ono što Vi radite. međutim, ako smem da kažem i poneku zamerku, rekao bih Vam sledeće: pomislite samo na ono što se naizgled podrazumeva – Dačić imenuje savetnika, recimo Tončeva. No da li je moguć i drugačiji scenario. da Dačić, imenom i funkcijom premijer, mora nekoga da imenuje savetnikom. Upravo zbog toga što dotični jeste, čovek van zakona, koji o ministru policije zna dovoljno, da obojica budu iznad zakona. tačnije kao u staroj narodnoj pošalici o uhvaćenom Turčinu – pustio bih ja njega ali neće on mene. to je mnogo verovatniji scenario, ako mene pitate. ukoliko nije vezan za slučaj Dačićeve torbe pune para, postoji nešto drugo, zajednička uspomena možda, neka bude iz vremena Slobe? Ako mislite da preterujem, evo dva skorašnja primera: čuveni revolucionar Dobrivoje Vidić bio je ne samo to nego i tumač Vermahta (Abver-a). Zamislite nekoga ko je to mogao da dokaže a da je bio izvan zone u kojoj Vidić može da ubije koga hoće. Da li bi takav pojedinac mogao da ostvari poneko imenovanje? Ili naš neprežaljeni ministar inostranih dela Vuk Jeremić. Zamislite da su ljudi u UN, ili neko obavešten, prozreli njegov dvojni položaj, zahvaljujući poreklu, i nekadašnjoj moći direktnih predaka. da li bi bilo moguće predvideti njegovo ponašanje i instrumentalizovati ga i to na takav način da predsednik Obama lično, kaže kako je njegovo imenovanje u UN bilo poslednji nalet verta Hladnog rata i nekadašnje prakse sovjetskih manipulacija ljudima, szdbinama i institucijama. Hoću da kažem, stvari nikada nisu logične, niti idu logičnim smerovima, a najmanje su takve one u komunističkom (i post-komunističkom) svetu. Nama tako dragom i važnom.

Pavle S.
Guest
Pavle S.

Ovo je kao neka novost. Zna se ko je na vrhu piramide, ko je na vrhu lanca ishrane, uopste me ne cudi 🙂

vitez
Guest
vitez

Sve če to narod pozlatiti.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend