01 Decembar 2017, 08:01

Komentari (0)

Premeštanja sudija za usporavanje suđenja: Slučajevi Vučinić i Trešnjev

Suđenja za korupciju i organizovani kriminal u Srbiji traju godinama, a na neefikasnost sudstva utiču i odluke o prebacivanju sudija iz jednih u druga odeljenja, što neretko postupke vraća na početak. Istovremeno, zloupotrebe pravosuđa u političke svrhe gotovo su postale svakodnevnica, a primer je i odnos političara i medija u slučaju Miroslava Miškovića

Pišu: Dino Jahić, Dina Đorđević

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Krajem novembra 2017. godine predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, doneo je odluku o godišnjem rasporedu poslova za 2018, kojom je sudiju Aleksandra Trešnjeva prebacio iz Posebnog odeljenja za organizovani kriminal u redovno krivično odeljenje Višeg suda. Ova odluka je još jednom otvorila temu efikasnosti pravosuđa i mogućeg političkog uticaja na pravosudne institucije.


Kao posledica premeštaja Trešnjeva, svi postupci u kojima je on bio član sudskog veća počeće iz početka, a među njima su i suđenja grupi Darka Šarića za šverc kokaina i pranje novca.


U roku od tri dana Stepanović i Viši sud su poslali čak tri saopštenja za javnost u kojima obrazlažu ovakvu odluku. U saopštenju od 29. novembra Stepanović je naveo da su loši rezultati u odnosu na druge sudije glavni razlog za premeštaj Trešnjeva i da njemu u januaru 2018. zapravo ističe šestogodišnji mandat. Dodao je da je Trešnjev tokom šest godina imao 60% ukinutih odluka – pravosnažno je rešio samo dva predmeta, od čega je u jednom nastupila zastarelost, dok su još dva slučaja rešena sporazumima o priznanju krivičnih dela.


Na ovo saopštenje su 30. novembra odgovorili iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), tvrdeći da su Stepanovićevi navodi zlonamerni i netačni jer, između ostalog, ne sadrže informaciju da je Trešnjev kao predsednik veća doneo još šest presuda, od čega je jedna u fazi izrade a ostale su pred Apelacionim sudom. Dodali su kako Stepanović u obzir nije uzeo da sudije Posebnog odeljenja rade na manjem broju kompleksnih slučajeva, pa upoređivanje statističkih podataka ne može da pruži pravi odraz njihove uspešnosti.

 

Viši sud u Beogradu

Viši sud u Beogradu

Foto: CINS

Iz CEPRIS-a su takođe naveli da je Komisija Apelacionog suda u Beogradu ocenila da je u periodu jul 2015-mart 2017 Trešnjev „izuzetno uspešno obavljao sudsku funkciju.“


Reagujući na tekst Politike koja je o tome pisala istog dana, Stepanović je naveo kako je komisija vrednovala rad Trešnjeva zbog prijave na konkurs za izbor na višu poziciju, ali osim faktora blagovremenog postupanja i ispunjavanja rokova, nije uzimala u obzir kvalitet rada prema procentu „potvrđenih, ukinutih ili preinačenih odluka, niti je uzimala u obzir broj pravnosnažno okončanih predmeta.”


Otkako je Stepanović 2013. godine došao na funkciju predsednika Višeg suda, na sličan način premešten je još jedan sudija - krajem te godine, kada je Stepanović iz Posebnog u opšte odeljenje tog suda vratio Vladimira Vučinića.


Baš kao i u slučaju sudije Vučinića, Stepanović je protiv Trešnjeva najpre podneo disciplinsku prijavu Visokom savetu sudstva, navodeći da su njegove funkcije sudije i člana strukovnog udruženja CEPRIS – nespojive. Visoki savet sudstva proglasio se nenadležnim.


Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) podseća na slučaj Vladimira Vučinića koji je predsedavao sudskim većem u postupku protiv Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije Delta Holding.


Disciplinski postupak protiv sudije Vučinića


Jedan od najpoznatijih slučajeva disciplinskih postupaka vođenih protiv nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji je upravo slučaj protiv Vladimira Vučinića, bivšeg predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu.


Nakon odluke da Miroslavu Miškoviću privremeno vrati pasoš, koji mu je oduzet nakon što je pušten iz pritvora, Vučinić je doživeo brojne pritiske, zbog čega je na kraju prešao u advokate.

 

Vladimir Vučinić

Vladimir Vučinić

Foto: CINS

Visoki savet sudstva je Vučiniću u junu 2015. godine izrekao javnu opomenu i proglasio ga odgovornim za disciplinski prekršaj zbog davanja komentara o sudskoj odluci u sredstvima javnog informisanja. Vučinić je za dnevni list Politika objašnjavao razloge vraćanja pasoša Miškoviću, navodeći da se pridržavao zakona i procedura.


U ranijem intervjuu za CINS, Vučinić je rekao da bi ponovo doneo istu odluku i da se vodio zakonom i načelom pretpostavke nevinosti. Nije krio razočarenje što ga je veoma malo kolega podržalo, dodajući da je to možda bila prilika da se pokaže integritet.


U novom razgovoru, Vučinić je novinarki CINS-a rekao da je u to vreme nastupio braneći svoju struku, pri čemu nije nikoga sprečavao ili ometao da obavlja svoj posao: „Sudija je dužan da štiti u svakoj prilici svoj ugled, čast, profesiju, struku.“


Nakon što je sankcionisan, Vučinić se žalio Upravnom sudu Srbije, koji je u julu 2017. godine poništio rešenje o disciplinskoj meri i postupak vratio na ponovno odlučivanje Visokom savetu sudstva. Sledećeg meseca je Visoki savet sudstva poništio svoju prvobitnu odluku i ukinio disciplinsku meru.


Vučinić kaže da je očekivao takvu odluku Upravnog suda, da mu je to vratilo veru u pravosuđe i pokazalo da ima sudija „koje neće razmišljati da li će se njihova odluka nekome dopasti nego da će doneti odluku u skladu sa zakonom i svojim sudijskim uverenjem.”


“To je najveća zamka u pravosuđu - ako se vi plašite da nećete napredovati ako donesete odluku koja je zakonita i u skladu sa vašem uverenjem. To je strašno. Ukazalo se da, nažalost, ima i takvih odluka”, dodaje Vučinić.


Vučinić je takođe Upravnom sudu tužio Visoki savet sudstva zbog toga što su odbili njegovu pritužbu da je od predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića trpeo pritiske zbog vraćanja pasoša Miškoviću.


Iz Višeg suda su u saopštenju iz decembra 2013. godine naveli da „na sudiju Vučinića ni na koji način nije vršen pritisak prilikom njegovog postupanja i odlučivanja u predmetu okrivljenog Miroslava Miškovića, niti u bilo kojem drugom predmetu.“


Upravni sud još nije doneo odluku o drugoj Vučinićevoj tužbi, iako je početkom 2017. godine i za ovaj slučaj i za predmet u kome je poništena disciplinska mera, podneo zahtev za brže rešavanje.


Vučinić, koji se nedavno zvanično uključio u politiku tako što je postao član Narodne stranke, kaže da, s obzirom na ovoliki protok vremena, bilo kakva odluka suda postepeno gubi smisao i dodaje: „Nadam se da ću istrajati i u tom procesu. (...) Nemam nikakav motiv jer više nisam sudija, ali radim i dalje u ime sudijske struke koju sam obavljao 25 godina.“


Mešanje političara u slučaj Mišković

 

Povreda nezavisnosti sudske vlasti

Apelacioni sud je konstatovao da je Viši sud povredio zakon time što je osuđujuću prvostepenu presudu Miškoviću zasnovao na tumačenju Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i na obaveštenju Ministarstva finansija i privrede. Viši sud se, naime, u formi dopisa obratio Narodnoj skupštini Srbije i Ministarstvu finansija i privrede, tražeći odgovore na pitanja o tome da li je ostvaren kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza obračuna prijavljivanja i plaćanja poreza.


