Istraživačke pričeObrazovanje
02. jul 2012.

Ustupanje mesta – novi naziv za trgovinu mestima u studentskim domovima

Preprodaja mesta u studentskim domovima u Beogradu još uvek postoji, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije. Jedina razlika je da u studentskim domovima postoji sve manje “ilegalaca“, a sve više “ustupljenih mesta“

Da biste dobili mesto u domu nije neophodno da ispunjavate uslove za smeštaj ukoliko znate kako da zavarate sistem. To funkcioniše ovako: nađete prijatelja koji ispunjava uslove i koji bi konkurisao umesto vas, ili potražite/date oglas na nekoj od oglasnih tabli na fakultetima ili forumima na Internetu. Sledeći korak jeste priprema određenog iznosa novca, koji zavisi od lokacije i broja osoba sa kojima ćete deliti smeštaj. Nakon što se dogovor oko zamene mesta završi, razgovarate sa upravnikom doma od koga zatražite plaćanje prenoćišta da biste ostali u sobi koju ste dobili ustupanjem. Ukoliko upravnik to odobri, vaš ostanak u domu je zagarantovan sve dok redovno plaćate prenoćišta.

 

Nemoć Studentskog centra

 

Statistika Ustanove Studentski centar “Beograd“koju Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) poseduje, pokazuje da je u domovima danas sve manje osoba koje tu borave bez prava na smeštaj, tzv. “ilegalaca“. Mere obezbeđenja su pojačane i gotovo je nemoguće proći pored kontrole bez legitimacione kartice koja dokazuje da ste stanovnik doma. Isto tako, statistika pokazuje da je u poslednje četiri godine došlo do porasta tzv. ustupljenih mesta. Miroslav Sarić, direktor službe smeštaja u Studentskom centru “Beograd“, kaže da se ustupanja dešavaju ali da oni ne znaju da li se vrše na materijalnoj ili emotivnoj osnovi.


“Na nivou centra znamo da se ustupanja dešavaju, ali ne možemo da tvrdimo bez dokaza i nemamo nadležnosti da proveravamo“, ističe Sarić.

One koji dolaze na ustupljena mesta niko ne proverava na koji način su došli u tu poziciju kao i da li ispunjavaju uslove za boravak u domu koji je osiguran sve dok uredno plaćaju prenoćišta.

Pravilnik o kućnom redu i drugim pravilima i obavezama studenata korisnika usluga u objektima ustanove Studentski centar „Beograd“ je jasan – predviđeno je da prenoćište može da traje najviše sedam dana u jednom mesecu za članove porodice bez naknade ili deset dana u jednom mesecu uz novčanu naknadu. Međutim, u praksi se dešava da se to produži uz dozvolu upravnika.

Osobe za koje se pokaže da su ustupile mesto nekom drugom trajno gube pravo na smeštaj, jer je Zakonom o učeničkom i studentskom standardu to definisano kao teži prekršaj. Razmene mesta su dozvoljene, a jedini uslov je odlazak pred Komisiju Studentskog centra “Beograd“ koja donosi konačnu odluku.

Uslovi pod kojima studenti stiču pravo na smeštaj u domu određeni su Zakonom o učeničkom i studentskom standardu. Pravo na smeštaj student ostvaruje na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo prosvete i nauke najkasnije tri meseca pre početka školske godine.

Kriterijumi za utvrđivanje redosleda na rang listama su uspeh ostvaren u prethodnom školovanju i socijalno ekonomski status porodice. Za svaku od ovih stavki student dobija određen broj bodova i na osnovu toga se vrši rangiranje. Postoji tačno određen broj mesta u domovima za svaki fakultet, a za socijalno ugrožene grupe određen je dodatni broj mesta koji iznosi oko 10 procenata od ukupno rezervisanih mesta za taj fakultet. U kom domu će student dobiti mesto zavisi od toga koji fakultet studira, jer je praksa da se dom i fakultet nalaze u blizini. Izuzetak od ovog pravila su brucoši koji se rangiraju na nivou Univerziteta u Beogradu.

Onog trenutka kada student ispuni sve uslove i nađe se iznad crte, to mesto je rezervisano samo za njega i sve dok uredno ispunjava uslove određene Pravilnikom o smeštaju i ishrani učenika i studenata, to pravo mu niko ne može uskratiti.
 

