Istraživačke pričePrekogranični organizovani kriminal
11. maj 2016.

U Srbiji 334 preduzeća iz zemalja sa crne liste EU

Illustration: Đorđe Matić
Evropska unija uvodi registar krajnjih vlasnika firmi kako bi sprečila izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca preko of šor zona. Sve to imaće u budućnosti posledice i po Srbiju u kojoj trenutno posluje preko 1.100 firmi čije je vlasništvo skriveno u nekom od poreskih rajeva širom sveta

Tokom 2007. godine Nikola Đivanović je za nešto više od tadašnjih devet miliona evra kupio najstarije srpsko preduzeće za proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova Beograd film, u čijem su vlasništvu bili i neki od najpoznatijih beogradskih bioskopa: Kozara, Jadran, Zvezda i dr. Mediji su ga tada predstavljali kao uspešnog britanskog biznismena srpskog porekla, vlasnika londonske firme za nekretnine i nekadašnjeg savetnika guvernera Narodne banke Srbije Mlađana Dinkića.

Nekoliko godina kasnije ispostavilo se da je iza kupca bioskopa zapravo bila mreža of šor preduzeća – a iza njih Đivanovićeva firma sa Bahama i grupa bivših rukovodilaca Beograd filma. Zbog toga ih je Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo za pranje novca, utaju poreza i zloupotrebu službenog položaja, kojima su oštetili preduzeće, državu i akcionare, a sebi pokušali da pribave korist od najmanje 1,6 miliona evra.

Zemlje sa crne liste EU

U zagradi se nalazi broj firmi iz tih zemalja koje posluju u Srbiji:

Evropa: Lihtenštajn (33), Andora (4), Monako (4), Gernzi (3). Afrika: Sejšeli (19), Liberija (6), Mauricijus (2). Azija: Hong Kong (15), Brunej (3), Maldivi. Okeanija: Maršalska Ostrva (9), Nijue (1), Kukova Ostrva, Republika Nauru, Republika Vanuatu. Američki kontinenti: Britanska Devičanska Ostrva (147), Panama (35), Belize (22), Bahami (12), Sveti Vincent i Grenadini (9), Sveti Kristofor i Nevis (5), Kajmanska ostrva (4), Angvila (1), Antigva i Barbuda, Barbados, Bermudi, Grenada, Monserat, Turks i Kajkos, Američka Devičanska Ostrva (US Virging Islands).

Između ostalog, optužnica ih je teretila da su od 2007. do 2011. godine zgrade sedam bioskopa iskoristili za osnivanje zasebnih firmi i prodali ih kiparskim firmama koje su bile pod kontrolom Đivanovića. One su 2008. godine platile samo 10 posto cene Beograd filmu, a prema navodima Tužilaštva, da bi se održao privid o isplati ostatka novca Đivanović je 2010. otvorio račun u Švajcarskoj i napravio lažne potvrde o uplatama. Bioskopi su kasnije ponovo prodavani, ali nijedan već godinama ne radi.

Đivanović je sa Tužilaštvom 2012. godine sklopio sporazum, posle kojeg je osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je optužba za pranje novca odbijena. Prema presudi, dobio je tri godine zatvora, uz obavezu da u budžet i akcionarima vrati oko 3,1 milion evra po tadašnjem kursu. Uslovno je pušten na slobodu 2014. godine, nakon što mu je kazna smanjena za godinu dana.

Kupovina Beograd filma je samo jedan od primera zloupotrebe takozvanih of šor zona za kriminalne aktivnosti. Poslovanje firmi registrovanih u njima nije nelegalno ali se često koriste za prikrivanje imovine, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

Evropska unija (EU) je zbog toga sastavila crnu listu of šor zemalja, na osnovu informacija koje su joj dostavljale države članice.

Na listi EU, objavljenoj sredinom prošle godine, nalazi se 30 zemalja označenih kao „zone koje ne sarađuju“. Trenutno je vlasništvo 334 firme sa of šor destinacija koje posluju u Srbiji skriveno u nekoj od njih.* Prema podacima Agencije za privredne registre, najviše of šor vlasnika srpskih firmi registrovano je na Britanskim Devičanskim Ostrvima – 147, slede Panama sa 35 i Lihtenštajn sa 33.

EU je donela i direktivu po kojoj će do juna 2017. godine sve njene članice morati da uspostave registar krajnjih – pravih – vlasnika preduzeća. To će u budućnosti da ima uticaja i na Srbiju, ukoliko uspešno prođe proces pridruživanja EU.

Karl Dolan, direktor kancelarije Transparency International u Briselu, kaže da će zbog veće kontrole i državljanima Srbije već sada postati mnogo teže da prikrivaju pravo vlasništvo, nekretnine i novac u bankama na tlu EU.

Prema podacima koje je međunarodna organizacija Global Financial Integrity objavila u decembru 2015. godine, iz Srbije je u periodu od 2004. do 2013. izneto preko 40 milijardi dolara, kroz ilegalno kretanje novca i kapitala. Ilegalni prenos novca, između ostalog, odvija se zahvaljujući postojanju poreskih rajeva, anonimnih fondova i kompanija, ali i korupcije.

Grafika: Top 30 of šor zona, izvor: EU Commission

 

EU registar krajnjih vlasnika
 

Nedavno objavljeni Panamski papiri pokazuju da je samo preko jedne agencije, Mossack Fonseca, na Panami registrovano tajno vlasništvo 214.488 pravnih lica. Upravo zahvaljujući takvim agencijama, u of šor zonama je moguće osnovati firme na ime advokata, računovođa, notara ili bankara, a da iza njih može da stoji ruski oligarh, saudijski šeik, američki biznismen – ili diler droge i terorista.

Jedan deo od 35 firmi u Srbiji čije se vlasništvo trenutno završava na Panami nema zaposlene i posluje sa gubitkom. Između ostalih, na Panami je registrovan krajnji vlasnik firme Inex-Immoguard koja se bavi fizičko-tehničkim obezbeđenjem. Kikindski biznismen Dejan Babić, koji je hapšen prošle godine zbog navodnih malverzacija u svoja dva preduzeća, suvlasnik je firme Agragold doo, zajedno sa još jednom firmom sa Paname.

Među panamskim vlasnicima srpskih firmi nalazi se i kompanija Logfor Inc, koja poseduje četiri domaća preduzeća. Među njima je i Atomski zdesna – preduzeće koje nosi isti naziv kao i film reditelja Srđana Dragojevića i koje je sada u likvidaciji, a bilo je i u njegovom posrednom vlasništvu.

Panama nije jedina zemlja koja daje mogućnost plaćanja niskih poreza i anonimnog vlasništva. Na listi su i evropske zemlje Lihtenštajn, Andora i Monako, britanske prekomorske teritorije Kajmanska ostrva i Britanska devičanska ostrva, kao i zemlje Latinske Amerike, Afrike i Azije.

Portparolka Evropske komisije Vanesa Mok kaže da je EU nakon obavljivanja liste uspela da tokom 2015. potpiše sporazume o automatskoj razmeni finansijskih informacija sa Švajcarskom, Andorom i San Marinom, a da se sličan dogovor uskoro očekuje i sa Monakom.

„Velike kompanije ne bi trebalo da imaju gde da se sakriju kada je u pitanju izbegavanje plaćanja poreza“, rekla je Mok novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Pošto EU svake godine gubi milijarde evra, Komsija radi i na predlogu direktive protiv izbegavanja plaćanja poreza, prema kojoj će sve kompanije morati da plate porez tamo gde zarađuju novac.

Slična direktiva za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma važi od juna prošle godine. Zemlje članice su dobile rok od dve godine da je implementiraju u domaće zakonodavstvo.

