Užurbano je ovih dana u prostorijama Poverenika za informacije od javnog značaja čiji službenici od avgusta rade prekovremeno – tokom popodneva i subotom.
Posao ove institucije je važan jer odlučuje o tome da li će građani dobiti informacije koje razna ministarstva, opštine, javna preduzeća i drugi ne žele da im daju. Recimo da se građanin zainteresuje koliko novca se daje za rekonstrukciju trga koja traje godinama, traži te podatke zahtevom od opštine i ne dobije ih, on može posle toga da se žali Povereniku. Od njegove odluke će često zavisiti sudbina ovakvog zahteva.
Godišnje ova institucija u proseku primi nešto više od četiri hiljade žalbi. Međutim, ove godine su ih za otprilike mesec dana dobili oko pet hiljada.
Zbog toga su morali da preko omladinske zadruge angažuju i dodatne radnike koji kopiraju dokumentaciju, a zakupili su i dodatne štampače i kancelarijsku opremu.
Ovoliki broj žalbi u kratkom periodu nije rezultat povećane želje građana da dođu do informacija. Sve su stigle iz Vranja i to od četiri osobe i udruženja Referenca. Na čelu udruženja koje je poslalo nešto više od 400 žalbi je, kako CINS otkriva, Ivan Stanković, nekadašnji lokalni funkcioner.
Stanković, koji Referencu zastupa od njenog osnivanja, do 2018. godine je bio član Gradskog veća Vranja nadležan za budžet i finansije. On je, prema pisanju portala InfoVranjske, na to mesto postavljen 2016. godine dok je bio član Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, da bi godinu dana kasnije prešao u Srpsku naprednu stranku. U aprilu 2018. podneo je ostavku na mesto gradskog većnika, izvestile su Južne vesti.
Pre toga je, do 2016. godine, radio na više radnih mesta u Simpu, među kojima i na mestu izvršnog direktora za finansije. Stanković je i sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast, a pored Reference zastupnik je u sportskom udruženju Vranjski maratonci.
O ostalo četvoro koji su slali žalbe, nema više podataka sem da neki od njih dele iste adrese.
Pre nego što su Poverenika „zatrpali“ žalbama, oni su stotinama institucija širom Srbije poslali zahteve tražeći podatke. Poverenik Milan Marinović sumnja da su povezani.
„Isto im glase zahtevi, isto im glase žalbe, odnose sa na isti tip informacija – informacije koje se tiču javnih nabavki“, kaže on.
Marinović sumnja i da je njihova namera da žalbama preopterete rad ove institucije u nadi da neće stići da reši žalbe u roku. Naime, ukoliko se žalba ne reši na vreme, oni mogu da tuže Poverenika Upravnom sudu i da traže da im se na kraju postupka isplate troškovi advokata, odnosno podnošenja tužbe.
U tom slučaju tužba bi bila osnovana, a naplata troškova advokata sigurna para, objašnjava Marinović.
Da je reč o zloupotrebi, kaže Marinović, ukazuju i zahtevi koje su slali institucijama. Dešavalo se da za istu nabavku pošalju više zahteva, a žalbe su slali odmah po isteku roka datog institucijama da postupe po zahtevima. Žalili su se čak i u slučajevima kad dobiju odgovor.
Ivan Stanković je u kratkom razgovoru za CINS rekao da je njegovo udruženje poslalo „nešto sitno“ žalbi, te da mora da proveri o kom broju je tačno reč. Novinarki CINS-a je spustio slušalicu i posle toga na naše pozive više nije odgovarao.
Do budžetskog novca na nov način
Žalbe pristigle iz Vranja se za sada rešavaju u roku. Ipak, za rad na njima se troši mnogo više novca, a rešavanje žalbi ostalih građana je otežano.
Kristina Kalajdžić iz nevladine organizacije posvećene unapređenju vladavine prava Partneri Srbija kaže da Poverenik već radi sa nedovoljno ljudi, i da kasni čak i kad nema ovakvog opterećenja. Prema njenim rečima, građani su ti koji i posredno i neposredno ispaštaju:
„Već vidim svoje ime, i žalbe Partnera Srbija kako padaju na dno neke gomile papira“.
Ovo inače nije prvi put da se zakon zloupotrebljava. Ranije se dešavalo da neko pošalje veliki broj zahteva, a kad mu institucije ne odgovore, odmah podnese prekršajnu prijavu sudu. Na kraju postupka bi se troškovi ponovo naplaćivali iz budžeta.
Ovo je onemogućeno kada je prošle godine izmenjen Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja pa ove prekršajne prijave sada podnosi sam Poverenik. Slučaj žalbi iz Vranja pokazuje međutim da je i u novom zakonu postoji način preko kog se može doći do budžetskog novca.
Vest da je grupa povezanih žalilaca podnela veliki broj žalbi u toku jednog meseca treba sve ozbiljno da nas zabrine, kaže Kalajdžić:
„Ovaj slučaj je nažalost dobra ilustracija da uprkos tome što se vrše česte izmene propisa u Republici Srbiji, uvek postoji mogućnost za zloupotrebu prava“.
Ovakve stvari se već duže vreme rade u Pio fondu. Pare iz budžeta odlaze u ogromnim količinama. Biće vam jako interesantno ako to proverite, pa se uverite koji je to broj zahteva i koliko je para fond morao, a tek će morati, da isplati advokatima.
Narednih 10 godina da se radi dan i noć fizički neće moći da se završi sve što su započeli. Za sada preko 200 Advokat podnosi bezbroj besmisleni zahteva, na koje se u zakonskom roku od dva meseca ne može odgovoriti. Slede žalbe zbog ćutanja, a odmah i tužbe. Upravni sud u tom slučaju razmatra formalne rokove ali nema zakonsku obavezu da ce i sadržinu podnetih zahteva. Čitav besmisao zbog koga se posao pravnika svodi na donošenje besmislenih deklarativnih rešenja. Sistemski problem čista i potpuna ZLOUPOTREBA koja nikoga ne zanima.
Farsa i tupav vidi da se radi o zloupotrebi prava u korist podnosioca a na štetu države.
Svaki sudija to vidi, pa pri izricanju presude da stručnjaka za podvalu kazni a ne da donosi presude u korist prevaranata.