Napadi privatnog obezbeđenja

Na izlazu dok su uzimali garderobu pred polazak kući oko četiri ujutru nepoznati mladić uhvatio je za kosu devojku koja je bila u društvu Kimanija Frenda i njegove supruge Danice i počeo da joj lupa glavu o šank. Kada je stiglo obezbeđenje, umesto da opomenu momka koji je izazvao tuču, počeli su da guraju Danicu, a Frenda da tuku svi zajedno. Nakon što su istrčali iz „Teatra“ jedan čovek iz obezbeđenja je potegao pištolj. Gosti lokala su uspeli da pobegnu i pozvali su policiju. Sve vreme sukoba obezbeđenje je vređalo goste. Njihovom kumu Vladi slomljen je nos, a Kimani Frend je zadobio nekoliko modrica.

Predstavnici kluba "Teatro" nisu želeli da daju izjave.

Vladimir Bulatović je u klub došao sa nekoliko svojih prijatelja i devojkom. U jednom trenutku došlo je do verbalnog sukoba između njega i nepoznatog mladića. Kako je CINS saznao, sukob je brzo rešen, ali je obezbeđenje reagovalo tako što je Bulatovića udaralo nekoliko pripadnika obezbeđenja. Nakon toga su ga izbacili zajedno sa devojkom. Tokom sukoba slomljen mu je nos, zadobio je modrice i imao je nekoliko kopči na uhu.

Branko Lazić (tada 23 godine) sedeo je u diskoteci "Sargon", koju je obezbeđivao. Jedan od gostiju kluba te večeri bio je Sreten Marković (28) i on je, prema rečima prisutnih, bio u alkoholisanom stanju. Marković se prvo raspravljao sa dvojicom nepoznatih mladića, koji su napustili diskoteku, a zatim je bez razloga udario Viktora Jevtovića, Lazićevog druga.

Tada je Lazić skočio na Markovića i udarao ga po glavi, leđima i vratu. Ostali radnici obezbeđenja su ubrzo razdvojili svog kolegu Lazića od Markovića. Jevtović, Lazić i njihov prijatelj Jovan Šainović napuštaju diskoteku. Ipak, ubrzo su se vratili i dok su automobilom prolazili pored diskoteke "Sargon" Lazić je tražio Šainoviću da zaustavi vozilo, jer je video Markovića. Lazić je naglo izašao iz auta i ispred kluba pucao u Markovića. Pogodio ga je pet puta u grudi, ruku i nogu. Sreten Marković je odmah preminuo.

Na suđenju za ovo ubistvo Viktor Jevtović je, u ulozi svedoka, prepričao da je Laziću nakon kritičnog događaja rekao: "Bane, ubio si čoveka", na šta je on odgovorio "Ko mu j*be mater". Branko Lazić se sada nalazi na izdržavanju zatvorske kazne. 

Sukob ličnog obezbeđenja Miroslava Ninića, predsednika Izvršnog odbora Vojvođanske partije i dugogodišnjeg člana G17 plus, koji se protivio izlasku stranke iz Ujedinjenih regiona Srbije, sa pristalicama odanim predsedniku stranke Aleksandru Odžiću. Do incidenta je došlo kada je Ninić u sedište došao sa svojim telohraniteljima nakon čega je nastala tuča. U tuči je povređena Sanja Telarov, generalni sekretar Vojvođanske partije koja je od ranije imala povredu noge, nakon čega je primljena u Klinički centar u Novom Sadu.

Do Ninića koji je ubrzo nakon ovog incidenta izbačen iz stranke novinari CINS-a nisu uspeli da dođu. U Vojvođanskoj partiji kažu da su podneli krivičnu prijavu ali ih nakon toga niko više nije kontaktirao. 

 

 

"Imao sam svoj stan, kao domar, u gimnaziji. Oni (Dragan Lalević i Zoran Ilić) su mi kucali na vrata, ja sam otvorio i ponudio da uđu, misleći da ima nekih problema u školi. Seli su, delovalo je da su pod dejstvom alkohola i počeli su da me napadaju pitanjima - da li ja mrzim Hrvate i slično, što nije imalo nikakve logike. Zazvonio mi je telefon, krenuo sam u kuhinju da se javim. Zoran mi je izbio telefon iz ruke, nabio me je u ćošak kuhinje, dok je Dragan uzeo nož iz fioke i krenuo prema meni. Ja sam nekako uspeo da gurnem Zorana, koji je pao na ovog drugog, ja sam ih preskočio i kroz hodnik otrčao kod direktora u kancelariju, tamo je bio pomoćnik. Oni su onda uleteli unutra i tukli su me čime su stigli, čizmama, nogama, polomili su sto u toj kancelariji, udarali su me telefonom u glavu. Ja sam uspeo da pobegnem i da se zaključam u drugoj prostoriji, oni su me tražili i potom je došla policija."

Ovako je Ljubomir Predojević, sada penzionisani domar Zemunske gimnazije, za CINS prepričao dan kada su ga napala dva radnika obezbeđenja te gimnazije, Zoran Ilić i Dragan Lalević. Oni su tada bili zaposleni u preduzeću "PM PROTEKT", a nakon ovog incideta oni su suspendovani i otpušteni iz škole.

