Otkad je počela pandemija virusa korona, Zvonimir Đorđević je napustio Beograd i izolovao se na Zlatiboru. Razlog za preseljenje je njegova bolest.
„Moji doktori kažu da, ako dobijem kovid, ne daju mi više od tri dana.“
Zvonimir ima dijabetes sa kojim se bori već 35 godina. Njegova svakodnevnica su brojni lekovi i suplementi koje uzima kao terapiju, objašnjava u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Zvanične procene pokazuju da u Srbiji ima najmanje 770.000 dijabetičara, a ova bolest je 2019. godine bila peti vodeći uzrok smrti.
Psiholog Dunja Božović, saradnica Dijabetološkog saveza Srbije, kaže da je većini ljudi teško da prihvate činjenicu da se terapija za dijabetes uzima čitavog života, jer nema izlečenja. Iz očajanja mogu da pribegavaju alternativnim metodama lečenja, poput čajeva.
„Vođeni strahom pribegavaju nečemu što smatraju da je prirodnije i da nije toliko invanzivno, da ne može da naškodi. Misle da im čaj (protiv dijabetesa) možda neće pomoći, ali im sigurno neće naškoditi.“
Tako je i Zvonimir pre oko dve godine naišao na preparat koji se reklamira kao spas za dijabetes, čaj Diabetin. Naručio je dva pakovanja, ali mu nisu pomogla. Za CINS kaže da se ne seća koliko ih je platio, ali nakon toga više ne poručuje preparate koje nije odobrio njegov lekar.
Istraživanje CINS-a pokazuje da se ovaj čaj prodaje putem više sajtova u Srbiji, bez odobrenja od strane zdravstvenih institucija – a obećava čak i izlečenje od dijabetesa, bolesti za koju još nema leka. Verujući u lažnu nadu koja im se nudi, kupci na ovaj način potencijalno ugrožavaju već narušeno zdravlje. S obzirom da nije registrovan kao lek, njegovu upotrebu niko ne kontroliše.
Bojana Marković iz beogradskog Udruženja osoba sa dijabetesom Plavi krug objašnjava za CINS da ako neko ko pati od dijabetesa ne uzima terapiju, već nešto što mu je neko ko nije lekar preporučio, posledice mogu biti pogubne.
„Možete da ostanete bez vida, odete na dijalizu, imate problem s krvnim sudovima, krvnim pritiskom, ostanete bez stopala… mogu da nastanu ozbiljni problemi.“
Marković kaže da bi svemu što se koristi trebalo da prethodi konsultacija sa lekarom.
Da je važno uzimati odobrenu terapiju smatra i doktorka Tijana Dangubić. Kako navodi, dešavalo se da pacijenti s dijabetesom ukinu lekove i dođu do lekara s veoma visokim vrednostima šećera i s ketoacidozom.
„To je jedno metaboličko veoma opasno stanje koje može dovesti do kome i do smrti.“
Lek za dijabetes i točak sreće koji uvek staje na istom mestu
Na sajtu i u medijima u kojima se reklamira ovaj proizvod nalaze se tekstovi sa klikabilnim naslovima koji navodno razotkrivaju neku zaveru. Tako se recimo „otkriva“ da srpski apotekarski magnati kriju spas od dijabetesa tip dva, kao i da srpski lanci apoteka ne žele da prodaju Diabetin jer su željni novca i baš ih briga za dijabetičare.
Svi linkovi na stranici vode do točka sreće koji srećnom dobitniku na nekakvoj lutriji nudi „isključivo tog dana“ 50% popusta. Ipak, srećni dobitnik možete postati i kada se vratite na sajt sutradan, prekosutra ili zapravo bilo kog dana. Sve što je potrebno da uradite je da ostavite broj telefona i ime kako bi vas neko kontaktirao.
Zato smo odlučili da probamo kako naručivanje izgleda u praksi.
Nedugo nakon što se novinarka CINS-a predstavila kao zainteresovana za čaj, kontaktirala je nepoznata devojka sa objašnjenjem da Diabetin služi za regulaciju dijabetesa. U razgovoru je novinarki potvrđeno da će njime izlečiti dijabetes, kako i piše na sajtu.
„Može da zameni bilo koju tabletu ili insulin istog momenta, ali to se ne radi tako. Uvek se smanjuje upotreba insulina ili tablete. Znači, smanjuje se dok se ne izbaci.“
Objasnila nam je i da za izlečenje treba manje vremena kod „novih“ dijabetičara, dok onima koji od dijabetesa pate godinama treba više vremena.
Prilikom poručivanja čaja novinarku nisu pitali da li ima dijabetes, kakvu terapiju uzima i da li boluje od još nečega. Jedini potreban dokaz je potvrda da ste penzioner, u slučaju da želite „paket za penzionere“ koji je povoljniji.
Sve ovo je i izuzetno skupo jer pakovanje čaja košta oko 2.300 dinara, a ukoliko pacijent već koristi insulin treba svaki dan da koristi čak polovinu pakovanja. Dakle, za recimo mesec dana svakodnevne upotrebe, čovek bi morao da potroši oko 35 hiljada dinara.
Radomir Ćirilović, predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača Prosperitet iz Novog Sada, kaže da inspekcija mora da reaguje ukoliko neko obmanjuje kupce.
Ako na internetu piše ili se putem telefona nekome tvrdi da će taj čaj da mu pomogne da izleči dijabetes, može da kontaktira tržišnu inspekciju jer ga je prodavac stavio u zabludu.
Ćirilović smatra da bi to trebalo da bude krivično delo, jer se na taj način ljudima narušava zdravlje. Dodaje da se Prosperitetu više ljudi žalilo da je naselo na kupovinu sličnih čajeva, a i samog Diabetina.
„Nobelovac” iz Bajmoka
Diabetin se inače reklamira kao lek za dijabetes napravljen na osnovu rada dobitnika Nobelove nagrade Mihaila Alferova. Međutim, ne postoji nijedan nobelovac s ovim imenom i prezimenom, a fotografija navodnog naučnika je generička i preuzeta s interneta.
Istina je da čaj prodaje firma Laboraks, čiji je vlasnik Vanja Maravić. Firma je do kraja avgusta 2020. bila registrovana u Bajmoku kod Subotice, a sada je na adresi kuće u Boleču, naselju u opštini Grocka, koju su novinari CINS-a posetili. U prizemlju iznajmljene kuće zatekli su radnicu Laboraksa koja nije želela da govori za CINS.
Meštani Boleča kažu da znaju da se „tu negde“ prodaju čajevi, ali nisu znali više od toga. U lokalnoj apoteci ne prodaju čaj Diabetin, jer, kako kažu, ne prodaju ono što nije odobreno.
Lek za dijabetes je lažna vest
Čajevi u Srbiji mogu biti registrovani kao lekovi ili dijetetski proizvodi. To zavisi, između ostalog, od sastava. Ako je registrovan kao lek, čaj se nalazi u zvaničnoj bazi Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), a kao dijetetski proizvod u registru Ministarstva zdravlja.
Lekovi ne smeju da se prodaju preko interneta, kao ni da se reklamiraju bez dozvole nadležne institucije. Postoje i posebna pravila za oglašavanje u medijima. Na primer, uvek je potrebna dozvola ALIMS-a, a lekove za dijabetes je čak zabranjeno reklamirati.
„Lek” prisutan i u regionu
Osim točka sreće, u tekstu gde se promoviše Diabetin se nalaze i iskustva zadovoljnih korisnika, koja su, kao i ostatak sajta, lažna. Ovo su neki od mehanizama koji se inače koriste prilikom online prevara, pokazala je analiza FakeNews tragača.
Gotovo identični sajtovi postoje u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Na njima se prodaju proizvodi drugačijeg imena, ali slične namene. Umesto Diabetina, sajtovi iz regiona reklamiraju Glucosine koji, prema njihovim tvrdnjama, leči dijabetes. Čaj je dostupan i u Srbiji, ali nije odobren.
Iza ovog čaja stoji firma Nutra aktiv koja ima predstavništvo u sve tri zemlje. Vlasnik firme u Srbiji je bosanski državljanin Haris Mustajbašić, dok je iza crnogorske firme druga firma registrovana na Kipru, pa je pravo vlasništvo sakriveno.
Za razliku od brojnih sajtova koji tvrde da je u pitanju lek, na stranici Nutra aktiva piše da je u pitanju „pomoć u lečenju”.
„Naš sajt je nutraaktiv.com, ono što na tom sajtu stoji, to su informacije iza kojih mi stojimo”, kaže Mustajbašić.
On za CINS objašnjava da čaj Glucosine ne može da zameni terapiju, odnosno ne može da izleči od dijabetesa, već da pomogne, i ograđuje se od drugih sajtova.
Međutim, Diabetin nije registrovan ni kao lek ni kao dijetetski proizvod. Zbog toga se našao u sivoj zoni i reklamirao na specijalizovanim sajtovima, ali i u medijima.
Tako je portal televizije Happy u maju 2020. preneo tekst u kom se reklamira Diabetin, što je zabeležila i redakcija FakeNews tragača, koja „lovi“ lažne vesti. Međutim, nakon toga tekst je preneo i portal Espreso u vlasništvu Adria Media Grupe Igora Žeželja.
U naslovu teksta postavlja se pitanje zašto se krije spas za dijabetes, i ukazuje na mogućnost da su stotine hiljada ljudi na „pogrešnim“ tabletama. Na dan objave ovog teksta Espreso je bio među posećenijim novinarskim portalima u Srbiji, sa skoro 480.000 posetilaca.
Sajtovi u regionu na kojima se reklamiraju lažni lekovi za dijabetes
Ovakvi tekstovi su velika opasnost za građane i manipulacija ljudima, smatra predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić:
„Bolesni ljudi vide izlaz i šansu za ozdravljenje u svemu i njima ne treba zameriti što pokušavaju na sve načine da sebe ili nekog od svojih bližnjih izleče, ali zato postoji država, nadležne agencije, organi koji regulišu sve to. Jednostavno, takvi prilozi i tekstovi ne bi nikad ni mogli da dođu do konzumenata da ovde postoji nekakav red“.
U odgovoru CINS-u iz ALIMS-a kažu da njihova nadležnost prestaje ako proizvod nije, između ostalog, registrovan kao lek ili medicinsko sredstvo. Sa druge strane, Ministarstvo zdravlja nas je uputilo na Ministarstvo poljoprivrede, a ono na tržišnu inspekciju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Iz Ministarstva trgovine nisu odgovorili da li su kontrolisali Laboraks i šta su zaključili.
Tekst je nastao na osnovu teme koju ste nam vi predložili. Predložite priču, popunite formular na ovom linku, a mi ćemo je analizirati i javiti vam da li možemo da je istražimo. Ovo je deo projekta Angažovani građani izveštavaju (Engaged Citizen Reporting – ECR).
Caj koji oni reklamiraju je velika prevara.
Postovani,
hvala Vam sto objavljujete ovakve prevare.
Ja bih Vas zamolila da istrazite, takodje, i melem Vasic, novobeogradskog doktora Vasica.
prodavci prodaju lazni lek vi ste to kao otkrili i tu se prica zavrsava, niko nije uhapsen pitanje kome verovati….
PA ljudi moji hapsite vise te prevarante i ja sam prevarena .SEKA
Odlican tekst.
Odlicna i akcija.
Treba stati na pit onima koji varaju gradjsne.
Pogotovo drzava zreba da konzrolise reklsmiranje i prodsju neregistrovanih lekova.