Nakon nesreće u rudniku Soko, Osnovno javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužnicu za privredni prestup protiv Javnog preduzeća Resavica, njenog sadašnjeg v.d. direktora Saše Spasića i nekadašnjeg v.d. direktora Marka Vukovića.
Kako se u optužnici navodi, oni se sumnjiče da su u delu rudnika Soko, u kojem se 2022. dogodila nesreća kada je poginulo osmoro rudara a 20 povređeno, radili bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike.
Ukoliko se na sudu dokaže da su krivi, Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica može biti kažnjeno u iznosu od 1,5 miliona do tri miliona dinara. S druge strane, maksimalna moguća kazna za Sašu Spasića i Marka Vukovića je po 200.000 dinara. Suđenje počinje krajem avgusta u Privrednom sudu u Kragujevcu, saznaje Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Da rudnik radi bez odobrenja otkriveno je nakon nesreće, u vanrednoj kontroli rudnika koju je sprovela inspektorka Zorica Vukadinović da bi otkrila kako je do nesreće došlo. Nakon toga, ona je podnela prijavu za privredni prestup po kojoj je i pokrenut ovaj postupak.
Na njenoj prijavi su se pored Resavice, Spasića i Vukovića našla i još dva imena – Stevan Dželatović i Vladan Milošević, obojica bivši čelnici Resavice, ali je tužilaštvo optužbe protiv njih odbacilo zbog zastarelosti.
Pored ove, nakon nesreće inspektorka je podnela još jednu prijavu. Tako se za privredni prestup sumnjiče i firma Terragold & Co i njen direktor Dragan Milošević. Ova firma je, prema tvrdnjama inspekcije, vršila tehničku kontrolu projekta po kojem je radio Soko i odobrila ga iako ovaj rudnik nije imao svu potrebnu dokumentaciju. Ta prijava se trenutno nalazi u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu gde još uvek nije doneta odluka da li će se slučaj naći na sudu.
Nesreća nije bila povod samo za prijave za privredni prestup.
Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu je već dva puta odbijalo da pokrene krivični postupak. Poslednji put je porodicama za vreme Božićnih praznika ove godine stiglo obaveštenje da je krivična prijava, koju je podnela nekadašnja ministarka Zorana Mihajlović, odbijena. Međutim, advokat porodica poginulih rudara je nakon toga uložio prigovor, pa tužilac po treći put odlučuje o pokretanju postupka.
Odluka još nije doneta, a trenutno je u toku ispitivanje svedoka oštećenih, kažu iz tog tužilaštva za CINS.
Resavica i zloupotrebe: Hapšeni u direktorskim foteljama
Trenutno se na čelu Resavice nalazi Saša Spasić. On je na to mesto došao u junu 2021. kada je njegov prethodnik Marko Vuković, prema pisanju medija, uhapšen zbog sumnje na zloupotrebe u vezi sa ugovaranjem kupovine vozila i radnih mašina.
Vuković i još dve osobe sumnjičile su se tada za navodne malverzacije koje su oštetile to preduzeće za oko 40 miliona dinara.
Inače, Vuković nije jedini koji je sa direktorske pozicije ovog preduzeća otišao tako što je uhapšen.
Mediji su pisali kako je on na to mesto došao nakon što je u aprilu 2017. uhapšen v.d. direktora Stevan Dželatović. Sumnjičio se da je tražio i primio mito, a mediji su pisali da je uhapšen sa obeleženim novcem u iznosu od 30.000 evra.
Kako je pisao Krik, Dželatović je sklopio sporazum o priznanju krivice i Viši sud u Beogradu ga je osudio na dve i po godine zatvora. Pored zatvorske, osuđen je da plati kaznu od 6,2 miliona dinara i zabranjeno mu je da obavlja sve dužnosti u vezi sa upravljanjem državnom imovinom.
I Dželatovićev prethodnik Vladan Milošević hapšen je zbog primanja mita. U vreme hapšenja, početkom 2015. godine, on nije bio samo prvi čovek Resavice već i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Mediji su u julu 2016. izvestili da je Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno osudio Miloševića na četiri godine zatvora zbog primanja mita.
Osuđen je jer je od početka 2014. do januara 2015. u više navrata zahtevao i primio poklon od oko 3,7 miliona dinara, najmanje hiljadu evra i građevinski materijal u ukupnom iznosu od oko 200.000 dinara, pisao je Insajder.
Pored zatvora, zabranjeno mu je da se bavi raspolaganjem, korišćenjem, upravljanjem, rukovanjem i čuvanjem državne imovine u periodu od četiri godine. Takođe, od njega je oduzeta imovinska korist od skoro četiri miliona dinara i hiljadu evra.
više
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Ostavi komentar