CINS: preko 50 dokumenata na više od 1000 strana o Luki Bojoviću

Luka Bojović, jedan od najtraženihih kriminalaca srpskog podzemlja, uhapšen je 9. februara u španskom gradu Valensija, dok je uživao u luksuznoj većeri sa svojim saradnicima: Vladimirom Milosavljevićem (bivšim članom Zemunskog klana), Nebojšom Petrićem (bivšim članom Magdine grupe) i svojim kumom Vladimirom Mijanovićem. Iste večeri, Bojović je postao glavna vest u Srbiji.

Navešćemo nekoliko činjenjica iz dokumentacije, ali upozoravamo da je to samo mali deo onoga što možete pročitati u sudskim spisima, kompanijskim podacima i drugim dokumentima.

Kompanije

NUNS CINS je otkrio da je Bojović, preko svog bliskog saradnika Cvetka Simića, ubijenog 2010. u Zagrebu, bio vlasnik kompanije “TAEDA”, osnovane 2006. u Zagrebu, kao i kompanije “TAEDA GROUP LLC”, osnovane 2009. u Delaveru (of-šor zona u Sjedinjenim Američkim Državama). Obe kompanije su imale istoimena predstavništva u Beogradu. U beogradskom ogranku hrvatske firme, Luka Bojović je čak i lično bio imenovan kao direktor.

“TAEDA GROUP LLC” iz Delavare je imala račun otvoren u beogradskom ogranku Hypo Alpe Adria Banke, a zanimljivo je to da je firma bila osnovana na istoj adresi na kojoj i Šarićeve of-šor kompanije – “MATENIKO LLC”, “FINANCIAL ANGELS LLC”, “DURABILLY LLC” i “LAFINO TRADE LLC”. Takođe, Bojović i Šarić su koristili usluge istog agenta u Delaveru – “Harvard Business Services INC”, koji im je otvarao firme.

Oba beogradska predstavništva su ugašena početkom 2010. godine, dok su kompanije u inostranstvu još uvek aktivne.

Kriminalna biografija Bojovića i njegovih saradnika

U sudskim spisima koje objavljujemo se može pročitati bogata Bojovićeva krivična biografija. U javnosti nije poznato da je Bojović, pre spektakularnog hapšenja 2007. godine zbog posedovanja pištolja i falsifikovanja isprava, više puta bio optuživan i osuđivan za dela neovlašćenog nošenja oružja, prinude, falsifikovanja, nasilničkog ponašanja i napada na zatvorskog stražara.

Ova dokumenta su puna zanimljivih, do sad neobjavljivanih detalja.

Na primer, Bojović je 2002. godine optužen da je u prostorijama beogradskog Zoološkog vrta (Lukin otac, Vuk Bojović je direktor vrta od 1986. godine), uz pomoć dva saradnika, palicom prebio izvesnog Mirka Elezovića, oteo mu 7.200 evra, a zatim mu pretio da povuče tužbu koju je podneo protiv Lukinog prijatelja. Bojović i njegovi saradnici su bili optuženi iste godine, ali je zbog suviše dugog suđenja, predmet 2008. proglašen zastarelim.

Zanimljivo je i da je Bojović novembra 1995, kada ga je nevenčana supruga posetila u zatvoru, udario zatvorskog čuvara jer je bio iznerviran što je ovaj prekidao njihov razgovor, opominjujući ih da ne smeju razgovarati o optužbama protiv Bojovića (tada mu se sudilo za nošenje oružja, koje su policajci našli avgusta 1995. kada su ga pretresli u kockarnici). Nakon ovoga, grupa stražara je uhvatila Luku u hodniku zatvora, vezala ga lisicama i udarala palicama dok nije pao u nesvest. Bojović je zbog napada na stražara osuđen na tri meseca zatvora.

Policija je Bojoviću pronašla pištolj i februara 2001, zbog čega je sledeće godine osuđen na šest meseci zatvora.

Kada je 2007. uhapšen sa saradnicima Veljkom Banovićem i Ilijom Novovićem i optužen za posedovanje oružja i falsifikovanje dokumenata, Bojović je izazvao veliko interesovanje javnosti. Zbog ovih dela, osuđen je na 15 meseci zatvora.

U februaru 2011. Tužilaštvo za organizovani kriminal je podiglo optužnicu protiv Bojovića i četiri saradnika – Vladimira Milosavljevića, Sretka Kalinića i Aleksandra Simovića (sva trojica su bivši pripadnici Zemunskog klana) zbog ubistva i pokušaja ubistava kriminalnih oponenata tokom 2004. godine. Tužilaštvo tvrdi da je Bojović kod sebe “zaposlio” odbegle pripadnike Zemunskog klana, koji se rasturio nakon što su vođe Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni marta 2003. U optužnici koju objavljujemo i koja uključuje i Kalinićevo svedočenje, opisano je kako su ubistva protivnika Bojovićevog klana bila planirana i organizovana.

Takođe, objavljujemo i sudske spise za Bojovićeve najbliže saradnike u kojima se mogu pročitati zanimljivi detalji o njihovoj kriminalnoj prošlosti.

Siniša Petrić je, pre Luke Bojovića, radio za kriminalnu grupu koju je predvodio Marinko Magda i počinio je niz krivičnih dela pljačke i nošenja oružja, a učestvovao u organizaciji ubistva nekoliko porodica u Subotici tokom 1993. godine. Viši sud u Subotici osudio ga je na 20. godina zatvora, a Vrhovni sud Srbije 1999. godine smanjio mu je kaznu na 15 godina. Tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine uspeo je da pobegne iz zatvora “Istok” na Kosovu i Metohiji i nalazio se u bekstvu sve do hapšenja u Španiji, prošle nedelje.

Vladimir Mijanović, kum Luke Bojovića, koji je takođe uhapšen u restoranu u Valensiji, nalazio se na poternici koju je podigao Drugi opštinski sud u Beogradu za krivična dela počinjena tokom 1998. godine.

Prema saopštenju Španske policije, Bojović i njegovi saradnici su osumljičeni za preko 20 ubistava, u Srbiji, Crnoj Gori, Holandiji, Rumuniji i SAD, kao i za trgovinu drogom i oružjem.