AktuelnoOsnovne škole

CINS panel: Nema opravdanja za lošu higijenu u školama

05. maj 2021.
CINS-ov Fejsbuk intervju; foto: printscreen / Facebook
Osnovni higijenski uslovi i ispravna voda za piće u svim školama moraju biti prioritet, bez obzira na to da li su u pitanju gradske ili seoske škole, saglasni su stručnjaci sa kojima smo razgovarali tokom CINS panela. Ranija istraživanja CINS-a pokazuju da u nekim OŠ i danas postoje poljski toaleti, nema lavaboa ili ispravne vode za piće, kao i da se problem ne rešava.

„Nažalost, mi u 21. veku moramo da razgovaramo o nečemu što je davno trebalo da bude iskorenjeno. Sve škole su odavno morale da budu u takvom stanju da zadovolje ovo osnovno što je neko pravo dece, čista voda i zdravlje“, rekao je na početku CINS-ovog intervjua na društvenim mrežama 28. aprila doktor i predsednik Udruženja za javno zdravlje Dragoslav Popović.

Kako objašnjava, za vreme pandemije ovo je postalo još važnije, budući da je pranje ruku jedna od glavnih mera prevencije virusa korona. Ako se to ne reši, smatra Popović, imaćemo rizik čim deca počnu da se vraćaju u škole.

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazalo je da toaleti ili lavaboi za pranje ruku ne postoje ili ne rade u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji, kao i da broj takvih škola raste. Ovakvi uslovi su rizik po zdravlje dece, objašnjava Popović.

„Parazitarne bolesti su češće u školama gde nema higijenskih uslova. Kod dece je izuzetno važno i nije uvek jasno: nedostatak higijenskih uslova i vode za piće dovodi do opadanja pažnje i kapaciteta dece da prate nastavu.“

Opasnost po zdravlje dece predstavlja i neispravna voda za piće.

Analiza CINS-a pokazala je da se problem zagađene vode za piće u delu OŠ u Srbiji ne rešava. Automati s pijaćom vodom i flaširana voda samo privremeno zamenjuju česmu, za koju trajna rešenja nisu ni u planu.

Pojava bakterija u vodi ne samo u školama, nego i u naseljima, je moguća zato što imamo loše sisteme za vodosnabdevanje, objašnjava profesor na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu i stručnjak za vodu za piće Božo Dalmacija.

Kako navodi, ako učenici piju neispravnu vodu, rizici su veliki – deca su najugroženija grupa.

„Deci je teško objasniti da vodu sa česme ne smeju da koriste. To mora da se spreči svim merama koje zakon zahteva“, objašnjava Dalmacija.

Kod nas ne postoji analiza uticaja neispravne vode na decu, ali on smatra da je to potrebno.

„Na osnovu toga treba uticati na donosioce odluka da se krene s merama koje primenjuju stručnjaci, jer ipak je u pitanju zdravlje“, rekao je Dalmacija.

Na pitanje slušaoca Dalmacija odgovara da oko milion ljudi u Vojvodini pije vodu s arsenom, koji se nalazi i u drugim mestima u Srbiji. Arsen direktno utiče na zdravlje dece, navodi, i može dovesti do pojave nekoliko vrsta kancera.

Pogledajte ceo intervju OVDE:

Nema izgovora za nerešavanje problema

Dragoslav Popović navodi da izgovor da je stanje loše „godinama“ nije opravdan.

„Mislim da je ovo jedno od ključnih pitanja, ako imamo decu kao prioritet onda treba da nađemo način da nijedno od njih ne ponese iz detinjstva nenaučenu lekciju o održavanja higijene, jer onda se to širi s generacije na generaciju.“

Međutim, istraživanje CINS-a pokazalo je da obnova propalih toaleta nije prioritet države. Od 2018. do ove godine, škole su od Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje kroz 182 projekata tražile novac za rekonstrukciju ili izgradnju toaleta, ali su ove institucije odobrile samo 20 projekata.

Neke škole su odbijane godinama.

Među njima je OŠ Vuk Karadžić u Crvenki kod Vrbasa. Toalete u ovoj školi lokalni zavod za javno zdravlje označio je kao „rizik po zdravlje dece“.

Sagovornici CINS-a smatraju da ulaganja u toalete moraju da budu prioritet.

„Sad imamo ogromna ulaganja u digitalizaciju, mislim da je to apsurdno, preskačemo važan korak, a to je onaj koji nas vodi ka higijenskom toaletu i vodi za piće koji su neophodni deci“, smatra Dragoslav Popović.

Problemi su češći u seoskim sredinama i manjim školama. Ipak, bez obzira koliko u školi ima učenika, kažu da nema izgovora da se problem ne reši.

„I jedno je dete bitno. Koliko god dece da ima u naselju, svi su bitni“, izjavio je Dalmacija.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
2 Komentara
Oldest
Najnoviji Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Čitateljka
Čitateljka
05. maj 2021. 11:59

Mislim da su previsoka očekivanja!
Hajde prvo da malo pogledamo kako izgledaju WC-i po domaćinstvima. Ili ako kažemo da je do čišćenja – pa i ti što čiste treba da znaju kako izgleda čisto. Je l znate da u skandinavskim zemljama i npr. Nemačkoj, još u vrtiću dečaci UČE kako se pravilno piški. Je l znate da kod nas još uvek ima ženskog sveta koji se popne na WC – šolju?

Natasa
Natasa
06. maj 2021. 12:19

Ovde je zaista bilo kakav komentar suvisan. Imam troje dece, osnovce i srednjoskolce i godinama ne mogu da shvatim niti prihvatim, kakve oni toalete moraju da koriste dok su u skoli. Nije jedini problem sto su toaleti u stanju raspadanja, nefunkcionalni, bez sapuna, toalet papira i ubrusa, sa polomljenim lavaboima i wc soljama, vec sto je odrzavanje i higijena tih istih toaleta na sramotnom nivou. Ceo hodnik zaudara, mozete zatvorenih ociju do toaleta. Zasto, pitam se?! Da li je moguce da odrzavanje tolaleta i dalje nije bitno u nasoj zemlji?! Mozemo da imamo super nove i moderne toalete ali ako je odrzavanje lose, nista nismo postigli. I dalje su rizik za decu, zar ne? Zivimo u Beogradu, dakle radi se o Beogradskim skolama. Problem nije zastupljen samo u manjim i seoskim sredinama, vec u vecini skola u Srbiji, i osnovnim i srednjim. Strahota i sramota.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend