Suđenje Šariću: Diskreditacija svedoka-saradnika

Trojica svedoka odbrane, Zvonko Žunjić, Borivoje Pećinar i Goran Nikolašević, saslušani su pred Specijalnim sudom u Beogradu o svojim poslovnim angažmanima sa Nebojšom Joksovićem, svedokom-saradnikom u postupku protiv Darka Šarića i njegovim nekadašnjim saradnikom.

Svedok Žunjić ispričao je kako je Joksoviću dao novac za lokal, umesto koga je kasnije dobio kuću “u kojoj nije moglo da se živi”, pa umesto nje – stan u Ulici Vojvode Stepe u Beogradu.

Drugi svedok, Pećinar, sa Joksovićem je bio vlasnik placa na Zlatiboru, od njega je kupio nekoliko automobila i – takođe, stan u Vojvode Stepe.

Advokati odbrane tvrdili su da su ova dva stana – jedan pored drugog – tri godine ranije već bila prodata: jedan Vidosavi Pandrc, a drugi Marku Pandrcu, jednom od okrivljenih u ovom postupku. To je bio argument u prilog diskreditaciji samog Joksovića, ali i opovrgavanja njegovih navoda da ne poznaje pojedine okrivljenje.

Najzanimljivije je bilo svedočenje Gorana Nikolaševića, direktora u nekim Joksovićevim firmama i Joksovićevog zeta. Iako mu je pre početka svedočenja sudija Siniša Petrović rekao da ne mora da odgovori na pojedina pitanja “čijim biste odgovorom za sebe ili blisko lice izazvali krivični progon, veliku materijalnu štetu ili sramotu”, Nikolašević je detaljno opisao kako je potpisivao “duple” ugovore u kupoprodaji stanova, krao zaplenjeni kombi i pokušao da nabavi “falš” pasoš po nalogu Joksovića.

– Dobio sam nalog da uzmem taj minibus. Išao sam u firmu Mladi borac, u Sonti, tamo je jedan direktor bio sa brkovima, ali nismo uspeli. Saznao sam da posle radnog vremena taj minibus stoji kod vozača koji je zadužen za prevoz. Radojica (Joksovićev brat, prim. aut) i ja smo našli gde je taj vozač, uzeli smo mu i ključeve i saobraćajnu dozvolu, ja sam uspeo da ga zbrzam. Međutim, posle 300 metara nas je zaustavila policija, otišli smo u policijsku stanicu u Apatinu, ali tamo ništa nisam uspeo da uradim. Krenuli smo nazad, ali smo na putu videli da se patrola, koja je čuvala taj minibus, vraća – onda smo se mi vratili nazad i uzeli ga – ispričao je Nikolašević.

On je ponovio i navode samog Šarića da je Joksović pričao kako je diktafonom, tajno, snimao razgovore sa zamenikom tužioca Sašom Ivanićem. Nikolašević je tvrdio da se tokom jednog razgovora čuje kako tužilac viče na Joksovića zbog jednog oduzetog kamenoloma, a tokom drugog da Ivanić nije želeo da pomogne Joksovićevom saradniku Milošu Nikoliću i izbavi ga iz zatvora. Međutim, Nikolašević nije mogao da ponovi nijedan drugi navod iz ostalih razgovora, tvrdeći da je zapravo kvalitet zvuka bio veoma loš.

Nikolaševiću ovo nije prvo pojavljivanje u Specijalnom sudu u vezi sa njegovom poslovnom saradnjom sa Joksovićem. On je bio saslušan 2010. godine, kada je Joksovićevim firmama zaplenjivana imovina. Međutim, kako je rekao, nije ostao pri svom iskazu koji je tada dao pred istražnim sudijom: “Tada sam fingirao neke stvari, hteo sam da sačuvam imovinu i radio sam na strani Joksović Nebojše”.

Nikolašević je rekao da je znao da novac za kupovinu placa na Zlatiboru, štamparije u Beogradu, kao i izgradnju pojedinih objekata dolazi od Darka Šarića. Sam Šarić je rekao da je u vreme dok je bio u bekstvu “u Srbiji bio bin Laden”, pa da su “ljudi tada gledali da sakriju imovinu, i samo je bilo ‘ne spominji Šarića’”.

Atmosfera u sudnici, posebno dok je Nikolašević odgovarao na pitanja, bila je prilično burna, pa je jedan od Šarićevih branilaca, Dejan Lazarević, na kraju i novčano kažnjen zbog nepoštovanja suda.