AktuelnoBorba protiv korupcije

Borba protiv korupcije: Nepotpuna i varljiva statistika

15. sep 2017.
Foto: Preuzeta sa sajta mup.gov.rs
Podaci o procesuiranju korupcije se prikupljaju po različitim metodologijama i ne objavljuju se redovno, navode iz Transparentosti Srbija. Objavljivanje statistike može da navede na pogrešan trag čak i kada nema želje za manipulacijom

Borba protiv korupcije istaknuta je kao jedan od glavnih prioriteta vlasti u Srbiji poslednjih godina. Konkretni podaci o učinku policije i sudstva na ovom polju javnosti su neretko predstavljeni samo u delovima i van konteksta. Na onlajn prezentacijama državnih organa podaci se mogu naći u vidu saopštenja i tabela sa statistikom, ali su one često nepotpune.


Podaci se prikupljaju po različitim metodologijama i ne postoji praksa redovnog objavljivanja, a o glavnim postignućima u borbi protiv korupcije se najčešće govori na konferencijama za medije koje vode ministri, premijer ili predsednik republike.


Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 13. septembra 2017. godine pred Odborom za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije predstavio izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za prvih šest meseci ove godine.


Stefanović je tom prilikom naveo da je policija otkrila 876 krivičnih dela “među kojima preovladavaju zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja, zloupotreba ovlašćenja u privredi, primanje i davanje mita, trgovina uticajem.” Dodao je da je MUP podneo 504 krivične prijave za koruptivna krivična dela, protiv 706 osoba.


Iz organizacije Transparentnost Srbija su u saopštenju dan nakon Stefanovićevog izlaganja naveli da “objavljivanje statističkih podataka o korupciji i borbi protiv korupcije može da navede na pogrešan trag, čak i kada su dostupne sve prikupljene informacije, a ne postoji želja za manipulacijom.”


Ocena Transparentnosti je da su mediji naklonjeni vlasti odabrali da u prvi plan istaknu podatke o smanjenju kriminala, koji se u odnosu na prvo polugodište 2016. odnose na manji zabeleženi broj (11,8 %) imovinskih krivičnih dela, kao i smanjenje broja krivičnih dela protiv života i tela, za 8,8%. Kada je u pitanju korupcija, nije bilo uporednih podataka sa prošlom godinom.


Transparentnost napominje da se u ovoj statistici MUP poziva i na statistiku za krivična dela koja ne pripadaju grupi koruptivnih, uključujući i ona zbog kojih je nekoliko puta menjan Krivični zakonik – upravo zato da se privredni kriminal ne bi mešao sa korupcijom (zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba ovlašćenja u privredi). Ostaje nepoznato koliko se otkrivenih krivičnih dela odnosi na pravu korupciju.


Iz Transparentnosti podsećaju da je na konferenciji održanoj 9. decembra 2016. Stefanović saopštio da je do tada u toj godini Ministarstvo podnelo krivične prijave protiv 1.056 osoba za 1.611 krivičnih dela sa elementom korupcije.


“To bi moglo da znači da je u prvoj polovini 2017. učinak u otkrivanju ovih krivičnih dela bio lošiji nego godinu dana ranije. Za razliku od ubistava i razbojništava, za koja se uglavnom brzo sazna, ali se počinioci nekada dugo traže, kod koruptivnih krivičnih dela je mnogo veći problem to što velika većina uopšte nije prijavljena, pa zato veći broj slučajeva treba smatrati uspehom a ne obrnuto”, navode iz Transparentnosti.

Prošlogodišnje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazalo je da se borba protiv u praksi svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama, sa mnogo krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda. Kada i dođe do presude, obično je reč o uslovnim kaznama.


Novinari CINS-a su od policije i pravosudnih institucija u Srbiji prikupili podatke o procesuiranju deset koruptivnih dela, za period od početka 2013. do kraja 2015. godine. U te tri godine zbog ovih dela MUP-u je prijavljeno 6.179 ljudi, a po podacima tužilaštava koja su dostavila informacije, optuženo je skoro tri hiljade ljudi.


Prema odgovorima osnovnih i viših sudova, dosuđena je 1.861 kazna, pri čemu treba imati u vidu da su neke od osoba dobijale i po dve kazne, npr. uslovnu i novčanu, tako da je ukupan broj osuđenih osoba oko 1.500. Od ukupnog broja izrečenih kazni, najviše je uslovnih – 1.268.


Iz Transparentnosti napominju da su više puta do sada pokazali da postoji ozbiljan problem neuporedivosti statistika koje koriste različiti državni organi, pa čak i isti državni organi u raznim periodima.


“Još veći problem predstavlja to što ne postoji praksa policije, javnih tužilašatava i sudova da objavljuju objedinjenu statistiku ove vrste kriminala, koja bi mogla da posluži za praćenje efekata tih mera”, navodi se u saopštenju Transparentnosti.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

06. mar 2020.
„Zašto nema mene u medijima, to je moja odluka, a zašto Krušika i afera Jovanjice nema, odjednom je to stalo, ja ne znam pravi odgovor na to pitanje”, kaže za CINS uzbunjivač iz fabrike Krušik Aleksandar Obradović protiv koga se od septembra 2019. vodi istraga zbog sumnji na odavanje poslovne tajne.
21. feb 2020.
Opština Mali Zvornik kupila je 2018. godine od lokalne firme Žarkovići četiri njive za nešto više od 124 hiljade evra, radi proširenja industrijske zone. Direktor Žarkovića Nenad Nestorović, koji je inače donirao vladajuću Srpsku naprednu stranku 2017. godine, tu zemlju je od ranijih vlasnika kupio za oko 30 hiljada evra. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu proverava slučaj.
30. jan 2020.
Borba jednog čoveka da se čuje istina o mogućim zloupotrebama u valjevskoj fabrici oružja Krušik, u koju je uključen sam vrh vlasti u Srbiji, obeležila je prethodnu godinu. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkriva kako je nastala priča o Krušiku - od prvog susreta Aleksandra Obradovića sa novinarima pa sve dok javnost nije saznala za njegovo hapšenje.
25. okt 2019.
Iako je Agencija za borbu protiv korupcije u avgustu rekla da Dragan Milošević ne može da bude u isto vreme sudija i predsednik Nadzornog odbora Crvene zvezde, u oktobru je Agencija promenila odluku i odlučila da protiv Miloševića ne pokrene postupak. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti smatra da je Milošević drugu funkciju ipak morao da prijavi.