Krevet u domu za 400 evra

 

Studentski centar „Beograd“

Studenti koji zvanično ispunjavaju uslove za dobijanje smeštaja, a kojima isti nije neophodan dobijaju priliku da nekome učine uslugu ili pak zarade. U zavisnosti od toga koja mesta su u mogućnosti da dobiju, mogu da zarade i do 400 evra, što je više od cene dvogodišnje stanarine u domu. Neretko su to studenti koji iznajmljuju ili poseduju stan, ali ga ne prijavljuju prilikom podnošenja dokumentacije za konkurisanje na mesto u domu.

“Kada deca koja su ispod crte, jer kod nas je uspeh presudan u dobijanju smeštaja, ne bi tražila od ove dece koja imaju bolji prosek, odnosno kada ovi sa boljim prosekom ne bi za njih pikovali ta mesta, onda bi svi dobili mesta i ne bi dolazilo do te zloupotrebe“, objašnjava Sarić.

Sagovornik CINS – a koji je imao svoj stan u Beogradu, konkurisao je kako bi zaradio novac. Budući da je imao visok prosek, uspevao je da dobije najbolja mesta i ustupanjem zaradi i do 400 evra po mestu.

“Cilj mi je bio da izvučem što više novca, te sam uvek konkurisao za najbolja mesta jer su se ona najviše plaćala, a do njih su dolazili samo oni s najboljim prosekom. Onog trenutka kada mi isplate dogovoreni iznos, moja povezanost s mestom bi prestajala, a na njima je bilo samo da plaćaju prenoćišta. Dešavalo se i da sam spuštao cenu kada bih video da neko baš nema novca, a neophodan mu je smeštaj“, rekao je B. M. koji je dve godine uspešno prodavao mesta u studentskim domovima.

Razlozi zbog kojih neko odlučuje da kupi mesto u domu su brojni, od toga da neko nema novac da plaća stan ili jednostvano želi da bude sam u sobi. Osobe koje nisu uspele da prođu na rang listi najčešće traže način da dođu do smeštaja tako što kupe mesto. Doplate određenu sumu novca, ali žive u domu plaćajući znatno nižu cenu smeštaja u odnosu na onu koju bi plaćali da iznajmljuju stan.

 

Studentski dom „Kralj Aleksandar I“

“Izgubila sam pravo da konkurišem jer nisam bila na budžetu. Uspela sam da kupim mesto u „Peneziću“ za 280 evra. Nakon toga sam pronašla devojku s kojom sam se menjala za mesto u drugom domu koji je bliži fakultetu koji studiram. S obzirom da nije dozvoljeno više od sedam prenoćišta mesečno, morala sam da odem kod upravnika i objasnim mu situaciju u kojoj sam se našla, da sam ostala bez budžeta, da nemam novac za stan i da mi je neophodan smeštaj u domu. Kada je čuo moju priču, dozvolio je da ostanem i da plaćam prenoćište čime sam osigurala smeštaj“, kaže jedna od CINS – ovih sagovornica koja je htela da ostane anonimna.

Dok neki kupuju mesto u domu kako bi osigurali smeštaj, drugi žele da uz osigurano mesto sebi obezbede i bolje uslove stanovanja.

“U drugoj godini studija sam kupio mesto kako bismo u sobi bili moj najbolji drug i ja. Našli smo osobu koja je konkurisala za to mesto, kupili smo mesto i dalje smo plaćali kako bismo sobu delili samo nas dvojica“, kaže sagovornik CINS – a.

 

Pojačana kontrola kao uzrok

 

Jedan od uzroka nastanka ovakvog vida trgovine mestima u studentskim domovima jeste i pojačana kontrola. U domovima u kojima se posebno obraća pažnja na to ko ulazi i izlazi, gotovo je nemoguće proći bez identifikacione kartice koja dokazuje da imate pravo na smeštaj.


Upravnik Studentskog doma “Karaburma“, Branislav Glođović, napominje da je od 2011. godine, od kada je na funkciji upravnika, ustupljeno 107 mesta u tom domu.

“Studenti koji su ustupili mesta su dobili trajnu zabranu za sve domove studentskog centra, a što se tiče studenata koji su bili na ustupljenim mestima su većinom bili apsolventi i više nisu stanari“, kaže Glođović.

 

Studentski dom „Karaburma“, u kome je u 2011. godini bilo 107 ustupljenih mesta

 

Danka Milić, član obezbeđenja u studentskom domu “Studentski grad“ tvrdi da je praktično nemoguće neopaženo proći pored obezbeđenja.

