Istraživačke pričeOsnovne škole

Voda za piće u OŠ: rizik po zdravlje dece koji se ne rešava

28. apr 2021.
Voda za piće (ilustracija); foto: CINS
Zagađena voda za piće u nekim osnovnim školama u Srbiji je rizik po zdravlje dece koji se ne rešava, pokazuje analiza CINS-a. Automati s pijaćom vodom i flaširana voda samo privremeno zamenjuju česmu, za koju trajna rešenja nisu ni u planu. Primer škola u Užicu i stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao pokazuju da rešenja nisu nedostižna.

„Teško je deci objasniti da ne piju vodu sa česme“, požalio se roditelj iz Laćisleda, na jugu Srbije, gde osnovnoškolci nemaju ispravnu vodu za piće.

„Neko će da se prevari i popije tu vodu (…) ne obraća pažnju, ipak su to mala deca.“

Njegova deca su donedavno išla u tu školu, ali su, zbog loše vode iz školskog bunara, istu nosili od kuće. Rešenje seoskog problema sa vodom su im, kaže, obećavali godinama:

„Ne iz škole, nego pred izbore sve obećavaju. (…) ali nema ništa od toga.“

Koliformne bakterije koje su prisutne u debelom crevu, a koje se izbacuju fekalnim putem, prethodnih godina su više puta otkrivene u vodi za piće u dve osnovne škole u okolini Aleksandrovca.

Ovo pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje Kruševac koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) analizirao. Zavod je ove i druge bakterije u vodi pronašao u tri izdvojena odeljenja (posebne zgrade u seoskim sredinama) Osnovne škole Ivo Lola Ribar koje pohađa oko 98 učenika i u četiri izdvojena odeljenja OŠ Aca Aleksić sa 18 učenika.

Kako je za CINS rekao direktor OŠ Ivo Lola Ribar, Miljan Arsić, deca vodu donose, jer škola ne može da obezbedi adekvatnu pijaću vodu.

Arsić kaže da celo selo ima problem s vodom, i da je na Opštini Aleksandrovac da reši problem. Dodatni problem je, navodi, što se jedno izdvojeno odeljenje nalazi u selu u kom ne postoji vodovodna mreža.

Bojan Miletaković je direktor druge škole, OŠ Aca Aleksić, čiji đaci piju vodu iz aparata.

„Deca su naviknuta (da ne piju vodu s česme), učitelji im pričaju. Mi to pratimo, ali da je u školi veći broj dece, verovatno bi nam bilo teško“, objašnjava Miletaković.

Dušica Džamić, pomoćnica predsednika opštine Aleksandrovac za odbranu i vanredne situacije, smatra da su škole time rešile problem:

„Škole su obezbedile pijaću vodu, lokalna samouprava je u toku sa svim dešavanjima, tu nema problema što se tiče ispravnosti vode, sva deca piju ispravnu vodu“.

Flaširana voda loša po životnu sredinu

Upotreba flaširane vode povećava količinu otpada, posebno PVC ambalaže koja zagađuje životnu sredinu, rekla je za CINS doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine u nedavno objavljenoj priči o kvalitetu vode za piće u Titelu.

CINS je izračunao i koliko bi kupovina vode mogla da košta roditelje 98 učenika OŠ Ivo Lola Ribar iz okoline Aleksandrovca. Kada bi svako dnevno kupovao jednu flašicu vode od 0,5 litara, roditelji jednog deteta bi mesečno morali da izdvoje skoro 900 dinara, odnosno voda za piće za sve učenike koštala bi oko 86 hiljada dinara mesečno, što kao otpad proizvodi više od 465 kilograma plastike svake godine.

Najrizičnije grupe kad je u pitanju loša voda za piće su deca i starije osobe, objašnjava stručnjak za kvalitet vode i profesor na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu Božo Dalmacija.

Posledice po zdravlje, kaže, zavise od sastava vode:

„Ako je mikrobiološki neispravna, onda deca mogu imati stomačne probleme ili dizenteriju (…) ako deca pokvare stomak u školi imaćete kolektivno razboljevanje“.

Ovakvo zagađenje može da izazove i takozvane „hidrične“ epidemije crevnih bolesti. Prema izveštaju o ispravnosti vode za piće Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, bakteriološki neispravna voda ranije je, nevezano za škole, izazvala jednu takvu epidemiju 2019. u selu kod Kraljeva, a prethodne godine na Kopaoniku.

„Nažalost, kod nas ne postoji studija i analiza posledica vode za piće po decu i ljude generalno“, rekao je Dalmacija za CINS i dodao da je godinama tražio da se uradi epidemiološka studija u rizičnim mestima.

Rešenja postoje, ali se ne sprovode

Na primeru Aleksandrovca se vidi da lošu vodu piju đaci škola van centra, tamo gde se snabdevaju iz seoskih vodovoda ili bunara.

Međutim, u nekim mestima u Srbiji se dešava da voda bude bakteriološki neispravna i u samim centralnim opštinama zbog čega i tamošnje škole imaju problem. To je 2019. godine bio slučaj sa 11 vodovoda u Srbiji, pokazuje poslednji dostupan izveštaj Instituta Batut.

Jedan od njih je somborski vodovod. U OŠ Kiš Ferenc, u selu Telečka kod Sombora, imaju automate sa pijaćom vodom jer je voda loša.

„Oseti se gvožđe, vodovod je star i voda je veoma loša“, kaže direktor škole Zoltan Kemiveš.

Problem nije prisutan samo u Vojvodini. U OŠ Branko Radičević u Petrovcu na Mlavi s vremena na vreme u vodi ima bakterija.

Kada do toga dođe lokalni vodovod hloriše vodu, rekao je za CINS Dragiša Milošević, direktor škole. Vodu redovno kontrolišu te, koliko se seća, nisu imali problema bar godinu i po dana.

UNICEF: Škole u Srbiji i Hrvatskoj bez vode za piće

Svetska organizacija koja se bavi pravima dece UNICEF svake godine objavljuje izveštaj o stanju higijene i pristupu vodi za piće.

Prema izveštaju iz 2018. godine, od 23 evropske zemlje koje je UNICEF posmatrao, Srbija i Hrvatska bile su jedine u kojima postoje škole bez pristupa vodi za piće.

Rešenja za neispravnu školsku vodu postoje, ali se ne sprovode.

Kada je voda bakteriološki neispravna, problem mogu da reše takozvane UV lampe, jer UV zraci ubijaju bakterije, objašnjava za CINS doktorka Olivera Janjić iz užičkog Zavoda za javno zdravlje.

Postoji više vrsta ovakvih lampi i njihova cena se kreće u proseku oko deset hiljada dinara, a dovoljno je da se postavi jedna lampa na jedno točeće mesto i tako reši problem.

Takvo rešenje sproveo je Grad Užice u tri seoske škole još 2012. godine.

Ratko Trmčić, član Gradskog veća za društvene delatnosti, kaže da im je stručno lice iz gradske uprave predložilo ove lampe kao jedno od rešenja. Novac za lampe je izdvojio Ekološki fond Užica.

„UV lampe su za male protoke, za manje sredine. (…) Mi smo problem privremeno rešili UV lampama, ali one treba da se menjaju kada struka kaže, ne može da stoji godinu dana UV lampa i da je niko ne kontroliše. Sve mora da se kontroliše“, objašnjava Trmčić.

Dodaje da je dugoročni plan da sve mesne zajednice priključe na gradski vodovod, kako bi lakše kontrolisali kvalitet vode.

Direktori škola sa kojima je CINS razgovarao nisu čuli da lampe mogu da reše problem. Bojan Miletaković, direktor OŠ Aca Aleksić iz Aleksandrovca, kaže da bi ih rado probao ako mogu da poboljšaju kvalitet vode.

UV lampa sa sajta Rainfresh-a

Drugo rešenje problema je hlorisanje vode – tamo gde nema dodatnih problema. Hlorisanje je dobar izbor, objašnjava profesor Dalmacija, pošto hlor ima tzv. rezidualno dejstvo, što znači da ostaje u vodovodnoj mreži i duže ubija mikroorganizme.

Ipak, to mora raditi neko stručan, odnosno vodovod, objašnjava Dalmacija. Natrijum hipohlorit (kojim se hloriše voda) mora da se potroši za dva meseca ili propada, stanica gde se vrši hlorisanje ne bi trebalo da bude direktno na suncu i u cevi ne sme da se doda previše hlora.

Ako u školi žele sami da reše problem, onda bi trebalo da zaposle nekog ko zna proceduru.

Miletaković kaže da je voda koja piju deca u školi Aca Aleksić hlorisana, ali da to nije pomoglo.

„Mi to radimo, ali nisam siguran koliko to ima efekta. Svakako sledimo njihovo uputstvo (Zavoda za javno zdravlje, prim. nov) da se voda ne koristi za piće.“

Ukoliko hlorisanje ne pomaže, moguće je da unutrašnja instalacija u školama nije ispravna, kaže Jasmina Bobić, direktorka JKP Vodokanal Sombor. Takav problem su imali sa somborskom gimnazijom, koja je na kraju uradila dezinfekciju unutrašnje mreže.

Institut za javno zdravlje Vojvodine u izveštaju o rizicima u školskoj sredini za 2019. godinu kao rešenje za lošu pijaću vode predlaže ugradnju takozvanih fontana za vodu.

Doktorka Olivera Janjić smatra da to nije dovoljno:

„Nije dovoljno da samo jedno točeće mesto bude sa higijenski ispravnom vodom za piće, jer deci je teško objasniti da smeju da piju vodu s jedne česme, a sa druge ne“.

Neke škole imaju veće probleme – pa i nešto skuplja rešenja.

Dok UV lampe mogu da ubiju bakterije, viruse i druge žive organizme, one ne mogu da uklone hemijske zagađivače. Kada je voda i fizičko-hemijski i bakteriološki zagađena, onda je jedno od rešenja da lokalni vodovodi pročiste vodovodne cevi. Nekada je potrebno i da se one zamene.

U blizini Kikinde voda za piće je godinama vodeći rizik po zdravlje dece, piše u izveštajima lokalnog Zavoda. U osnovnim školama i vrtićima su u vodi u više navrata bile prisutne različite bakterije, a pored toga je voda bila i fizičko-hemijski neispravna.

Rešenje postoji i u ovom slučaju, objašnjava Dalmacija.

„Ne možemo reći da ne možemo ništa da uradimo. Možemo da postavimo uređaje za upravljanje gvožđa, mangana, organskih polutanata, čak i arsena koji je toksičan. Sve to može da se napravi u malom sistemu i da prečisti vodu da deca mogu da je piju bez silnog problema.”

Dalmacija dodaje da su ti uređaji malo skuplji (nekoliko desetina hiljada evra, u zavisnosti od veličine problema), ali i da za zdravlje dece ne postoji cena.

 

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Autori:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
2 Komentara
Oldest
Najnoviji Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Radoš
Radoš
29. apr 2021. 09:59

Takođe problem predstavljaju dotrajale cevi, tako da u OŠ na Novom Beogradu posle letnje pauze i nekorišćenja toaleta, česmi i vode uopšte, potrebno je oko 3 sedmice da se voda izbistri i da od žuto braon preraste u providnu, 3 sedmice je voda žuta!! Neispravna je i vizuelnom metodom a o drugim parametrima i da ne pomišljam!

Sofija
Sofija
15. jul 2021. 15:29
Reply to  Radoš

Postovani, mi smo resili problem na Karaburmi, tako sto smo nabavili nobel aparate za vodu, sa filterima i sad je voda isparavna i cista.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend