Jedan od napadača na direktora Fudbalskog kluba Partizan Miloša Vazuru i njegovo obezbeđenje – Veljko Belivuk zvani Velja – od ranije ima pravosnažnu presudu zbog nanošenja teških telesnih povreda, pokazuje sudska dokumentacija do koje su došli novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Prema prvoj optužnici, Belivuk je oktobru 2007. godine napao dvojicu maloletnika ispred beogradskog splava BlayWatch, na kome je radio kao šef obezbeđenja. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu optužilo ga je 2008. godine za teško ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno posedovanje oružja.
Sedam godina kasnije, u septembru 2015. godine, nakon što su svedoci ranije promenili iskaze, optužnica je izmenjena i umesto za pokušaj ubistva dvojice mladića, optužen je za nanošenje teških telesnih povreda Bojanu M.
U novembru iste godine, Viši sud u Beogradu je zbog zastare odbio optužbu za nedozvoljen posed oružja. Za nanošenje teških povreda Belivuk je ipak osuđen – na 5 meseci i 15 dana zatvora, što je u martu 2016. godine potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu. S obzirom na vreme provedeno u pritvoru, to je značilo da je gotovo celu kaznu odležao.
Pravosnažna presuda Belivuku izrečena je nešto vise od mesec dana pre napada na Miloša Vazuru i njegovo obezbeđenje ispred Partizanovog stadiona. Osim Belivuka, osumnjičeni su Darko Ristić zvani Meda i Aleksandar Stanković poznatiji kao Sale Mutavi.
Kamere na stadionu snimile su događaj od 28. aprila, zahvaljujući čemu se javnost mogla uveriti u brutalnost napadača. Snimci pokazuju kako Belivuk zadaje prvi udarac pripadniku Vazurinog obezbeđenja Boži Kumburoviću, a zatim mu se pridružuje Ristić. Oni Kumburovića obaraju na zemlju i šutiraju u glavu. Vazura je uspeo da pobegne u klupske prostorije, a Kumburovića su nastavili da šutiraju kada je pokušao da ustane.
Prema navodima ministra policije Nebojše Stefanovića, policija je za napadačima tragala 10 dana, a javnosti danima nisu bili
poznati čak ni inicijali osumnjičenih, što nije uobičajena praksa MUP-a koji u saopštenjima uglavnom navodi inicijale.
Protiv trojice osumnjičenih je Prvo osnovno tužilaštvo podnelo krivične prijave, a odlukom Prvog osnovnog suda Belivuku i Ristiću određen je i pritvor do 30 dana. Stankoviću pritvor nije određen, a mediji su pisali da je i on ranije osuđivan.
Promene iskaza svedoka: od pokušaja ubistva do teških povreda
U oktobru 2007. godine tada maloletni Bojan M. i Darko D. bili su u grupi prijatelja koja je pokušala da proslavi rođendan na splavu BlayWatch. U tome ih je sprečilo obezbeđenje koje im nije dozvolilo da uđu na splav, zbog čega je došlo do rasprave. Verbalni sukob pretvorio se u košmar kada je između obezbeđenja i gostiju izbila tuča u kojoj je došlo i do pucnjave. Jedan od mladića ranjen je u butinu.
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu optužilo je zbog ovog slučaja Veljka Belivuka, tadašnjeg šefa obezbeđenja splava BlayWatch. On se te večeri nalazio na splavu, ali prema njegovim i rečima ostalih pripadnika obezbeđenja, nije bio na dužnosti.
Tužilaštvo ga je prvobitno teretilo da je udario pištoljem po glavi Bojana M, oborio ga i nastavio da ga udara metalnom barskom stolicom, nakon čega je zapucao u pravcu Darka D. i ranio ga.
Belivuk je u svojoj odbrani izjavio da je za incident saznao par dana kasnije, iz novina, jer je neposredno pred tuču napustio splav i uputio se u Ćupriju gde je takođe radio kao šef obezbeđenja. Tih je dana navodno radio kao šef obezbeđenja u različitim mestima po Srbiji, iako je rekao da je samo šest meseci ranije dobio prvi posao kao obezbeđenje kluba Mistik, posle čega je prešao na BlayWatch.
Policiji se javio nekoliko dana posle incidenta, kada je od brata čuo da su ga tražili u stanu. Određen mu je jednomesečni pritvor, 11. decembra 2007. godine, a u pritvoru je bio i u periodu od 18.9.2008. do 29.1.2009. godine.
Belivukov iskaz na sudu ne slaže se sa izjavama drugih svedoka. Više njih, uključujuči i povređene Bojana i Darka, prepoznali su upravo Belivuka kao osobu koja je držala pištolj, tukla ih metalnom stolicom i drškom pištolja, a kasnije i pucala.
U svom prvom iskazu policiji, datom neposredno nakon incidenta, radnik obezbeđenja koji je te večeri pretresao goste stoprocentno je prepoznao Belivuka kao osobu koja je pucala. Već u decembru je izmenio iskaz i rekao da je prepoznao Belivuka, ali ne i da je on pucao. Navodno je prvi iskaz dao jer mu je policija pretila time da će „imati Belivuka ili njega kao lice koje je pucalo.“
Prema navodima iz optužnice i povređeni mladići su naknadno menjali iskaze: od sigurnog svedočenja da je Belivuk pucao, do toga da nisu videli jer su bili u nesvesti.
Ovaj slučaj dobio je konačan epilog više od sedam godina kasnije, kada je Belivuk osuđen na pet meseci i 15 dana zatvora – kaznu je već tada gotovo izvršio jer ranije bio u pritvoru. Sud je u obrazloženju presude naveo da je u obzir uzeta olakšavajuća okolnost da ranije nije osuđivan.
CINS godinama istražuje sektor privatnog obezbeđenja u Srbiji. Baza podataka sa napadima na građane pokazuje da se premlaćivanja najčešće događaju u noćnim klubovima i splavovima, a nekada imaju i smrtni ishod. Većina slučajeva ne dospe do suda ili završi sa niskim kaznama.
Poslednje istraživanje CINS-a pokazuje da u Srbiji još ne postoji evidencija svih preduzeća niti zaposlenika privatnog obezbeđenja. U javnosti se često govori o broju od oko 40.000 radnika ali proces njihovog licenciranja, koji bi trebao da reši mnoge probleme, praktično je u zastoju i rokovi će verovatno ponovo biti probijeni.
Ostavi komentar