Prema Apelacionom sudu, to je protivno Zakoniku o krivičnom postupku. Takođe, povređeno je pravo na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali i član 4. Ustava Srbije kojim je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu.


„Stoga se, u konkretnom slučaju, ne radi samo o formalno-pravnom nedostatku (ko je ovlašćen da traži tumačenje) već o suštinskoj povredi zakona budući da sud traži da mu organ druge grane vlasti protumači odredbu zakona, od čega, naposletku zavisi odluka u sudskom postupku koji je u toku”, navodi se u odluci Apelacionog suda.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je početkom septembra 2017. godine odluku Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu kojom je Miroslav Mišković oslobođen optužbi za malverzacije u putarskim preduzećima. Apelacioni sud je takođe poništio presudu Višeg suda kojom je Mišković osuđen na pet godina zatvora i osam miliona dinara kazne zbog pomaganja sinu Marku u utaji poreza. Time je ovo suđenje vraćeno na početak.


Suđenje Miškoviću počelo je 14. septembra 2013. godine. U decembru 2014. proces je vraćen na početak jer je ovaj predmet spojen sa još jednim - suđenjem protiv Mila Đuraškovića, nekadašnjeg vlasnika putarskih preduzeća i njegovih saradnika, za nanošenje štete putarskim preduzećima. Tada je promenjeno i sudsko veće.


Decembra 2015. godine suđenje Miškoviću je razdvojeno od ostalih, zbog lošeg zdravstvenog stanja. Prvostepena presuda mu je izrečena 20. juna 2016. godine.


Mišković je uhapšen u decembru 2012. godine, u vreme kad se na vlasti u Srbiji učvršćuje Srpska napredna stranka (SNS). Od kako je uhapšen, tokom suđenja, pa i nakon odluke Apelacionog suda, tabloidi su Miškovića označavali kao tajkuna i kriminalca koji pokušava da sruši vlast i radi protiv lidera SNS-a, nekadašnjeg premijera, a sada predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Slično je govorio i sam Vučić.


U izdanju od 28. septembra, dan nakon što je Apelacioni sud objavio odluku, Informer na naslovnici piše: „Definitivni dokaz da sudovi u Srbiji ne sude po zakonu: Tajkuni opet jašu – Miškoviću ukinuta presuda.“ Na toj naslovnici Informera stoji i rečenica: „Vučić, kad je čuo za odluku suda, ljutito napustio Predsedništvo.Večernje novosti istog dana navode: „Predsednik Vučić o ’slučaju Mišković’: Evo vam tajkuni, neka pokradu sve što je stvarano.


Generalni sekretar predsednika Srbije i ministar pravde od 2012. do 2016. godine, Nikola Selaković, je za Radio-televiziju Vojvodine rekao da u Vučićevoj izjavi ne vidi pritisak na sudije i da je predsednik samo izneo svoj stav. Dodao je da kao osoba koja poštuje pravnu državu prihvata presudu Apelacionog suda Miškoviću, „ma koliko privatno mislio da je ta odluka sramna.“

 

Naslovnice tabloida

Idućeg dana na naslovnici Srpskog telegrafa piše: „Tajkuni jači od države: Mišković, Đilas i reketaš Rodić RUŠE VUČIĆA“, a veoma sličan sadržaj ima i Informer, uz dodatak: „Predsednik ne misli da odustane: VUČIĆEV ŽESTOK ODGOVOR • Završavaju se istrage najvećih pljački države • Pre Nove godine kreće rat protiv krupnog kriminala i korupcije • Moguća hapšenja tajkuna, bivših ministara, sudija.Informer je sličnu naslovnu stranicu imao i 22. decembra 2015. godine: „Tajkuni u neviđenoj panici - Vučić hapsi za Novu godinu.


