Napadi privatnog obezbeđenja
Baze podataka o napadima privatnog obezbeđenja na građane u Srbiji od 2003. do septembra 2014.
#StrahOdObezbeđenjaTuča ispred noćnog bara u Subotici
Srđan Bogić je sa prijateljima pokušao da se vrati u klub iz kojeg su na kratko izašli po cigarete, ali im obezbeđenje to nije dozvolilo, fizički ih napalo i nanelo teške povrede.
"Osetili su svoju moć i bili srećni kad su mogli da me šutaju dok sam ležao bez svesti. Pretrpeo sam takve povrede da je naučna fantastika kako sam ostao živ. Pokidani su mi nervi, slomljeni zubi, nagnječena rebra", ispričao je Bogić.
Prema prvostepenoj presudi Osnovnog suda u Subotici iz maja 2009, Miloš Srdić je osuđen na 14 meseci zatvora. Istom presudom su osuđene još tri osobe. Apelacioni sud u Novom Sadu je u februaru 2012. ukinuo ovu presudu i naložio ponovno suđenje.
Uprkos prvostepenoj presudi iz maja 2009, Srdić je već u avgustu iste godine osnovao firmu za usluge obezbeđenja "Srdić Security" sa sedištem u Subotici. Prema podacima Agencije za privredne registre, kao direktor i osnivač firme se povlači u februaru 2013. godine.
Protiv Srdića je 2007. godine bila podneta krivična prijava, takođe zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Izboden nožem ispred diskoteke
„On drži nož u meni, gledamo se u oči – lice u lice, guram ga i on neće da pusti (...) on je meni hteo da uzme život... Zabio mi je nož na jedan centimetar od srca, tako mi je doktor objasnio“, priča Marko Begović za CINS i objašnjava da je uboden pokušavajući da zaštiti drugara.
Osuđeni Dragoslav Đuričković je tada obezbeđivao diskoteku "Vox" u Crvenki, a o sukobu kaže: „Došla su tri dečka, baš jako pijana, provocirala. U jednom momentu radnik obezbeđenja je udario šakom jednog od ta tri dečka, ja sam prišao i izbacio sam ih napolje. Kada su izašli napolje, nastala je opšta tuča i metež.“
U septembru 2007. godine tadašnji Okružni sud u Somboru je Đuričkovića osudio na sedam godina zatvora zbog pokušaja ubistva Marka Begovića koji se dogodio u oktobru prethodne godine. Vrhovni sud Srbije smanjio je kasnije presudu na pet godina. Prema podacima MUP-a Srbije, Đuričković je pre incidenta u Crvenki imao pet krivičnih prijava, a jedna od njih bila je podneta 2012. godine.
Sukob radnika "Jugoremedije" sa obezbeđenjem
Radnici fabrike lekova "Jugoremedija" iz Zrenjanina su okupljanjem u krugu fabrike tokom 2004. pokušali da spreče prodaju imovine preduzeća i u više navrata dolazili su u sukob sa obezbeđenjem firme "GPS Plus" iz Beograda. Ružica Glišić, radnica "Jugoremedije", kaže da se najžešći sukob dogodio krajem juna u kojem je i sama doživela lakše povrede.
„Svojim telima smo branili firmu od privatnog obezbeđenja“, kaže Glišić i dodaje da su radnici noću išli da sačuvaju fabriku kako bi sprečili obezbeđenje koje je angažovao novi vlasnik fabrike da odnese lekove.
Nasilno preuzimanje obezbeđenja u preduzeću
Grupa od 40 ljudi je 19. januara 2009. ušla u krug aleksinačkog preduzeća "Betonjerka" u nameri da nasilno preuzme obezbeđenje tog preduzeća od agencije "Extreme Security". U toj grupi je bio i Zoran Šuković, vlasnik beogradske firme za obezbeđenje "Sion Gard". Šuković je ušao u portirnicu preduzeća i pitao "Ko je stražar". Bojan Krstić mu odgovara da je on stražar, nakon čega Šuković udara Krstića otvorenom šakom u predelu lica i obara ga na pod.
Nakon toga, Šuković poziva trojicu svojih radnika da mu se pridruže u portirnici smatrajući da su preuzeli obezbeđenje fabrike. Među radnicima koji su se odazvali njegovom pozivu bio je i Igor Radivojević. On je tom prilikom koristeći fizičku silu, ulaskom u portirnicu oborio na pod radnika "Betonjerke" Ivicu Stamenkovića. Napadači su kažnjeni novčano.
Novinari izbačeni sa sednice Skupštine opštine Kula
Novinar "Dnevnika" Niko Perković i novinar "Televizije Kula" Dragan Jovanović pokušali su da uđu na sednicu Skupštine opštine Kula, ali u tome nisu uspeli. Nakon toga su novinarke "Blica" Ranka Ivanoski i novinarka "Večernjih novosti" Branka Baletić tražile da prisustvuju sednici, ali su nakon ulaska u salu brutalno izbačene.
Privatno obezbeđenje SO Kula je na poziv predsednika Željka Kovača na silu izbacilo sa sednice Skupštine opštine Ranku Ivanoski i Branku Baletić, tako što su ih izgurali iz sale.
Oko 40 radnika povređeno na radnom mestu
Radnici privatizovanog preduzeća "22. decembar" mesecima su štrajkovali kada su ih 23. avgusta 2009. godine nasilno izbacili iz preduzeća. Prema navodima radnika, 35 pripadnika obezbeđenja silom je ušlo u kantinu kragujevačkog preduzeća odakle su ih isterali šutiranjem, gde su ih vukli za kosu, a pojedinima pokušali i da ubrizgaju suzavac u usta.
Prema krivičnim prijavama radnika podignute su dve optužnice na osnovu kojih je započeto suđenje 2012. godine. Postupci su u toku pred Osnovnim sudom u Kragujevcu. Treći postupak je pokrenut po službenoj dužnosti - prekršajna prijava protiv radnika obezbeđenja koji je suzavcem poprskao policajca (radnik je osuđen).
Napad na sindikalca u fabrici "Leteks"
Nakon verbalnog sukoba sa Predragom Balcacanovićem, Slobodan Mladenović se 4. marta 2008. godine uputio ka izlazu iz kruga fabrike "Leteks".
Balcacanović ga je sustigao, a Siniša Furtula mu se pridružio kada je došlo do sukoba sa Slobodanom Mladenovićem. Prvo su ga uhvatili za ruke i navukli mu jaknu preko glave, a onda su ga oborili na zemlju i šutirali po telu. Tom prilikom su mu naneli povrede glave, vrata, grudnog koša i ramena.
Ranio dečaka "metkom upozorenja"
Jedanaestogodišnji dečak E. M. sa još nekoliko osoba bio je u krugu smederevske fabrike "Želvoz". Dečakov otac Sadula M. kaže za CINS da se Elmir tamo sa ostalom decom igrao i nije mogao ništa da ukrade, da se danas plaši i u školu ide drugim putem, podalje od fabrike.
Radnik obezbeđenja "Želvoza" Dragan Mitrović je toga dana bio na radnom mestu i kako tvrdi morao je da brani sebe, kolegu i društvenu svojinu od lica koja su ušla u krug fabrike gađajući ih kamenicama, na šta je on uzvratio istom merom, ali i potegao pištolj u nameri da ispali metak upozorenja.
U razgovoru za CINS, Mitrović kaže da mu je žao što se ovo dogodilo. "Stvarno nisam imao nameru da povredim nekog. Normalno da mi je žao što se dogodilo, kako mi ne bi bilo žao. Ja sve to razumem, ali ja sam branio i sebe, i kolegu sam branio, pošto je to državna imovina."
Oko 20 radnika obezbeđenja upalo u preduzeće "Vojin Popović"
Obezbeđenje pokušalo da blokira firmu i izbaci radnike koji su dežurali u firmi i bili u štrajku. Međutim, radnici su se ubrzo organizovali i okupili u većem broju u preduzeću u kojem je upalo obezbeđenje. U razgovoru za CINS, predstavnik štrajkača novopazarskog preduzeća "Vojin Popović" Omer Bećović kaže da su u firmu upali huligani pokupljeni sa ulice.
"Policija je sve vreme stajalu tu i ništa nije preduzela. Neverovatna je stvar da to u ovoj zemlji može da se desi i da to policija samo posmatra dok oni (obezbeđenje) unutra u zgradi napadaju žene, šutiraju, udaraju nogom u stomak radnika. Žene su udarali, gurali niz stepenice", objašnjava Bećirović kako je tekao napad i dodaje da je obezbeđenje namerno došlo da pokupi dokumentaciju iz preduzeća.
Stečajni upravnik preduzeća Budimir Avramović smatra se tada ništa značajno nije dogodilo u preduzeću tokom štrajka radnika. "Moguće da je bilo nekih verbalnih sukoba, ali nešto ozbiljnije ne... Ne verujte u to, radnici su skloni da preteruju", kaže Bećirović u razgovoru za CINS.
Agencija za privatizaciju je u pisanom odgovoru CINS-u navela da nema konkretne informacije o tom događaju i da su preduzeću "Vojin Popović" na poslovima obezbeđenja tada bile angažovane firme "Ers Security" iz Novog Pazara i "Sisrem-FTO" iz Beograda.
Vlasnik firme "Ers Security" Sead Stevanović za CINS kaže da su postojali samo verbalni sukobi, da radnici umeju da preteruju. "Trebalo je da se preko noći štrajkači izbace iz upravne zgrade, ali ja nisam hteo da učestvujem u tome i raskinuli smo ugovor."
Milovan Milošević, tadašnji direktor "Sistem-FTO" , kaže da je tada ta firma radila redovno obezbeđenje preduzeća "Vojin Popović" po ugovoru, ali da njihovi radnici nisu napadali štrajkače. "Trudili smo se da očuvamo imovinu preduzeća, ali na nezadovoljstvo ljudi nismo mogli da utičemo. Radnici zarad svog nezadovoljstva znaju da budu agresivni u pokušaju da se ne krade, ne naruši inventar, znaju u tim štrajkovma da popiju, u očajajnju dođe do konflikta. Moguće je da se neko samopovređivao, ali nije bilo tuče mojih radnika. Sprečavanja upadanja, izbacivanja radnika, mi to nismo radili. Da jesmo, onda bi nas tužili", tvrdi Milošević u razgovoru za CINS.
Predstavnik štrajkača Omer Bećirović kaže da radnici nisu nikog tužili za napad jer u tom trenutku nisu znali ko je angažovao obezbeđenje.
Obezbeđenje kluba na Zlatiboru pretuklo mladića
Vuk Nedeljković je krenuo kući iz zlatiborskog "Irish pub"-a kad ga je na izlazu dočekao radnik obezbeđenja i udario pesnicom. Ubrzo su mu se priključila još petorica radnika i svi su udarali mladića. Oštećeni Nedeljković kaže za CINS da ga je udarac pesnicom oborio na stepenice, a od ostalih udaraca je izgubio dah. "Zadovoljili su se i ostavili me na stepenicama. Nekako sam se dovukao do obližnje šumice i pozvao roditelje nakon čega smo otišli da prijavimo slučaj policiji".
Vlasnik lokala "Irish pub" Nebojša Jelašević tvrdi da to obezbeđenje nikad nikog nije tuklo. "Mladića niko nije tukao. To su porodični ljudi, nisu kao obezbeđenje u Beogradu. Neki mali je nešto pričao, ovaj (radnik obezbeđenja) ga je odgurnuo i otišao", kaže Jelašević za CINS i dodaje da postoji snimak ovog događaja na kojem se vidi ovo što nam je ispričao, međutim, rekao nam je da nije mogao da pronađe pomenuti snimak.
Protiv radnika obezbeđenja Ljubana Todorovića policija je pokrenula prerkšajni postupak. Todoroviću je Opštinski organ za prekršaje u Čajetini izrekao opomenu i obavezao da plati sudske troškove.
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
ŠTA JE STRAH OD OBEZBEĐENJA
Strah od obezbeđenja je baza podataka koja sadrži slučajeve napada pripadnika privatnog obezbeđenja na građane u Srbiji od 2003. godine do septembra 2014., o kojima su pisali mediji i koje su građani prijavljivali CINS-u. Nastala je kao rezultat šestomesečnog istraživanja.
U bazi se nalaze samo napadi koje je CINS potvrdio i dokazao - provere su pokazale da neki od slučajeva objavljenih u medijima činjenično nisu tačni ili se nisu ni desili. Novinari su informacije proveravali kroz zvaničnu sudsku i policijsku dokumentaciju, kroz razgovore sa žrtvama, napadačima, svedocima i novinarima koji su izveštavali o napadima.
Baza nije konačna i redovno će biti dopunjavana novim primerima ukoliko se dogode.
Autori projekta
Jelena Vasić, Ivana Jeremić, Milica Šarić (novinarke).
Dragana Pećo (koordinatorka), Dino Jahić (koordinator).
DOPUNI BAZU
Ova baza nije konačna. Ukoliko znate za neki slučaj napada od strane obezbeđenja u ovom periodu koji nije naveden u bazi molimo Vas da nam javite.