Pored pooštrenih pravila za proveru sumnjivih transakcija, najznačajnija novina već usvojene direktive je da članice EU moraju da uspostave registar u kome će pored formalnih vlasnika firmi, kao što su agencije ili advokati, biti i informacije o njihovim pravim vlasnicima – fizičkim licima koja imaju direktnu ili indirektnu kontrolu nad firmom.

„U mnogim slučajevima korupcije jedan od razloga zbog kojih je bilo teško da se isprati trag novca je bio niz anonimnoh školjki (fiktivnih) firmi, kao npr. trustova ili fondacija, koje su skrivale ko je bio njihov pravi vlasnik“, kaže Karl Dolan, direktor briselske kancelarije Transparency International.

Velika Britanija je počela sa primenom ove direktive. Od januara 2016. godine kompanije su u obavezi da vode evidenciju o „osobama sa značajnom kontrolom u firmi“, bez obzira da li su formalno vlasnici. Od aprila te informacije dostavljaju centralnom biznis registru, a on će, prema najavama, da postane otvoren za javnost u junu ove godine. Slične odluke donele su Norveška i Holandija.

Britanija je imala problem da svoje „prekomorske teritorije“, kao što su Britanska Devičanska Ostrva, Kajmanska ostrva i Bermude, natera da implementiraju ovaj zakon jer su te zemlje poznate kao poreski rajevi i značajan deo privrede bazirale su upravo na otvaranju of šor firmi.

Početkom aprila, britanski premijer Dejvid Kamerun je rekao da su sve „prekomorske teritorije“, osim ostrva Angvila i Gernzi, ipak pristale da uspostave centralne registre krajnjih vlasnika ali će oni biti dostupni samo istražnim organima, ne i javnosti.

„Novoosnovano pravno lice u postupku privatizacije kupuje privredni subjekat. Sredstva za kupovinu obezbeđuje na osnovu Ugovora o zajmu sa pravnim licem sa of šor destinacije. Navedena sredstva po osnovu Ugovora o zajmu su u kratkom vremenskom periodu vraćena pravnom licu sa of šor destinacije.“

Šarić poslovao preko Delavera
 

Srbija će nova pravila takođe morati da primeni ako postane članica EU, što znači da će svaka od 23.651 firmi, koje trenutno posluju u Srbiji, a imaju strano vlasništvo, uključujući i firme u of šor zonama, u jednom trenutku morati da otkriju prave vlasnike.

U godišnjem izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za 2015. godinu se navodi da su of šor firme korišćene za pranje novca putem privatizacije, pružanja konsultantskih usluga ili ubacivanje novca nepoznatog porekla kroz nekretnine i konsalting.

Ipak, kao ni u Britaniji, uspostava registra i otkrivanje pravih vlasnika neće rešiti sve probleme u Srbiji, niti učiniti poslovanje of šor firmi potpuno transparentnim. Na EU crnoj listi npr. nisu Kipar i američka država Delaver u kojima se nalaze osnivači mnogih preduzeća registrovanih u Srbiji.

Mišković koristio of šor firme

Mišković koristio of šor firme

CINS je 2011. godine objavio istraživanje o tajnovitom vlasništvu Miroslava Miškovića u Univerzal banci Beograd koja je u tom trenutku bila jedina od 33 banke u Srbiji u kojima nijedan vlasnik ne poseduje više od 4,9 posto udela. Ova neobična struktura bila je posledica Zakona o bankama prema kome da bi neka firma imala više od 5 posto vlasništva u banci mora Narodnoj banci Srbije da dostavi ko je krajnji vlasnik.

U slučaju Univerzal banke, firme sa Kipra, Britanskih Devičanskih Ostrva i Belizea bile su međusobno povezane i poslovale su sa Miškovićevim kiparskim holdingom Hemslade Trade Limited. Krajem 2011. godine, četiri of šor firme odrekle su se glasačkih prava u banci nakon što se jedan od akcionara banke, pozivajući se na istraživanje CINS-a, žalio Komisiji za hartije od vrednosti na povezane firme u vlasništvu banke.

