“Ne znam da li nas iko kontroliše i ne vidim razlog zašto bi nas kontrolisali”, kaže Bogdan Leontijević, predsednik Saveza studenata doma “Slobodan Penezić”. Bogdan je već godinu i po dana predsednik Saveza studenata doma, pet godina je u domu i prema njegovim rečima oni na godišnjem nivou šalju završni finansijski izveštaj Poreskoj upravi, ali finansijska inspekcija nikada nije kontrolisala tačnost tih izveštaja.
Savezi studenata u okviru domova registrovani su kao udruženja u Agenciji za privredne registre i, kao svako pravno lice, imaju pečat, logo, statut, kancelarije i upravu. Statut se razlikuje od doma do doma, tako da je i sam način izbora skupštine i predsednika saveza različit. Negde se biraju izborne liste sa već predloženim predsednikom i članovima skupštine (domovi “4. april”, “Slobodan Penezić”, “Karaburma”), ali ima i domova u kojima se bira posebno predsednik, a posebno članovi (“Studentski grad – dom jedan”). Svim savezima studenata zajednička je obaveza da na godišnjem nivou šalju finansijske izveštaje Poreskoj upravi. Izuzetak je Savez studenata doma “Karaburma”, čiji predsednik, Milan Nešković, kaže da oni izveštaj šalju samo Agenciji za privredne registre, ali ne i Poreskoj upravi iako je to njihova obaveza kao registrovanih udruženja.
Finansiranje saveza studenata zasnovano je na novcu koji student uplaćuju za organizovanje društvenog života. Do 2011. godine, student su morali da taj novac uplaćuju a danas nisu u obavezi da to rade.
Predsednici navedenih domova saglasni su da njihovi budžeti nisu veliki, i da su često nedovoljni za organizovanje dodatnih aktivnosti u domu ili sređivanje domskog prostora. Predsednik saveza “Studentskog grada – doma jedan”, Nikola Dimitrijević, našao je način kako da za svoj dom obezbedi još novca.
“Studenti uplaćuju 20 – 30 dinara na račun Studentskog centra “Beograda”, a mi im upućujemo zahtev za taj novac. Drugi deo finansiranja, koji koristi samo naš dom, jeste pisanje projekata u koje sam uključio veliki broj ljudi. Sredstva od organizacije društvenog života su mala i projekti su nam izvor dodatnih prihoda za Studentski grad”, objašnjava Dimitrijević.
Dokumentacija koju je CINS dobio od Studentskog centra “Beograd”, pokazuje da su studentski savezi novac najčešće trošili na organizovanje sportskih takmičenja, kupovinu sportske opreme, sređivanje terena i slično. Kompletnu listu koja pokazuje na šta su sve savezi trošili novac, možete videti ovde.
Kontrola saveza
Budući da su registrovani kao udruženja, saveze studenata bi trebalo da kontroliše Poreska uprava, organ Ministarstva finansija. Kontrola se, po rečima predsednika studentskih saveza sa kojima smo razgovarali, svodi samo na slanje godišnjih finansijskih izveštaja.
U odgovoru na CINS-ov zvaničan zahtev, kojim smo tražili da nam dostave informacije da li su i kada vršili kontrolu studentskih saveza, Poreska uprava je navela da u periodu od 2008. godine do 2012. godine, studentski domovi nisu bili predmet kontrole od strane inspektora Poreske uprave Republike Srbije.
Novac koji studenti svojim savezima uplaćuju, sliva se na račun Studentskog centra “Beograd”, odakle se, nakon upućenih molbi, vraća na račune saveza studenata. U Studentskom centru “Beograd” su nam rekli da oni nemaju kontrolu nad trošenjem i ne proveravaju gde odlazi novac koji traži studentski savez.
“Centar ima poseban račun za depozit i društveni život studenata. Mi im tu samo čuvamo novac. To je uvek ista količina novca koja šeta i koja je tu na računu, a u svakom trenutku oni njome raspolažu. Da bi znali da moraju da opravdaju novac koji traže, kao i da je to ozbiljan posao, oni nam od 2009. godine na molbi pišu za šta traže novac, ali mi ih ne kontrolišemo. Njih kao pravno lice kontroliše Poreska uprava, odnosno finansijska policija. Ona retko dolazi, samo po pozivu ili nasumično”, objasnila nam je Svetlana Lero iz Studentskog centra “Beograd”, zadužena za prebacivanje novca na račune studentskih saveza.
Transparentnost rada studentskih saveza
Studenti uglavnom ostaju neobavešteni o tome kako se troši njihov novac uplaćen savezima. Blagoje Popović, predsednik studentskog saveza doma “4. april “ rekao nam je da ovaj savez nije imao praksu da obaveštava studente o tome gde ide njihov novac, ali da misli da je to greška. Sa druge strane, predsednik studentskog saveza “Studentski grad – dom jedan”, Nikola Dimitrijević, istakao je da informiše studente ovog doma o radu saveza.
“Često pravim izveštaje o onome što radimo, idemo od vrata do vrata i pričamo sa studentima. Čak smo jednom radili anketu sa njima, šta im se sviđa, šta bi da promene i slično. Tražili smo da, ukoliko žele, ostave svoj e-mail kako bi bili obavešteni o aktivnostima saveza”, kaže Dimitrijević.
Većina predsednika saveza se složila da materijalna korist članstva ne postoji, ali da su tu pre svega zbog studenata i kontakta koji će im biti potrebni u narednom periodu građenja njihove poslovne karijere, ili stavka više u biografiji.
*****
Tekst je nastao u okviru CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva 2011/2012“, uz podršku „National Endowment for Democracy“ (NED)
……………………………………………………………………………………………………………
Pročitajte ostale priče polaznica Škole istraživačkog novinarstva:
Ustupanje mesta – novi naziv za trgovinu mestima u studentskim domovima
Flaširana voda: siva zona nadležnosti
Opasno zračenje solarijuma niko ne kontroliše
Ostavi komentar