Uoči aprilskih izbora na televiziji Pink poslednja se promovisala Srpska napredna stranka. Dvosatna emisija ostaće upamćena po izlasku iz frižidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. CINS otkriva da je ovo političko oglašavanje trajalo značajno duže nego što je to zakonom dozvoljeno, kao i da REM zbog ovog i drugih prekršaja na Pinku, Prvoj i Hepiju, nije podnelo prekršajne prijave.

Selo Oštrelj okruženo je rudnicima. Zbog njih vetar već decenijama u selo donosi kancerogene materije. Ljudi teško dišu, hrana koju gaje dugo nije smela da se koristi, a zagađeni su bili i izvori vode. I dok kineska kompanija poslednjih godina povećava nivo zagađenja, meštani Oštrelja strahuju za svoje živote. Kako CINS saznaje, na pomolu je selidba.

„Danas u Vojvodini imamo 600.000 ljudi koji piju vodu sa arsenom. Sigurno znamo da taj arsen izaziva rak kože i nadbubrežne žlezde. Piju vodu i nikom ništa, nema zabrane. Možemo slobodno reći da 40% stanovništva u Srbiji ne pije potpuno higijenski ispravnu vodu za piće. Za zdravlje je to pogubno“, kaže za CINS Božo Dalmacija, stručnjak za vode i profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Službena beleška Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, otkriva CINS, donosi svedočenja ljudi koji su SNS-u služili kao lažni donatori. Donacije su neke od njih koštale socijalne pomoći, a iako je sve ukazivalo na organizovanu šemu nezakonitog finansiranja, Tužilaštvo je od slučaja odustalo.

„Kad je reč o ispitivanju odgovornosti za krivično delo pranja novca, trebalo bi prethodno utvrditi odakle potiče novac koji su davaoci priloga uplaćivali. Čini se da do te tačke tužilaštvo u istrazi nije došlo, čak ni kada je sumnjalo da su zvanični davaoci priloga dobili novac od nekog drugog“, rekao je za CINS Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija komentarišući odluku Višeg javnog tužilaštva da ne procesuira političke stranke.

Slučajevi koji su pokretani zbog sumnji u ispravnost finansiranja vladajuće stranke, neslavno su završili ostavljajući za sobom više pitanja nego odgovora. CINS otkriva izveštaj policije koji oslikava kako su institucije dovele do propadanja ovih slučajeva.

„Zbog klimatskih promena skratiće se period između dve ekstremne godine. Ekstremni požari neće biti na svakih pet godina, nego otprilike na svake tri godine i tako će se taj period skraćivati, a požarna sezona će da se prolongira. Mislim da nemamo razvijenu svest o opasnosti koja nam preti“, rekao je u intervjuu za CINS profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović.

Priča o izvozu srpskog oružja u Mjanmar našla se među najboljim istraživačkim pričama objavljenim u poslednjih godinu dana, odlučio je žiri okupljen oko nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu „Dejan Anastasijević“. Za ovo prekogranično istraživanje zaslužne su novinarke CINS-a Dina Đorđević i Jovana Tomić, zajedno sa Marijom Ristić i Sašom Dragojlo iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

„Često se žalimo na to da su nam kontejneri razbacani, da ima đubreta na sve strane. Komunalnog otpada prosečni stanovnnik emituje maksimalno 300 Kg u toku godine. Znači ono što vidimo i što nas nervira toga emitujemo 300 Kg, a ugljen-dioksida (CO2) za energiju koju potrošimo četiri tone. Više od 10 puta emitujemo CO2, u odnosu na komunalni otpad“, navodi za CINS Vladimir Đurđević.