Četiri i po godine nakon što je uzela kredit za izgradnju i obnovu malih hidroelektrana, Elektroprivreda Srbije (EPS) iskoristila je samo četiri procenta dobijenog novca. Istovremeno, platili su više od 927 hiljada evra naknade koja se obračunava na neiskorišćeni deo kredita.
EPS je u decembru 2011. godine kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) podigao kredit od 45 miliona evra, za rekonstrukciju 15 starih i izgradnju dve nove male hidroelektrane. Kao rok za realizaciju kredita naveden je decembar 2014. godine.
U međuvremenu, tokom 2014. godine, EPS je odustao od šest lokacija, a iznos kredita je smanjen na 32,7 miliona evra. Kao rok za završetak projekta postavljen je kraj 2018. godine.
Srbija skupo plaća sporu realizaciju projekata
CINS je već pisao o sporoj realizaciji infrastrukturnih projekata u Srbiji i Bosni i Hercegovini, za koje su vlasti obe države uzimale pozajmice od međunarodnih razvojnih banaka i vlada drugih država. Srbija je od početka 2008. godine do 30. juna 2015. godine potrošila čak 35,2 miliona evra za naknade na neiskorišćena kreditna sredstva.
Iako do danas nije počela obnova nijedne hidroelektrane, iz EPS-a navode da se projekat nastavlja po planu i da su rokovi za odlaganje opravdani. Nisu pristali na intervju sa novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ali su poslali dva pisana odgovora na ovu temu.
„U tom trenutku (uzimanja kredita) nedostajale su analize, studije opravdanosti i tehnička dokumentacija, što sada utiče na produženje vremenskih rokova za realizaciju projekta“, stoji u jednom od dopisa CINS-u.
EPS je u proteklom periodu plaćao i naknade na neiskorišćeni novac iz drugih pozajmica.
Prema podacima Uprave za javni dug, za 12 kredita aktivnih u periodu od 2008. do kraja juna 2016. godine, preduzeće je po ovoj osnovi platilo nešto više od 11,3 miliona evra.
Veliki dugovi i problemi u poslovanju EPS-a često su bili tema u proteklim mesecima u Srbiji.
U izveštaju koji je Fiskalni savet objavio u junu ove godine navodi se da je nedovoljno urađeno na rešavanju problema EPS-a, a da zaduženost nastavlja da se uvećava, što može da ugrozi održivost finansija cele zemlje.
Dug EPS-a je tokom 2015. godine porastao za preko 250 miliona evra, i na kraju te godine iznosio je oko 1,15 milijardi evra.
Investicija u budućnost
Srbija se međunarodnoj Energetskoj zajednici obavezala da će do 2020. godine imati 27% finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, od čega bi jedan deo bio proizveden i iz malih hidroelektrana.
Na početku 2011. godine tadašnji generalni direktor EPS-a, Dragomir Marković, najavio je ulaganja u obnovljive izvore, navodeći da je to imperativ svake ozbiljne kompanije koja se bavi proizvodnjom energije.
MHE Sićevo
Krajem iste godine EBRD je EPS-u odobrio kredit za rehabilitaciju postojećih i izgradnju novih malih hidroelektrana. Oko tri godine kasnije originalni iznos kredita od 45 miliona evra umanjen je za 12,3 miliona evra.
Iz EPS-a navode da su zbog “nasleđenih dugogodišnjih nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i revidirane isplativosti ulaganja” morali da odustanu od šest lokacija. U drugom odgovoru CINS-u ipak dodaju da nastavljaju sa razvojem projekta za ove lokacije, ali mimo ovog kredita, već „sa mogućnošću finansiranja iz sopstvenih sredstava“.
Radovi na izgradnji i rekonstrukciji nisu počeli ni nakon četiri i po godine. Do 30. juna 2016. godine povučena su tek četiri procenta, odnosno, 1,3 miliona evra kredita.
Neki od ugovora za konsultantske usluge i ugovora za nabavku opreme u okviru projekta izgradnje i obnove malih hidroelektrana potpisani su tek u drugoj polovini 2015. i tokom 2016. godine.
EPS odustao od lokacija nakon javnog poziva Ministarstva
EPS se prijavio i na prvi javni poziv Ministarstva energetike za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana i dobio dozvolu za 15 mesta za gradnju, o čemu je CINS već pisao.
Zbog brojnih problema, EPS je bio među investitorima koji su odustali na samom početku. Od četiri lokacije su odustali odmah, zbog nerešenih urbanističkih uslova, a od preostalih 11 – deset im nije bilo isplativo i imale su teško rešive imovinsko-pravne odnose.
Iz EPS-a kažu da je kašnjenje uslovljeno sa više faktora, ali da se na projektu aktivno radi i da će do kraja godine biti iskorišćeno oko 15 odsto, dok za naredne dve godine očekuje potpuno iskorišćenje pozajmljenog novca.
Među razlozima koji su ih usporili navode: promene Zakona o planiranju i izgradnji zbog kojih su morali izmeniti ugovore sa projektantima, uvođenje objedinjenih procedura za izdavanje dozvola, kao i procedure za promenu vlasništva nad objektima i dobijanje vodnih uslova. Bilo im je potrebno i dodatno vreme zbog obimnosti dokumentacije koju treba odobriti po standardima EBRD-a.
Iz EBRD-a kažu da je kredit za male hidroelektrane odobren jer je analiza pokazala da je EPS sposoban da vrati pozajmljen novac, kao i da su razlozi za kašnjenje opravdani i da to nije retkost.
“Sada izgleda kao da su na dobrom putu da projekat privedu kraju”, navode iz EBRD-a.
Aleksandar Obradović, direktor EPS-a u periodu nekorišćenja kredita za male hidroelektrane, nije želeo da sa novinarima CINS-a razgovara o toj temi jer, kako je rekao, to bi bilo neprofesionalno pošto više nije na čelu preduzeća.
Umesto proizvodnje novih kilovata struje, EPS plaća naknade na nepovučena sredstva, tzv. commitment fee. Od podizanja kredita do kraja juna ove godine plaćeno je preko 927 hiljada evra naknada.
MHE Sveta Petka
Commitment fee se obračunava mimo redovnih kamata, a njegov iznos zavisi od visine pozajmice i dinamike kojom se novac troši. Pošto se projekti obično odvijaju po fazama, a u skladu s tim se povlači i novac, ova naknada se plaća na neiskorišćene delove kredita. Ako se kredit ne koristi na vreme, samim tim se više novca izdvaja po ovom osnovu.
Stojan Stamenković, ekonomista i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, kaže da su pozajmice od kreditora poput EBRD-a i Svetske banke obično povoljne: „i ljudi to zgrabe računajući da će to realizovati, a posle se ispostavi da postoje brojne prepreke“.
U sledećoj tabeli pogledajte sve EPS-ove kredite koji su bili aktivni u periodu 2008-2016, a za koje je plaćan commitment fee:
Dugovanja EPS-a
Pitanje dugovanja i mogućnosti bankrota EPS-a pokrenuto je krajem 2012. godine, kada je na čelo preduzeća došao Aleksandar Obradović. Iako je trebalo da reorganizuje preduzeće i smanji rashode, on je u martu 2016. smenjen nakon što je Fiskalni savet saopštio da „loše poslovanje EPS-a trenutno predstavlja najveći rizik po javne finansije Srbije“.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, tada je ukazao na opasnost da EPS-ov dug padne na teret republičkog budžeta.
Na kraju 2015. godine dug EPS-a je iznosio oko 1,15 milijardi evra
Finansijski izveštaji pokazuju da je ovo preduzeće na kraju 2015. godine imalo oko 569 miliona evra obaveza za dugoročne kredite u inostranstvu, što je duplo više u odnosu na 2014. Ukupna vrednost dugoročnih kredita iznosila je više od milijardu evra.
Fiskalni savet upozorio je u svom izveštaju da se EPS zadužuje zbog investicija, ali da nasuprot tome „preduzeće sistematski ne investira dovoljno“.
„EPS ne samo da ne uspeva da unapredi nivo kvaliteta elektroenergetske infrastrukture, već ne uspeva ni da je održi na jednakom nivou, pa se on svake godine blago urušava“, navode iz Fiskalnog saveta.
Kritike na račun rada ovog javnog preduzeća došle su i od Tonija Verheijena, šefa predstavništva Svetske banke za Srbiju, koji je na blogu napisao da je za njega EPS „zapanjujuć primer“ i da restrukturiranje preduzeća ne ide u pravom smeru.
U oktobru prošle godine, EPS je podigao još jedan kredit kod EBRD-a, za restrukturiranje, u iznosu od 200 miliona evra.
Polovinom avgusta ove godine EPS je angažovao Energoprojekt Entel i Ekonomski institut da procene vrednost imovine preduzeća. Ministar energetike Aleksandar Antić rekao je medijima da to nije put ka privatizaciji već deo restrukturiranja i korak ka prelasku preduzeća u akcionarsko društvo.
Uzmes kredit, ne iskoristis ga, i platis 1 milion evra penale. E za tih milion evra penala nekome treba da leti glava. Da iz svog dzepa plati stetu i da robija. A taj kredit i ti penali idu iz dzepova gradjana. NESPOSOBNI KADAR I PARTIJSKE GNJIDE TREBA UKLONITI. Ovo je najnesposobnija vlada ikada u istoriji SRbije.
Kad je Srbija partokratija , krimokratija i PATOKRATIJA – tamo gde treba da je prisutna zdrava radinost : NE POSTOJE USLOVI USLED NEODGOVARAJUĆIH LJUDI – ,,PLODOVA“ NEGATIVNE SELEKCIJE!