“Ako se otkrije da neko živi ilegalno u domu, automatski bude izbačen i zabrani mu se ulazak u dom od strane Službe za bezbednost. Za vreme mog rada uhvatili smo oko dvadesetak ilegalaca. Imali smo slučajeve ilegalaca kojima je predloženo da izvade propusnice i plaćaju prenoćišta za dane kada im je odobrena propusnica, a ako odbiju dobijaju zabranu prilaska“.

Milićeva kaže da vremenom upoznaju sve studente i nema potrebe da ih legitimišu.

“Nakon što upoznamo studente, ne moramo svaki put da im tražimo identifikacionu karticu. Što je i dobra stvar, jer odmah primetiš kada uđe neko ko nije iz doma. Ali, politika moje firme je takva da nema preteranog intimiziranja sa studentima, penjanja na spratove, pa čak ni van radnog vremena. Stoga gledanje kroz prste i propuštanje bez kartice nije moguće“.

Ona dodaje da se u kontrole ide kada se dogovore referent, studenti redari i interni kontrolor. Provere se vrše nenajavljeno i periodično, u zavisnosti od studentskog doma.

“Može biti dva puta u tri meseca, tri puta mesečno, nema pravila“, zaključuje Danka Milić.

 

Stanovnici studentskih domova sa kojima su novinari CINS – a razgovarali kažu da se brzo pročuje kada će se kontrole sprovesti i onda postoje dve opcije: da nestanu iz sobe što pre ili da ne otvaraju vrata obezbeđenju.

Studentski dom „Studentski grad“

 

Kupiti mesto u domu i ostajati u sobi neplaćajući stanarinu, moguće je samo ukoliko osoba napravi određeni dogovor s članovima obezbeđenja. Međutim, takav život nosi konstantan strah da svakog trenutka može da upadne kontrola i primora vas da napustite dom uz zabranu prilaska. Povoljna cena smeštaja u domu ohrabruje osobe koje žele da stanuju u ovim ustanovama da kupe mesto od studenta kome nije potrebno i nastave uredno da plaćaju stanarinu. Studenti koji odluče da prodaju ili ustupe mesto rizikuju da trajno izgube pravo na konkurisanje za ova mesta, ali ih novac do kog lako mogu da dođu stimuliše da rizikuju. Nekada zastupljene ilegalce, sada zamenjuju oni koji ilegalno dolaze u domove, a u njima nastavljaju da žive legalno, i sistem nastavlja da funkcioniše. Premda deluje da se ustanove efikasno bore sa kršenjem pravilnika, prekršaji se dešavaju i dalje, skriveno i teško dokazivo.

“ Mi nemamo instrumente da takve vrste zloupotrebe niti dokažemo niti sankcionišemo. Niko kod nas nije dobio uput ako nije imao pravo na smeštaj. Mi radimo po pravilima koja su utvrđena i to je to“, zaključuje Miroslav Sarić, direktor za smeštaj Studentskog centra “Beograd“.

 

*****


Tekst je nastao u okviru CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva 2011/2012“, uz podršku „National Endowment for Democracy“ (NED)

*****

Pročitajte ostale priče polaznica Škole istraživačkog novinarstva:

Studentski savezi netransparentno troše studentski novac

Flaširana voda: siva zona nadležnosti

Opasno zračenje solarijuma niko ne kontroliše

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

19. okt 2023.
Ukoliko želite da naučite ili usavršite tehnike istraživačkog novinarstva u oblasti zloupotrebe javnih sredstava, prijavite se na trening koji organizuju CINS i Transparentnost Srbija.
14. okt 2022.
Ukoliko želite da naučite ili usavršite tehnike istraživačkog novinarstva, prijavite se na trening koji organizuju CINS i Transparentnost Srbija.
18. okt 2021.
Akademija Evropske radiodifuzne unije (EBU Academy) u saradnji sa iskusnim novinarima i urednicima vas poziva na trening iz osnova istraživačkog novinarstva.
28. sep 2021.
Na koja radna mesta odlaze javni funkcioneri nakon državnog posla mladog novinara Ilije Živkovića najbolja je istraživačka priča objavljena u sklopu ovogodišnje CINS-ove škole novinarstva. Drugu nagradu dobio je Igor Išpanović koji je otkrio kako vožnja kvadova utiče na zaštićena područja na primeru Fruške gore.