Napadi privatnog obezbeđenja

Predstavnici Lige za zaštitu privatne svojine pokušali su da prisustvuju prodaji preduzeća "Igma" iz Požarevca i "Visitor" iz Vrčina u prostorijama Agencije za privatizaciju, ali ih je u tome sprečilo obezbeđenje Agencije. Među predstavnicima Lige za zaštitu privatne svojine bila je i Dragana Milovanović.

"Masa se uznemirila, a radnik obezbeđenja rekao da nema šanse da uđemo. On me je pesnicom udario po desnom ramenu, poletela sam, savila se, a onda me uhvatio za vrat i oborio mi glavu", prepričava incident Milovanovićeva za CINS i dodaje da je imala lakše povrede nakon kojih je osećala bol u vratu i kičmi. Ona nikog nije tužila za nanete povrede.

U pisanom odgovoru koji je Agencija za privatizaciju poslala CINS-u navodi se da je u 2004. godini usluge obezbeđenja pružala firma "DMD". "Budući da je više puta bilo gotovo nemoguće održati postupak javne aukcije, koji je Agencija bila po zakonu obavezna da sprovodi, obezbeđenje je nažalost bilo prinuđeno da reaguje – najpre izricanjem upozorenja, a potom i daljim sprečavanjem ulaska u salu", stoji u pisanom odgovoru Agencije.

Tokom utakmice omladinskih timova domaćina FK "Crvena zvezda" i gostujućeg FK "Vojvodina" dogodio se incident kada su, prema rečima rukovodstva "Vojvodine", "NN lica upala u ograđeni prostor za igru da tuku njihovu decu". Označeni napadač bio je telohranitelj oca fudbalera "Crvene zvezde". FK "Vojovdina" je ukazala na "katastrofalnu organizaciju utakmice" i propuste koji su se tom prilikom pojavili.

"Pitamo se kako je moguće da, ako je utakmica uredno prijavljena, policija izađe na lice mesta tek u 45. minutu po okončanju incidenta i to na poziv ljudi iz vođstva FK ”Vojvodina”, navodi se u saopštenju ovog kluba. Zbog neadekvatnog obezbeđenja utakmice i organizacije, Fudbalski savez je kaznio FK "Crvenu zvezdu" tako što je ovaj klub narednu utakmicu igrao bez prisustva publike.

Gordana Ćosić, PR asistentkinja porodice Karađorđević, nakon što je prestala da radi kod njih, došla je po svoju radnu knjižicu u Dvor. Prilikom pozdravljanja sa sada već bivšim svojim kolegama, Gordana je srela i radnika obezbeđenja Milovana Rakića. "Kada me je video, počeo je da urla na mene", kaže Gordana i dodaje da sa njim nije bila u dobrim odnosima jer ju je često maltretirao.

Prema podacima suda, prvo je počela verbalna rasprava, a zatim je Rakić u holu Dvora desnom rukom uhvatio Ćosićevu za levu nadlakticu i vukao do izlaza. "Kada me je povukao, mislila sam da ću pasti, gurnuo me je, ali sam se zadržala da ne padnem. Uhvatio me je za vrat i bacio na stepenice", prepričava Gordana ovaj incident za CINS i dodaje da je nakon tog napada imala lakše povrede, modrice i kontuziju glave.

Na zahtev policije, protiv radnika obezbeđenja Milovana Rakića pokrenut je prekršajni postupak nakon kojeg je Prekršajni sud u Beogradu osudio Rakića na novčanu kaznu u iznosu od 8.000 dinara

Oko 150 studenta je pokušalo da probije obruč koji je obezbeđenje beogradske firme "DVD Vračar" koje je angažovao fakultet, napravilo između prvog i drugog sprata. U međusobnom koškanju obezbeđenja sa studentima, najviše su stradali studenti u prvom redu, odmah ispred obezbeđenja. Imali su samo lakše povrede, ogrebotine, nakon pesničenja od strane obezbeđenja.

Jedan od studenta koji je želeo da ostane anoniman, kaže za CINS da ga je obezbeđenje rukama steglo u predelu stomaka od čega je izgubio vazduh. Dodaje da se napad desio jer je bio u prvom redu, odmah do obezbeđenja u trenutku kada je grupa ostalih njegovih kolega krenula da probije obruč, dok je njegov kolega dobio pesnicu u stomak.

Zoran Lazić, direktor firme "DVD Vračar" koju je fakultet angažovao da zaštiti jedan deo prostora zgrade fakulteta da studenti ne bi imali pristup, kaže da radnici obezbeđenja nisu nikog napadali niti je bilo sukoba. "Ne, nisu napadnuti studenti nego su naši radnici napadnuti s njihove strane. Tu je bila i policija. Nikakva prijava ni protiv jednog našeg radnika nije sprovedena. Kamere postoje na fakultetu, jasno se videlo da su naši radnici obezbeđenja samo stojali, a da su ih oni (studenti) gurali", objašnjava Lazić u razgovoru za CINS.

Nakon serije protesta situacija se smirila, a uprava fakulteta nije okrivila studente za incidente niti su pokretane tužbe. Snimak jednog od događaja u toku protesta na fakultetu pogledajte ovde.

Dvanaestogodišnji D. S. igrao se loptom sa drugarima na bazenu na Košutnjaku. Radnik obezbeđenja na bazenu je prišao dečaku, uhvato ga za vrat i bacio na beton. Potom, radnik obezbeđenja je dva puta šutnuo dečaka, prislonio pesnicu na dečakovu glavu kao da hoće da ga udari, ali se suzdržao.

Dečakov otac Ljubodrag S. kaže za CINS da njegov sin od ovog napada nije imao neke povrede, samo otiske prstiju i pretrpljen strah, kao i da nisu podnosili prijavu za ovaj slučaj.

Šef pravne službe bazena Dragan Vučetić u razgovoru za CINS tvrdi da nemaju nikakav zvanični dopis o ovom događaju niti da je bilo kakva prijava stigla do njih u vezi sa tim.

Dragan Magarašev je bio na svom radnom mestu, u portirnici objekta u vlasništvu Zemljoradničke zadruge "Klas" u Iđošu kada je pozvao vlasnika firme u kojoj je bio zaposlen. Zlatko Čvorak, njegov poslodavac, odazvao se pozivu. Iz privatnih razloga, nakon što je prethodnog dana video poruke u mobilnom telefonu svoje supruge, Magarašev je napao Čvorka udarivši ga prvo u potiljak nakon čega je povređeni pao.

Dok je bio na zemlji, Magarušev je nastavio da ga udara nakon čega je potegao nož koji je bio na stolu. Čvorak je pokušao da mu odgurne ruku u kojoj je držao nož, ali ga je Magarašev ipak povredio po spoljnom delu šake. Napad se nastavio, a oštećeni je zadobio više ubodnih rana u predelu vrata i grudnog koša usled kojih je došlo do obilnog unutrašnjeg krvarenja nakon čega je preminuo.

Magarašev je presudom Okružnog suda u Zrenjaninu osuđen na godinu i šest meseci aprila 2008. godine. Vrhovni sud je tu presudu preinačio u oktobru iste godine i Magaruševa osudio na kaznu zatvora od dve godine i šest meseci.

"Bilo je njih trojica, četvorica oko mene. Nije se znalo ko koga tuče", ovim rečima stanarka sa Zvezdare Dragica Radak opisuje samo jedan u nizu protesta koje su građani ove opštine organizovali 21. juna 2006. kako bi sačuvali Peti park - zelenu oazu među soliterima.

Prema podacima policije, toga dana je u parku bilo oko 50 radnika izvođača građevinskih firmi i oko 30 radnika obezbeđenja beogradske firme "Soko security" koji su došli u sukob sa okupljenim građanima. Kada su radnici sa tri kamiona i rovokopačem ušli u ograđeni prostor predviđen za izvođenje radova, okupljeni građani su počeli da ruše metalnu ogradu kojom je gradilište bilo ograđeno.

U sukobu i gužvi obezbeđenja i građana Dragica je lakše povređena prilikom pada, zadobila je ogrebotine po leđima, a nakon ukazane lekarske pomoći nastavila je sa protestima. U razgovoru za CINS Dragica se priseća kako su izgledali protesti tog dana kada je pretrpela povrede.

"Stajala sam unutar gradilišta kada su ovi u crnim majcama iz obezbeđenja počeli da nas psuju. Viknula sam na njih, a jedan me je pesnicom udario u leđa. Pala sam na zemlju, ljudi su pritrčali da mi pomognu, a došla je i Hitna pomoć. Leđa su me posle prošla. Imam samo bol u glavi i postala sam zaboravna", kaže Dragica.

Policija je stajala između radnika i građana koji su se kasnije razišli, a radnici su nastavili građevinske radove. Iako su prema podacima policije 21. juna 2006. u obezbeđenju gradilišta učestvovali radnici preduzeća "Soko security", Miroslav Simeunović iz ovog preduzeća nam je u pisanom odgovoru dostavio da je ta firma vršila obezbeđenje "Petog parkića" samo 15.05.2006. godine kao i da toga dana nije bilo nikakvih fizičkih incidenata.

Idući autoputem Beograd-Šid, audi u kojem je bilo obezbeđenje Predraga Rankovića Peconija kojim je upravljao Bojan Smiljković, očešao se o mercedes za čijim volanom je bio Ljubiša Buha Čume, nekadašnji vođa Surčinskog klana sa kojim je Peconi, prema podacima MUP-a, bio blizak. Videvši šta Smiljković radi, Buha ga je otvorivši vrata mercedesa upitao 'Šta ti je?' na šta mu ovaj odgovara 'Sad ću da te ubijem'. Zatim je Smiljković uperio pištolj u Čumeta i pogodio prednje desno krilo vozila. Kod drugog lica Peconijevog obezbeđenja Aleksandra Stojkovića, policija je pronašla pištolj koji je neovlašćeno nosio.

Okrivljeni Bojan Smiljković je prvobitno bio optužen za krivično delo ubistvo u pokušaju, ali je sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu sklopio sporazum o priznanju krivice novembra 2010. za krivično delo ugrožavanje sigurnosti. Narednog meseca nadležni sud usvaja ovaj sporazum. U januaru 2011. godine Viši sud u Beogradu donosi presudu kojom je Smiljkovića za krivično delo ugrožavanja sigurnosti osudio na šest meseci zatvora. U aprilu 2014. godine Smiljković je ubijen u surčinskom naselju Boljevci.

Oko 50 okupljenih građana u Petom parkiću, braneći ovu površinu da ne postane građevinsko zemljište, blokiralo je saobraćaj kako bi onemogućilo radnike da obavljaju građevinske radove. Kako su okupljeni stanari hteli da pomeraju kontejnere u parku i ometaju građevince, radnik obezbeđenja M.P. odgurnuo je jednog građanina jer mu nije dozvolio da ukloni te kontejnere. Zbog prekršaja Zakona o javnom redu i miru, podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. MUP nije dostavio preciznije podatke o daljem toku slučaja.

Direktor firme "Aeroinženjering" Radovan Anđelić je na posao došao sa tri svoja telohranitelja - Milan Đorđević, Veljko Bursać i Miljko Stamenković. Nekadašnji zaposleni u ovoj firmi među kojima je bio i Nenad Kuč, stigli su ranije i sačekali u holu kako bi se sa doskorašnjim poslodavcem dogovorili oko neisplaćenih ličnih dohodaka. Kada je Anđelić naišao, radnici su pošli su za njim, ali ih je u tome sprečilo Anđelićevo obezbeđenje. Na ulaznim vratima je došlo do svađe, a zatim i fizičkog obračuna između direktora i njegovog obezbeđenja sa jedne strane, i bivših radnika sa druge strane, u kojem su međusobno razmenjivali udarce. Nenad Kuč i direktorov telohranitelj Stamenković odveženi su u Urgentni centar sa lakšim povredama.

Kuč u razgovoru za CINS kaže da nije pokretao nikakav postupak protiv onih koji su ga napali. "Mi smo samo tražili naše plate i naše otpremnine. Oni su hteli da nas se reše i da više nemamo nikakvu mogućnost da štitimo svoje interese", napominje Kuč u kakvoj su situaciji bili on i njegove nekadašnje kolege, kao i radnici "Aeroinženjeringa" koji su u danu kada se dogodio incident još bili u radnom odnosu u toj firmi. Gradski sudija za prekršaje Grada Beograda novčano je kaznio radnike obezbeđenja, kao i druga lica - bivše zaposlene u firmi, sa po 10.000 dinara.