Povodom reakcija političara i medija na odluku Apelacionog suda oglasili su se iz Društva sudija Srbije, navodeći da se ovakvo postupanje „koje se ponavlja sa svakom sudskom odlukom koja ne odgovara ishodu kakav je prethodno protivpravno najavljivan u medijima, predstavlja neskrivenu protivpravnu poruku sudijama kako da sude, ne samo u konkretnim, već i u svim ostalim predmetima za koje je javnost zainteresovana i o kojima su politika i mediji dali ’svoj sud’ unapred, pre i tokom sudskih postupaka. To dalje ciljano podstiče nepoverenje građana u sudstvo, sa jedne strane, kao i situaciju u kojoj se sudije osećaju sve manje sigurnim i sve više zastrašenim da profesionalno, nepristrasno i savesno odlučuju.“

 

Komentarisanje hapšenja, istraga, sudskih postupaka i njihovih ishoda, česta je pojava na srpskoj političkoj sceni.


U junu 2016. godine, nakon prvostepene presude Miškoviću, Vučić je za Blic izjavio da ne može komentarisati presude ali je ipak dodao da to predstavlja značajan napredak u borbi protiv korupcije. Još 2012. godine, Vučić je komentarisao da bi puštanje Miškovića iz pritvora doživeo kao lični poraz. U novembru 2015. godine ga je na Radio-televiziji Srbije označio kao „simbol i paradigmu parazitske Srbije.“

 

Optužbe na račun Vučića

Predstavnici opozicionih stranaka takođe neretko iznose kvalifikacije o vlasti, a da sudski postupci nisu ni pokrenuti.


Tako je Saša Radulović, bivši ministar privrede i lider pokreta Dosta je bilo, u martu 2017. godine podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja, koju je Tužilaštvo za organizovani kriminal ubrzo odbacilo. U emisiji Pravi ugao na Radio-televiziji Vojvodine, Radulović je izjavio da je prijavu podneo „za preuzimanje narko tržišta u Srbiji“, a optužio ih je i za reketiranje i pranje novca. Rekao je da je informacije dobio od pripadnika policije koji sa tim informacijama ne smeju da izađu u javnost.


Boško Obradović, lider pokreta Dveri, u više je navrata optuživao Aleksandra Vučića i aktuelnu vlast za veze sa za kriminalom.

Prema pisanju Tanjuga, Nebojša Stefanović, ministar policije je na predizbornom skupu u Sremskoj Mitrovici, u martu 2014. godine, izjavio da Srbija neće „korumpiranu i kriminalno političko-tajkunsku čorbu koju kuvaju Đilas, Mišković i Pajtić i svi ostali.“


Gostujući 14. februara 2017. godine u emisiji Upitnik na Radio-televiziji Srbije, Aleksandar Vučić, u to vreme premijer, je na pitanje voditeljke Olivere Jovićević „Koji tajkun koji je opljačkao Srbiju je u zatvoru?“ odgovorio navodeći nekoliko imena, među kojima su bili Đurašković i Mišković.


Prema Kodeksu ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka, usvojenom u junu 2016. godine, članovi Vlade su dužni da poštuju pretpostavku nevinosti, čak i u slučaju “da tu pretpostavku ne poštuje jedan ili više medija.”


U članu 2 ovog Kodeksa navodi se da su članovi Vlade dužni da poštuju autoritet i nepristrasnost suda: “Član Vlade ne sme u javnim izjavama i nastupima u javnosti u toku trajanja krivičnog postupka iznositi ideje, informacije ili mišljenja kojima se predviđa ishod tog postupka ili kojima se ocenjuje procesna vrednost dokaza, koji su izvedeni ili treba da budu izvedeni u tom postupku, na način na koji je moguće uticati na ishod krivičnog postupka.”


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite