Viši sud u Beogradu juče je potvrdio oslobađajuću presudu Draganu Šutanovcu, predsedniku Demokratske stranke (DS) protiv koga je 2012. godine Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu zbog sumnje u skrivanje podataka o imovini koju su stekli on i njegova supruga.
Predmet postupka protiv lidera demokrata bio je stan u jednoj od centralnih gradskih opština Beograda koji prema prijavi Agencije Šutanovac nije prijavio u svom izveštaju o imovini i prihodima. Slučaj je u javnosti poznat kao „afera pašnjak“ jer je parcela na kojoj se nalazi zgrada bila zavedena kao pašnjak prve klase.
Pet godina od početka procesa sud je presudom utvrdio da nije dokazano da je Šutanovac učinio krivično delo neprijavljianja imovine za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Šutanovac je u saopštenju DS-a ovaj proces opisao kao progon od strane vlasti i nekih medija.
„U mom slučaju promenilo se četiri tužioca, što je vrlo jasna indikacija kako je proces vođen. Dokazi su od samog početka apsolutno utvrdili da nije postojao nijedan element krivice osim one koja se našla na naslovnim stranama režimskih tabloida,“ rekao je Šutanovac u saopštenju DS-a.
U presudi Prvog osnovnog suda iz Beograda koju je Viši sud juče potvrdio, piše da je u ovom slučaju od presudnog značaja bilo to što nema dokaza da je Šutanovac imao nameru da prikrije podatke o imovini.
Agencija za borbu protiv korupcije je u pisanom odgovoru CINS-u navela da „ne komentariše sudske odluke i ne meša se u rad sudova koji su nezavisni i samostalni u odlučivanju.“
Postupak protiv Šutanovca jedan je od 62 krivične prijave koje je Agencija od 2010. godine podnela protiv funkcionera nakon kontrole njihove imovine. Nedavno objavljeno istraživanje CINS-a pokazalo je da većina ovih prijava biva odbačena jer je, između ostalog, teško dokazati da funkcioneri namerno skrivaju imovinu.
Šutanovac je jedan od četiri funkcionera koji su nakon suđena oslobođeni optužbi Agencije da nisu prijavili imovinu jer tužilaštvo nije uspelo da pokaže njihovu nameru da nešto sakriju. Po istom osnovu oslobođeni su nekadašnji narodni poslanik Dragan Tomić, državni sekretar Predrag Peruničić i bivša članica Gradskog veća Niša, Snežana Paralidis.
Hvala svima koji su verovali i davali podrsku, na kraju zao mi je sto ce troskove morati svi gradjani da plate. pic.twitter.com/sw7z0eQ2vm
— Šutanovac Dragan (@SutanovacDragan) August 3, 2017
Pet godina sudskog postupka
Avgusta 2012. Agencija za borbu protiv korupcije je protiv Šutanovca podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da u izveštaju o imovini nije prijavio da je postao vlasnik stana na Vračaru od 63 metra kvadratna tokom 2011. Kao javni funkcioner bio je u obavezi da svu svoju i imovinu supruge prijavljuje Agenciji jednom godišnje.
Vanredna kontrola imovine Šutanovca pokrenuta je nakon što su portal Pištaljka i dnevni list Politika objavili tekst o tome da je tadašnji ministar odbrane zajedno sa suprugom jedan od investitora objekta u blizini hrama Svetog Save u Beogradu. Nakon ovih medijskih natpisa Agenciji je poslata i predstavka o tome da Šutanovac i njegova supruga nisu prijavili svu imovinu.
Prvo osnovno javno tužilaštvo napisalo je optužni predlog zbog sumnje da je Šutanovac prekršio Zakon o Agenciji i učinio krivično delo neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini.
Tokom suđenja Šutanovac i niz svedoka objašnjavali su kako je došlo do toga da je stan izostao iz izveštaja o imovini.
Prema Šutanovčevim rečima maja 2011. njega je kontaktirao Gordan Petrić, nekadašnji fudbaler i potpredsednik FK Partizan sa predlogom da bude jedan od desetak investitora stambene zgrade na Vračaru u kojoj bi njegova porodica dobila stan po završetku izgradnje. Ukupna vrednost tog objekta bila je oko 3 miliona evra, a Šutanovac je trebalo da uloži 90 hiljada evra kada zgrada bude gotova i spremna za opremanje stolarijom.
Tokom novembra iste godine urađena je fizička deoba zgrade prema kojoj je određen stan koji bi pripao Šutanovcu. Iako zgrada još uvek nije bila izgrađena Šutanovac se konsultovao o tome da li treba da prijavi budući stan sa koleginicom Tanjom Mišćević, koja je tada bila državni sekretar u Ministarstvu odbrane, a danas je šefica Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU. Pre rada u Ministarstvu odbrane Mišćević je bila članica upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije koju je Šutanovac „prijateljski zamolio“ da se u Agenciji raspita o njegovim obavezama.
Prema njegovim rečima odgovor iz Agencije je bio da se stan u izgradnji ne prijavljuje, već se prijavljuje kada izgradnja bude gotova.
Problem je nastao kada je Gordan Petrić u ime svih investitora, uključujući i Šutanovca, potpisao Ugovore o kupoprodaji stare nepokretnosti koja je već postojala na parceli na kojoj je trebalo da bude napravljena zgrada. Time je Šutanovac postao vlasnik ukupno šest metara kvadratnih tog objekta ali je pred sudom negirao da je bio upoznat sa tim, već je o tome saznao iz medija.
Zamenik Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu je u završnoj reči rekao da je odbrana Šutanovca uperena ka izbegavanju krivice i da sud treba da ga osudi na uslovnu osudu od šest meseci zatvora sa rokom proveravanja od dve godine.
Krajem oktobra 2016. Prvi osnovni sud doneo je oslobađajuću presudu uz konstataciju da „nema dokaza da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupio u nameri neprijavljivanja imovine“.
Tužilaštvo je uložilo žalbu na presudu ukazujući na detalje iz Sporazuma o deobi koji upućuju na to da je Šutanovac bio obavešten da će postati vlasnik dela objekta kao suinvestitor, a da je tu činjenicu Sud zanemario u presudi. Tužilaštovo je takođe istaklo da to što Šutanovac nije lično potpisao Ugovor o kupoprodaji njega ne oslobađa od odgovornosti niti dokazuje da za ugovor nije znao.
Višu sud u Beogradu je presudom od 3. avgusta ove godine potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je Šutanovac oslobođen od krivice da je prikrio imovinu.
Ostavi komentar