Nakon što je član porodice Olge Vasić hospitalizovan zbog problema sa očnim pritiskom, u Opštoj bolnici u Loznici su joj rekli da mora sama da pokuša da nabavi lek acetazolamid. Objasnili su da ga u bolnici nema. Medicinska sestra Olgi nije dala recept, već je samo zapisala ime leka na papirić i rekla da ga je teško naći zbog nestašice.
Kada nije uspela da pronađe lek u Srbiji, Olga je, na preporuku medicinske sestre, iz bolnice pošla preko granice i u bosanskohercegovačkom gradu Bratunac u apoteci kupila acetazolamid za pet evra, bez recepta.
Zbog nedostatka potrebnih lekova, građani Srbije i Bosne i Hercegovine prinuđeni su da se sami snalaze i nabavljaju ih na crnom tržištu. U nekim slučajevima, umesto pomoći i oporavka, to može da pogorša njihovu zdravstvenu situaciju.
Prema istraživanju novinara centara za istraživačko novinarstvo iz Beograda i Sarajeva (CINS i CIN), tržište lekova u obe zemlje slabo se kontroliše. Lošu kontrolu i veliku potražnju za određenim lekovima pojedinci i apoteke koriste za svoju zaradu.
Pošaljemo vam busom, preuzmete od čoveka i platite. To je to, jednostavno.
Filip,
kontakt za prodaju lekova na internetu
U obe zemlje se mogu kupiti proizvodi koji nisu registrovani i ne mogu se legalno uvesti. Granične službe i nadležne inspekcije šverc i nelegalnu trgovinu lekovima otkrivaju sporadično i nemaju sve potrebne mehanizme da problem trajno reše. Osim u apotekama, lekovi se mogu pronaći na pijacama, ali i u velikom broju oglasa na internetu.
„U celom našem sistemu ispašta građanin. On je žrtva, jer ide od jedne do druge institucije, ali on je to, nažalost, i zaslužio, zato što pristaje na sve. Građanin pristaje na sistem, pa sistem daje svoj odgovor na to“, kaže Jasna Simonović, članica udruženja „Farmaceutsko jezgro“, iz Beograda.
Može i bez recepta
Lek acetazolamid se u Srbiji nalazi na D listi lekova koji nisu registrovani za prodaju, ali je dozvoljena nabavka za hitno lečenje pacijenata. Listu pravi Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO), a takvi lekovi su dostupni u 29 državnih apoteka. Procedura za nabavku je takva da lekar pacijentu izda recept i on u državnim apotekama lek dobija besplatno.
Danica Salaški, direktorka Sektora za zdravstvenu zastitu RFZO-a
Danica Salaški iz RFZO-a kaže da, u slučaju kada se lek sa D liste ne može naći u Srbiji, pacijent ima pravo da ga kupi u inostranstvu, ali uz potvrdu jedne od 29 apoteka da leka u tom momentu nema. Nakon kupovine u inostranstvu, Republički fond je dužan da pacijentu nadoknadi troškove.
„Svaka preporuka obolelom ili članu porodice da treba da plati uslugu koja se može pružiti na teret sredstava Republičkog fonda je nešto što, u najmanju ruku, nije etički“, kaže Salaški.
Olgu Vasić niko nije uputio na jednu od ovih 29 apoteka, niti na mogućnost nadoknade troškova za kupovinu leka u Bratuncu.
Zamoljen da prokomentariše postupak medicinske sestre, zamenik direktora bolnice u Loznici, doktor Srboljub Marković, kaže da to nije praksa njihove ustanove i da medicinska sestra nije trebalo tako da postupi.
Iako bi trebalo da se prodaje samo u određenim državnim apotekama, novinari su u julu acetazolamid za oko sedam evra kupili i u privatnoj apoteci „Džavić“ na pijaci u Loznici. Lek je kupljen bez recepta i bez izdatog računa. U apoteci su objasnili da je lek ispravan i da je kupljen u Brčkom, u Bosni.
Sanja Miletić, iz apoteke „Džavić“, kaže da lek nije nabavljen nelegalno i da ima mnogo preparata za koji nema zamene, a nečiji život zavisi od toga. „Ja ću za pacijenta da poginem ako treba i naći ću mu nemoguću stvar zbog njegovog zdravlja. Šta će na to da kaže zakonska regulativa – baš me briga. Ljudima se mora pomoći, a to što država o tome nedovoljno misli, to nije moj problem”, kaže Miletić.
U Odeljenju za zdravstvo distrikta Brčko, međutim, pojasnili su da se ovaj lek nije mogao nabaviti bez određene dokumentacije. Kako su naveli, acetazolamid je moguće uvesti u ograničenoj količini za pojedinačno lečenje pacijenata i to na osnovu zahteva i recepata lekara. U 2013. godini, vlasti su samo dva puta izdale odobrenje za uvoz po 20 komada leka, dok u dve prethodne godine uvoza uopšte nije bilo.
Letak i lek iz apoteke „Džavić“, za koji u apoteci kažu da je nabavljen legalno (foto: CINS/CIN)
Granične službe Srbije i BiH, u proteklih pet godina, sporadično su otkrivale slučajeve šverca lekova. U većini slučajeva, radilo se o preparatima za potenciju, kao što su tablete vijagra ili gel kamagra. U BiH, acetazolamid nije registrovan. Kao i u Srbiji, nalazi se na listi lekova koji se mogu uvesti u zemlju u slučaju hitne medicinske potrebe, uz dozvolu nadležnih institucija. Ipak, novinari su kupili ovaj lek u BiH bez recepta, po ceni od oko četiri evra u apoteci „Rosić“ u Bijeljini i „Delfin“ u Sarajevu.
Direktor bijeljinske apoteke, Nikola Rosić, kaže da kupovina uz recept još nije ušla u praksu: „Neko izda, neko ne izda, možda je bila tehničarka, inače farmaceuti to ne izdaju.”
Prema Zakonu o apotekarskoj delatnosti Republike Srpske, farmaceutski tehničar ne može izdavati lek na recept, a tokom čitavog radnog vremena u apoteci mora biti prisutan magistar farmacije. Za kršenje ovog propisa predviđena je kazna do 1.500 evra za odgovornu osobu i do 7.500 evra za pravno lice. Takođe se može izreći mera zabrane obavljanja delatnosti od tri do šest meseci. Ista kazna je propisana i za prodaju lekova bez recepta. U Srbiji se izdavanje lekova bez recepta takođe novčano kažnjava: do 8.700 evra za pravno lice, odnosno do 430 evra za fizičko lice.
Vlasnica apoteke „Delfin“ u Sarajevu, Madžira Pavlović, rekla je da je iznenađena što je u njenoj apoteci kupljen acetazolamid bez recepta. Rekla je da će sankcionisati onoga ko je to uradio. „Morali ste imati nalaz specijaliste za oči. Moralo je nešto biti, ne samo da vi kažete ‘dajte mi’, kao pastu za zube”, objašnjava Pavlović.
Novinari su se uverili da građani Srbije i BiH mogu u slobodnoj prodaji kupovati i druge lekove na kojima se navodi da je potreban lekarski recept. Među njima su i tablete protiv bolova i zgrušavanja krvi.
Švercom do potencije
„Lekovi su idealna roba za krijumčarenje jer ih je lako sakriti, a vrednost im može biti velika“, pojašnjava Ratko Kovačević, portparol Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH. Kaže da Uprava nije dovoljno opremljena i da je nemoguće izvršiti detaljan pregled svakog vozila i osobe koja ulazi u državu.
U Srbiji je, u martu 2012. godine, kod Malog Zvornika, zaplenjeno više od 200 hiljada komada različitih lekova, u vrednosti od oko 20.000 evra. Među njima su bili i lekovi sa liste psihoaktivnih supstanci kao što su bensedin, dijazepam, leksilijum i drugi. U BiH je pre pet meseci, na graničnom prelazu Pavlovića most kod Bijeljine, zaplenjeno 840 kutija lekova kamagra. Bile su sakrivene u dečjem rancu i planirano je da se prošvercuju u Bijeljinu.
Kamagra je lek za potenciju i može se nabaviti u tabletama ili gelu. Proizvodi ga farmaceutska kuća „Ajanta Pharma Limited“ iz Indije.
Iako zvanično nije registrovan i ne bi trebalo da bude u prometu u Srbiji i BiH, novinari su lek kamagra kupili na više mesta u slobodnoj prodaji.
U Sarajevu, u apoteci „Otoka A2“, ne samo da su novinari bez problema kupili kamagru, koja nema dozvolu za promet u BiH, nego su dobili i fiskalni račun. Kasnije su novinarima u apoteci rekli da su lek nabavili od dobavljača „Krajinalek“, iz Banja Luke.
U „Krajinaleku“ kažu da su kamagru nabavili jednokratno od „određene apoteke“ koja je bila pred zatvaranjem. Lek su, kako navode u dopisu, nabavili kao kompenzaciju za dugovanje koje je apoteka imala prema njima. Kažu da nisu ulazili u detalje načina nabavke leka.
Indira Šarkić, inspektorica pri Agenciji za lekove i medicinska sredstva BiH, kaže da veleprometnik, u ovom slučaju „Krajinalek“, ne može nabavljati lekove od apoteke.
“Mene da je neko pitao da li se kamagra gel može kupiti legalno, vjerujte da bih ja odgovorno tvrdila da ne može. Tako da sam ja sad u čudu”, kaže Šarkić.
Kazna za prodaju neregistrovanog leka u BiH je do 7.500 evra za pravno lice i do 1.500 evra za odgovornu osobu, a u Srbiji do 26.000 evra za pravno lice, odnosno do 1.700 evra za odgovorno lice.
U Tuzli se kamagra može kupiti na pijaci, gde su novinarima rekli da je mogu nabaviti za dva sata. U Bijeljini se može nabaviti u najmanje pet apoteka po ceni do pet evra.
U apoteci „Rosić“ je kamagra kupljena bez računa i bez uputstva za upotrebu. U naknadnom razgovoru s novinarima, apotekarka je rekla da se upustvo ne može dobiti jer se proizvod prodaje na kesicu. Na pitanje je li kamagra nešto opasno za pacijenta, ona je odgovorila: „Ako je zdrav ne može mu ništa biti, a ako ima bolesno srce mogu da mu nastupe problemi.“
Prilikom kupovine, nijedan od apotekara nije upitao novinare o zdravstvenim problemima, niti ih upozorio na moguće štetne efekte. Novinari su kamagru kupili i u beogradskim apotekama.
U „Krajinaleku“ tvrde da su kamagru nabavili jednokratno od „određene apoteke“ koja je bila pred zatvaranjem. Lek su nabavili kao kompenzaciju za dugovanje koje je apoteka imala prema njima. Kažu da nisu ulazili u detalje načina nabavke leka
Amra Čabaravdić, specijalistkinja kliničke farmakologije Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, kaže da je pre primene ovakvih lekova trebalo obaviti detaljan lekarski pregled, jer su moguće brojne neželjene reakcije.
„Opasnosti od primene ovog leka su značajno povećane ukoliko se on nabavlja ‘ispod ruke’, jer se u tom slučaju o leku ništa ne zna“, dodaje Čabaravdić.
Zbog svog sastava i potencijalne štetnosti, vijagra i drugi lekovi za potenciju koji su registrovani u BiH i Srbiji, prodaju se na recept ili uz nalaz doktora. Međutim, novinari su i vijagru dobili bez recepta – u Narodnoj apoteci, u Tuzli.
Zorana Pirić, farmaceutski tehničar u Narodnoj apoteci, rekla je da vijagru kod njih obično kupuju stalni pacijenti koji imaju dozvolu doktora, te da „obično pitaju” kupce da li im je doktor dozvolio da je koriste.
„Ne znam kako se to desilo i ne vjerujem da je to kod nas tako izdato”, kaže Pirić.
Snežana Pavlović, kardiolog iz Beograda, kaže da mnogo mladih i ljudi srednjih godina imaju probleme sa pritiskom ili srcem, a da to i ne znaju, pa upotreba lekova kao što je vijagra, koji deluju na krvne sudove i pojačavaju rad srca, povećavaju mogućnost da se pojavi zdravstveni problem.
Potencija(l) na internetu
Za inspekciju apoteka u Srbiji nadležno je sedam, a na području BiH deluje osam farmaceutskih inspektora.
Iako je broj inspektora mali, doktor Desimir Miljić, glavni zdravstveni inspektor Republike Srpske, kaže da kontrola apoteka i dalje može biti efektivna, jer niko ne zna kada će mu inspektor doći. Dodaje da bi bilo bolje da imaju više inspektora ali „nije ni to rješenje, da se ide svaki dan. Mi ne možemo držati stražu”.
U obe zemlje, mnoge lekove je moguće naručiti i preko interneta i oglasa, posebno u Srbiji. Prednjače preparati za mršavljenje i potenciju biljnog i hemijskog porekla. Dovoljan je jedan telefonski poziv da se nabavi neki od proizvoda.
Desimir Miljić, glavni republički zdravstveni inspektor Republike Srpske (foto: Republička uprava za inspekcijske poslove RS)
Inspektori kažu da je tu oblast teško nadzirati: „Mi to jednostavno ne možemo kontrolisati”, kaže Miljić.
U više navrata, novinari su pozivali brojeve navedene u oglasima i odgovor je bio da je isporuka moguća u roku od sat ili dva, ukoliko je reč o istom gradu.
Na jednoj od internet stranica iz Srbije, koja nudi veliki broj proizvoda, od vijagre do preparata za pojačavanje seksualnog doživljaja kod žena, novinaru je rečeno da su svi preparati ispravni i da se uvoze, ali i da mu ne treba recept, čak ni za vijagru.
Na drugoj stranici, dostupan je veliki broj proizvoda za potenciju koji nisu registrovani ni u Srbiji ni u BiH. Iako su primarno fokusirani na područje Srbije, Filip, čiji broj je naveden kao kontakt, našem novinaru je rekao da je isporuka u BiH – u Istočno Sarajevo – moguća svaki drugi dan, pod uslovom da naruči minimalno pet kutija lekova.
„Pošaljemo vam busom, preuzmete od čoveka i platite. To je to, jednostavno”, rekao je Filip.
Doktori upozoravaju da bi kupovina lekova u apotekama trebalo da bude jedini pravi način, jer tada lekovi prolaze sve procedure i provere i ne postoji mogućnost prodaje falsifikata, kao što je to moguće preko interneta i na druge načine.
„Svaki lek koji nije zvanično odobren za tržište (…) potencijalno je opasan, jer nema adekvatan ‘rodni list’”, kaže doktorka Čabaravdić.
Jasna Simonović kaže da je njeno udruženje „Farmaceutsko jezgro“ davno reagovalo s ciljem da se reguliše prodaja lekova na internetu, ali da nisu dobili odgovor od institucija kojima su se obraćali.
„To polje je sad jedna šuma svega i svačega, gde svako može da kupi šta hoće. Ko god kupuje lekove preko interneta, radi to uvek i samo na svoju ličnu odgovrnost“, upozorava Simonović.
U gotovo svim zemljama, u Americi ponajviše, ista ili slična je situacija, ako nelaže DISCOVERY CHANEL.
Kod nas, bar sam tako čuo, lekari po domovima zdravalja i bolnicama, su stimulisani od strane farmaceutskih kompanija. Naravno stimulacije su suptilne, uglavnom su to putovanja, banketi i slično. Sa privatnim klinikama predpostavljam da je čist biznis i da funkcioniše kao provizija.
Dakle, lekovi su čist biznis, što znači PRODAJ ŠTO VIŠE. A ako je tako, onda me prosto ne bi začudilo da FARMACEUTSKE KOMPANIJE prave ili izmišljaju bolesti, jer BIZNIS JE TO. Sad gotovo redovno izmišljaju ili uzrokuju neke pandemije, a cilj je CELO STANOVNIŠTVO da se fakciniše. I to država plaća, pardon TO BRE SVE MI PLAĆAMO.