Konačno, sredinom 2012. godine, Narodna banka Srbije pokrenula je postupak kontrole poslovanja Univerzal banke, da bi joj 2014. godine oduzela dozvolu za rad, posle čega je banka otišla u stečaj.

Foto: www.deltaholding.rs

Kipar, zemlja koja se i dalje smatra of šor zonom, bila je popularna destinacija devedesetih kada su velike količine novca iznete iz Jugoslavije. Ovo mediteransko ostrvo je i dalje najdominantnije mesto na kome se vlasništvo srpskih firmi skriva preko advokatskih kancelarija. Na Kipru je trenutno registrovano 795 vlasnika firmi iz Srbije.

Of šor kompanije koristile su se i u nekim slučajevima pranja novca u Srbiji koji su završili na sudu. Podaci Uprave za sprečavanje pranja novca pokazuju da su od 2005. godine, od kada postoji krivično delo pranje novca, pravnosnažne osuđujuće presude donesene u 15 predmeta protiv 19 lica, dok su 23 osobe u dva predmeta osuđene na osnovu sporazuma o priznanju krivice.

Trenutno se pred Tužilaštvom za organizovani kriminal vodi šest postupaka za pranje novca od kojih jedan uključuje korišćenje firmi iz of šor destinacije za plasman nelegalnog novca – slučaj kriminalne grupe Darka Šarića.

Šarićeva grupa uspela je da opere i ubaci u legalne tokove više od 20 miliona dolara, stečenih prodajom kokaina, koristeći firme koje je u Delaveru osnovala agencija Harvard Business Services. Novac je investiran u kupovinu preduzeća u privatizaciji, nekretnina i poljoprivrednih gazdinstava.

Agencija Harvard Business Services, koja se nalazi u montažnoj kućici, pored osam firmi povezanih sa Šarićem i njegovim saradnicima, od 1981. godine je na svojoj adresi, registrovala skoro 150.000 firmi.

U pisanom odgovoru CINS-u iz Uprave za sprečavanje pranja novca naveli su da sve dok postoji mogućnost skrivanja stvarnih vlasnika iza of šor pravnih lica, to „će biti jedan od najčešćih slučajeva davanja privida legitimnosti nezakonito stečenom novcu.“

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da su nova EU pravila značajna jer ne zabranjuju of šor firme već uvode red u ovu oblast: „Morate da objavite ko je krajni vlasnik, a samim tim će privlačnost otvaranja of šor firmi splasti i izgubiti na svom značaju.“

Milenović dodaje da su investitori u Srbiji često bile firme sa of šor destinacija kao što su Britanska devičanska ostrva, Delaver ili Kipar: „Mi smo tu šemu osnivanja firmi i prebacivanja para razradili ratnih devedesetih, a onda posle 2000. godine ju je u punom zamahu ekonomska elita iskoristila.“

Of šor kompanije su korišćene i prilikom privatizacije nekoliko firmi iz poznata 24 slučaja spornih privatizacija i poslovanja preduzeća. Preuzimanje akcija u Luci Beograd i trgovinskom lancu C market, kao i prodaja udela u firmi Večernje novosti, između ostalog obavljeno je i preko nekoliko of šor firmi iz Lihtenštajna i Kipra. Neke od ovih slučajeva trenutno istražuje Tužilaštvo za organizovani kriminal.

 

*Napomena: U originalnoj verziji teksta bila je navedena rečenica: “Trenutno je vlasništvo 334 firme iz Srbije skriveno u nekoj od njih” koju smo radi lakšeg razumevanja promenili u “Trenutno je vlasništvo 334 firme sa of šor destinacija koje posluju u Srbiji skriveno u nekoj od njih.”


p { margin-bottom: 0.1in; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 120%; }p.western { font-family: „Liberation Serif“,“Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,“Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Courier“,“Courier New“,monospace; font-size: 12pt; }

Tekst je nastao u okviru institucionalne podrške Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu koaliciji prEUgovor.

          

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend