Napadi privatnog obezbeđenja

U zgradi Skupštine opštine Prijepolje počela je javna rasprava na kojoj je trebalo da bude predstavljena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu hidrocentrala Brodarevo 1 i Brodarevo 2 čiju izgradnju je trebalo da započne kompanija Renewable Energy Ventures (REV) iz Beograda.
"Mi smo počeli to da snimamo, oni su hteli da nam polome kameru, gužva se stvorila, tada je direktor „REV“-a rekao ženama koje su bile tu sa njim da idu da prošetaju... pozvao je obezbeđenje, oni su pritrčali i počeli da nas guraju. Amela su bacili na patos, tukli su ga, bacili su ga na sto pa na patos njih petorica, šestorica su ga tukli nogama i rukama, a on je jaukao... Ja sam se okrenuo da ustanem, dobio sam udarac u leđa i pao sam dole. Udarili su me pesnicom u nos, dobio sam tešku telesnu povredu prelom nosne kosti sa dislokacijom, bio sam sav u krvi", seća se Esad Kurbegović.
"Niko od njih nije povređen, a petoro nas je bilo u hitnoj službi. Mi se nismo tukli, nismo se čak ni branili, nismo imali kud, iznenadili smo se bili."
Posle napada članovi Koordinacionog odbora za očuvanje i zaštitu reke Lima organizovali su proteste noseći maske sa Esadovim likom.

Živorad Milošević (1948) je 3. novembra 2009. posetio direktora preduzeća kojem je prodao žito šest meseci ranije. "Otišao sam tamo da vidim šta je sa parama – je l' hoće da mi plate ili neće da mi plate, ako neće neka mi vrate moje žito", priča Milošević za CINS.
Nakon razgovora sa direktorom, Milošević se uputio ka izlazu iz "Vojvodine". Na izlazu ga je sačekao Dušan Odor, radnik obezbeđenja. Odor nije imao ovlašćenje da pusti Miloševića u firmu, što mu je direktor i prebacio, nakon čega je Odor fizički napao Miloševića tako što ga je najpre uhvatio za revere a potom mu je zadao više udaraca pesnicom u glavu i telo.
"Na izlazu me je sačekao portir, udario me je u dva puta operisano oko, u koje ne sme ni da se udari granom, a kamoli pesnicama... Ja nisam ni pokušavao da ga udarim, u rukama sam držao papire koji su bili krvavi, nisam ni pokušavao da mu dam otpor neki. Ja od tada ne vidim na to oko", kaže napadnuti Milošević.

"Bilo je lepo vreme, pola sedam uveče. Majka i ja smo se šetale gradom i naišle smo na krug ljudi koji se stvorio ispred kineske robne kuće u centru Leskovca. Svi su gledali kako dvojica radnika "Đurović obezbeđenja", koje obezbeđuje  tu robnu kuću, tuku nekog mladića i niko ne sme da reaguje.  A taj čovek je bio sav obliven krvlju, njega je Miloš Stojanović koga zovu Gusla udarao pesnicama u lice. Ja sam pozvala policiju i tog trenutka je prestala tuča. Mladić je tada pobegao u neki autobus, a Gusla iz obezbeđenja je seo u automobil i otišao" ispričala je za CINS Ivana Veličković, bivša novinarka JugPress-a.

Ime napadnutog mladića nije poznato javnosti i ne zna se zašto su ga tukli radnici obezbeđenja. Ivana je objasnila da je prema jednoj verziji priče taj mladić navodno fizički napao prodavačicu u kineskom butiku. Prema dugoj došlo je do ličnog sukoba, jer je i pretučeni navodno ranije radio u firmi "Đurović obezbeđenje".

Aleksandar Đurović, vlasnik agencije "Đurović obezbeđenje", rekao je za CINS da njegova firma nije povezana sa ovim slučajem - "Taj (napadnuti) mladić je neki Maksa, ne znam pravo ime, nije radio u mojoj firmi, jeste davno, samo jedan ili dva dana. Ljudi koji su se potukli sa njim takođe nisu tada radili kod mene, ja ne trpim takve radnike. Što se tiče tog incidenta, pa i treba da biju budale, jer kada neko maltretira nedužne ljude i nema policije onda treba da dobije po nosu. A ja majice sa natpisom "Đurović obezbeđenje" delim sportskim klubovima i onda ispada da su svi radnici moje firme."

Ivana Veličković kaže da je incident ispred robne kuće bio pozadina novog slučaja napada u kom je učestvovao pripadnik "Đurović obezbeđenja". U junu 2013. godine, dva meseca nakon što je pisala o tuči u centru Leskovca, njoj je pretio Bratislav Pavlović, radnik "Đurović obezbeđenja".

"Zatičemo se na istoj tezgi na pijaci, ja sam pričala sa prodavačicom, komentarisale smo nešto oko politike i ne znam šta je izazvalo reakciju tog Bratislava. Rekao mi je da sam "mnogo uzletela", da će se naći neko ko će meni "stati na put" i da neću još dugo mirno spavati. Svi ljudi koji su se tu zatekli su se ukočili, to je delovalo kao ozbiljna pretnja i ja sam otišla sa pijace. Kada sam objavila tekst o pretnjama Bratislav je odmah zvao da mi se izvini i tu se sve završilo", objasnila nam je Ivana. 

"Bratislav je morao da se izvini za to. On je sad u dobrim odnosima sa Ivanom, pa i dalje radi kod mene", rekao je Aleksandar Đurović. 

Zbog majice sa logom sportskog kluba "Partizan" između Jovana Mirovića i mladića koji je bio za drugim stolom došlo je do verbalnog konflikta koji se ubrzo završio. Obezbeđenje kafane prišlo je mladiću koji je bio učesnik konflikta, nakon čega su se okrenuli i uhvatili Jovana i Marka Đorđevića koji je pokušavao da "smiri situaciju". Izvukli su ih nekoliko metara od stola gde su krenuli da ih udaraju. Udaralo ih je više od pet pripadnika obezbeđenja. Posle nekoliko udaraca Marko je pao na stepenice ali su nastavili da mu zadaju udarce dok je pokušavao da ustane. Nakon što su pretučeni Jovan i Marko su ostavljeni u klubu, slobodni da se vrate za svoj sto. Oni su ubrzo napustili klub i pozvali policiju.

Dragan Trbojević je doputovao u Sokobanju 11. maja 2009. Tog dana popodne je otišao u kockarnicu "Milion" "da se igra na ruletu". Dobio je 40.000 dinara što mu je radnica kockarnice odmah i isplatila. Zatim je otišao da prošeta gradom. Ubrzo mu je postalo dosadno pa se vratio u istu kockarnicu da okuša sreću. I imao je sreće. Uložio je već dobijenih 40 hiljada i dobio 360.000 din. Međutim, novac nije dobio. Radnik kockarnice mu je rekao da u kasi imaju samo 50.000 din, a da će mu ostatak isplatiti tokom večeri jer novac treba da stigne iz Novog Sada.

S obzirom da ni tada nije dobio sav novac, ostao je u Sokobanji do sutra kada ponovo odlazi u kockarnicu. Nakon dva sata čekanja, dolazi šest njemu nepoznatih osoba. Jedan od njih ga udara pesnicom u glavu, drugi hvata za vrat. Uzimaju mu torbicu, pretresaju, proveravaju da li mu je dobitak validan i govore: "Sad ćemo mi da te isplatimo". Tukli su ga nogama i rukama po telu vređajući ga da odatle neće izaći živ: "Ne znaš ti ko smo mi, kome uzimaš pare, pederu jedan".

Dragan Buha, vlasnik kockarnice "Milion", angažovao je četvoricu krupnijih muškaraca koji su upotrebom sile i pretnji hteli da zadrže novac koji je na ruletu dobio oštećeni, navodi se u optužnici podignutoj za krivično delo iznude. Postupak je u toku i vodi se pred Osnovnim sudom u Aleksincu.

Duško Gavrilović i Zoran Spasojević iz Užica su u alkoholisanom stanju oko 18 časova došli u kafe klub "Face" gde su vređali radnike kafea. Jedan od zaposlenih je telefonom pozvao Vladimira Zečevića, inače radnika obezbeđenja kluba, da dođe i udalji Gavrilovića i Spasojevića iz objekta. Zečević se dogovorio sa dvojicom gostiju da napuste "Face" nakon što popiju naručeno piće, ali nakon što je izašao iz kafea za njim su krenuli i Gavrilović i Spasojević. Došlo je do rasprave između žrtve i napadača, nakon čega je Zečević Gavriloviću uputio dva šamara i udarac nogom, a potom i izvadio pištolj i ispalio mu hitac u glavu. Nakon toga, Zečević je otrčao u pravcu obližnjeg parka i pucao sebi u glavu. I napadač i žrtva umrli su od posledica povreda.