Prilikom vatrenog obračuna članova obezbeđenja Sandžačke demokratske partije (SDP) i Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka na ulicama Novog Pazara ranjen je Ćamil Juković kojeg je pogodio zalutali metak. On se u trenutku sukoba nalazio u susednoj ulici i nije bio uključen u tuču koja je rezultirala vatrenim obračunom. Metak je Jukovića pogodio  u kičmenu moždinu što je dovelo do paraplegije. Ni deset godina kasnije nije utvrđeno čiji metak ga je pogodio.

U nizu sukoba koji se prema izjavama Petra Brankovića odvijaju od 1999. godine kada je njegova majka zadobila udarac u potiljak i nogu traju sukobi između proročice Dušice Ilić "Kleopatre" i porodice Branković sa kojom dele dvorište u Ulici Ljutice Bogdana. Tokom godina bilo je niz incidenata između pripadnika obezbeđenja "Protecta" koji rade za poznatu proročicu i ove porodice. Fizički napadi, zastrašivanje, ostavljanje poruka samo su deo onog što se dešavalo između suseda tokom godina.

"Došao sam na gradilište u Kačulicama, jer sam želeo da pišem o izgradnji čuvene klinike u vlasništvu ministra Ilića. Pre toga sam dobio informaciju da ministar nije imao građevinske dozvole za početak gradnje. Kada sam otišao tamo sa fotografom mene je napao Dragan P., ne sećam se prezimena, on je obezbeđivao Ilićev posed. Ja sam udaren, oboren na pod, ispsovan. Mi smo počeli da bežimo, čovek nas je jurio kolima, preticao, sekao nam put automobilom, dva puta smo umalo sleteli sa druma. To je bilo jezivo, kao u akcionim filmovima, ja sam bio isprepadan i preplašen."

Novinar Vladimir Ilić je ovaj incident prijavio policiji, ali njegov napadač nikada nije kažnjen.

Ministar Ilić je za CINS izjavio da Dragan "vozi traktor" na njegovom imanju, a slučaj napada je ovako objasnio: "Ma koje obezbeđenje, u Kačulicama je farma ovaca, tamo nema obezbeđenja, ovce nemaju obezbeđenje tamo. Nemam pojma, verujte... Imaju radnici koji čuvaju ovce, sad ja treba za ovčara da brinem ko je koga udario. (...) Šta će novinar na farmi ovaca u Kačulicama? Izveštava u noć, koliko se ja sećam bilo je veče, ko izveštava u osam sati? (...) Pitajte Vi dopisnika šta je tražio na privatnom seoskom putu uveče, po noći. Znači ako se ide nešto da se snimi to se ide u dan, pa se zove vlasnik, pa se kaže, najavi se, mi moramo da snimimo to i to, i nikad nisu bili odbijeni, nego dođu sami upadaju, preskaču ogradu i tako dalje, to nije lepo. Ja nisam bio tamo, ali nije lepo to da rade."

Centar Šapca, 10 ujutro. Marko Jakovljević izlazi iz džipa bez registarskih oznaka, prilazi novinaru Hanibalu Kovaču, predstavlja se kao telohranitelj distributera medicinske opreme o kom je Kovač pisao. Jakovljević preti novinaru i udara ga nogom u leđa, a zatim se odvozi u nepoznatom pravcu. 

Kovač je za CINS objasnio da je on pre ovog napada izveštavao o malverzacijama u šabačkoj bolnici. On je slučaj prijavio policiji i nakon toga je Jakovljević proveo mesec dana u pritvoru. Nakon toga je došlo do vansudskog poravnjanja, pa nije pokretan sudski postupak. 

Štrajk radnica preduzeća "Jumko" (YUMCO) prekinuli su, kako radnice kažu, uniformisani momci isključivši im struju u pet ujutru.

“Bilo ih je po četvorica na jednu ženu. To je bilo strašno i danas kad se setim lete mi suze na oči”, priseća se Zorica Đorđević. “Koleginicu Snežanu su njih četvorica bacili u lift, držali su je svaki za po jednu ruku i nogu i ispred zgrade je izbacili polumrtvu. Nas su šutirali, udarali otvorenim šakama po ramenima i leđima.”

U incidentu su učestvovali radnici firme "Sectracon", čiji su osnivači bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri i biznismen Milomir Joksimović - Miša Omega. Zorica je objasnila da je ovo obezbeđenje angažovao Miodrag Tasić, tadašnji generalni direktor "Jumka".

U vreme napada jedan od rukovodilaca ovog privatnog obezbeđenja bio je Danilo Ilić: “Sve je bilo dobro, sve je bilo lepo, niko nije povređen, niko se nije žalio na povrede. Nismo ih izbacili, same su izašle, kada su nas videle one su izašle. Jedna nije htela da izađe i ubedili smo je da izađe, takoreći. Nikad nije bilo nasilja, nije bilo ništa, čak je ceo dan bila šala”, rekao je Ilić za CINS.

Miodrag Tasić, tadašnji generalni direktor "Jumka", novinarima CINS-a rekao je da nije obavešten o ovim napadima: "Jeste angažovano obezbeđenje, odluka je doneta na nivou upravnog odbora, jer se stvorila situacija da su štrajkači zaposeli prostorije u upravnoj zgradi i nije moglo da se funkcioniše i radi. To je bilo privatno obezbeđenje firme "Jumko", a ne generalnog direktora. Meni nije trebalo lično obezbeđenje. Nije bilo nikakvih sukoba, radnici mogu da pričaju, ali ja nemam saznanja da je neko bio povređen, maltretiran ili šikaniran."