Nakon proslave punoletstva u klubu "Rič" došlo je do masovne tuče između maloletnih gostiju i obezbeđenja koja se završila pucnjavom. Sedamnaestogodišnji A. A. teško je povređen dok su još trojica mladića zadobila lakše povrede. Posle tuče u kojoj je učestvovalo više od 30 osoba privedeno je 19 mladića, dok je petorici radnika obezbeđenja određeno policijsko zadržavanje.

Zbog nanošenja teških telesnih povreda zadržani su Ivan Matić (34), Zoran Ašanin (35), Ljubisav Marić (54), Goran Nikolić (38) i Dragan Trajković (28), radnici obezbeđenja kluba „Rič“. Maloletni A.A. zadobio je prelom lobanje.

Dok su obezbeđivali Nacionalnu Agenciju za regionalni razvoj, radnici obezbeđenja Boban Ilić i Igor Mihajlović ušli su u sukob. Nakon verbalnog sukoba, Ilić je u hodniku Agencije Mihajloviću udario nekoliko šamara, nakon čega se sukob nastavio u dvorištu. Ilić je tokom sukoba iz svog vozila izvadio metalnu šipku kojom je nekoliko puta udario u stomak Mihajlovića.

Igor Birtaš (1982) je sa društvom oko 2:30 došao u noćni klub "Šestica", prethodno posetivši noćni klub "Barum barum", gde su ostali do zatvaranja. U vidno alkoholisanom stanju u "Šestici" su lomili čaše i vređali goste, zbog čega ih je Dejan Simeunović (1976), radnik obezbeđenja, zamolio da se smire. Nakratko su ga poslušali, ali su onda nastavili sa neumesnim ponašanjem zbog čega ih je Simeunović izveo ispred lokala. Birtaš i Simeunović su započeli raspravu, dok je Birtaš držao ruku iza leđa i zadizao duksericu, stavljajući do znanja Simeunoviću da ima pištolj. Došlo je do fizičkog okršaja i otimanja o pištolj, koji je opalio nanevši smrtnu povredu glave Birtašu. On je preminuo u bolnici dva dana kasnije.
Prema izmeni optužnice od 23. oktobra 2013. godine Simeunović je uspeo da otme pištolj Birtašu nakon čega ga je onesposobio udarcem drškom pištolja, a zatim je pucao u njega. Viši sud u Pančevu je u junu 2014. oslobodio optužbi Simeunovića, na šta je Više javno tužilaštvo Pančevo uložilo žalbu.

Dopisnik lista Blic iz Majdanpeka Ivan Popović, prisustvovao je predizbornoj konvenciji Socijalističke partije Srbije (SPS) u Majdanpeku povodom lokalnih izbora koji se održavaju u septembru. Želeći da napravi dobru fotografiju okupljenih, prišao je bini. Prema njegovim rečima, napao ga je član obezbeđenja skupa nakon što je stao pored njega da bi sa tog mesta fotografisao.

"Uhvatio me je za ruku i poveo sa strane. Vikao je 'Šta radiš to? Odakle ti pravo da to radiš?", kaže Popović za CINS i dodaje: "Predstavio sam se da sam novinar Blica i da je to moj radni zadatak na šta je on rekao 'Nemoj ti sa mnom da razgovaraš, ja sam ovde član obezbeđenja i moram da brinem o bezbednosti ministra. Ako sam ti rekao nešto da uradiš, onda ćeš to da uradiš. Je li ti jasno?'", novinar prenosi reči obezbeđenja.

Slaviša Božinović, predsednik Opštinskog odbora SPS-a u Majdanpeku, kaže da ni ministar ni SPS nisu imali obezbeđenje.

"Ja sam bio iznenađen kada sam to čuo", kaže Božinović u razgovoru za CINS. "Mi nismo imali obezbeđenje. To nije bilo obezbeđenje ministra Ivice Dačića. Moj utisak je da je to malo preuveličano."