Suđenje Miroslavu Miškoviću nastavilo se unakrsnim ispitivanjem prvooptuženog u ovom slučaju. Vlasniku Delte pitanje je najpre postavljao advokat odbrane Zdenko Tomanović, potom zamenica javnog tužioca za organizovani kriminal Tamara Ristić, predsednik sudskog veća Vladimir Vučinić, kao i nekoliko advokata ostalih optuženih.
Tužilaštvo tereti Miškovića i ostale optužene da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili ova preduzeća za 16,95 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara. Miroslavu i Marku Miškoviću kao i Milu Đuraškoviću sudi se za krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja.
Tomanović je svoje ispitivanje bazirao na opštim pitanjima o krivičnim delima koja se njegovom branjeniku stavljaju na teret. Mišković je još jednom istakao da nije imao nikakva upravljačka prava, kao ni predstavnike u putarskim preduzećima. Naveo je, međutim, da jeste učestvovao u formiranju konzorcijuma koji je kupio „putare“, kao i da je samostalno odobrio kredit koji je njegova kiparska firma Hemslade dala PZP Niš.
− Ponavljam, nikada nisam ušao u putarska preduzeća. Nisam upravaljao ni pomagao u upravljanju ovih firmi. Nikada nisam na bilo koji način uticao na bilo koju odluku, niti sam imao svog predstavnika tamo.
Želeo sam sina da vratim iz Amerike
Tomanović: Da li ste učestvovali u formiranju konzorcijuma?
Mišković: Da.
Tomanović: A Vaš sin?
Mišković: Ne, zato što se on u to ne razume. (Smeh u sudnici) Pa, to je istina, moram to da kažem.
Tomanović: A zašto se učestvovali u formiranju konzorcijuma PZP Niš?
Mišković: Drago mi je da ste postavili ovo pitanje. Mi tako radimo kada finansijski investiramo: kupujemo i podižemo kompanije. Hteli smo da zaradimo pare.
Tomanović: Ko je doneo odluku da firma Hemslade da kredit?
Mišković: Ja.
Tomanović: Da li se taj kredit razlikuje od drugih kredita koje ste davali, postoji li u ovom slučaju nešto atipično? Da li ste tim kreditom dobili neka upravljačka prava u ovim preduzećima?
Mišković: Ne, ja ne znam ni gde se nalaze ova preduzeća. Ni znam ni na kojoj je adresi, u kojoj zgradi je PZP Beograd, a kamoli Niš.
Tomanović: Ko je doneo odluku o dokapitalizaciji PZP Niš?
Mišković: Ja.
Tomanović: Zašto?
Mišković: Pratio sam svoju ideju da mogu da zaradim na tome. Kada sam shvatio da ne mogu, ja sam se povukao iz ovog preduzeća i odustao.
Tomanović: Zašto ste dokapitalizaciju obavili preko Mera Investment Fund-a?
Mišković: Prvi put ću sada reći ovako nešto. Bez obzira na to što moj sin ima lep posao u Americi, ja sam želeo da ga na ovaj način vratim u Srbiju. Verujte mi da i on sada ovo prvi put čuje.
Pruhvatio sam Đurađkovićevu ponudu za tri sekunde
Mišković je dalje naveo da je želeo da firmu proda austrijskom Strabagu, ali da Milo Đurašković, iako je znao za ovu ponudu,
nije hteo da proda svoj deo posla sa putarskim preduzećima. Zato je Mišković odlučio da Đuraškoviću proda svoje akcije.
Tomanović: Da li ste prihvatili cenu koju Vam je ponudio Đurašković?
Mišković: Odmah sam prihvatio, za tri sekunde.
Tomanović: Da li ste nakon prihvatanja ponude učestvovali u realizaciji prodaje?
Mišković: Ne, nisam učestvovao. Nisam znao ni odakle će oni to plate, ako aludirate na kredit uzet od UniCredit banke.
Kakvo je to pitanje?
Zamenica tužioca Tamara Ristić podsetila je optuženog na iskaze koje je davao tokom istrage i insistirala da se ove izjave čuju još jednom. Tokom ovog dela ispitivanja, branioci su imali brojne prigovore, a Mišković je više puta molio da mu se pitanje ponovi ili obrazloži.
Ristić: Kada je formiran konzorcijum Vi imali ste 48 odsto, a Milo 52 odsto. Da li ostajete pri tome?
Mišković: Da.
Ristić: Kada je došlo do toga da Milo Đurašković nema novca za svojih 52 odsto, da li je bilo dogovora da dodate onoliko koliko je njemu nedostajalo?
Mišković: Ne.
Ristić: Zbog čega?
Mišković: Kakvo je to pitanje? Nije bilo, nikada nismo o tome razgovarali.
Ristić: Izjašnjavali ste se da ste u Koka koli i u Merkatoru imali akcije. Koliko ste imali?
Mišković: Ne znam, osam, ne više od deset posto svakako.
Ristić: A u Metalcu?
Mišković: Ovo su deplasirana pitanja. Kakve veze moje akcije u Merkatoru ili Koka koli imaju veze sa ovim procesom?
Sudija Vučinić: Nemojte da kvalifikujete pitanja.
Mišković: Izvinjavam se.
Ristić: S obzirom da Vam je cilj bio da podignete firmu i da je prodate, kojim mehanizmima biste je podigli, ako niste upravljali preduzećima?
Mišković: Stanje na tržištu, to sam već iznosio. Govorilo se mnogo o izgradnji puteva, mislio sam da treba ulagati u putarska preduzeća.
Ristić: Da li ste kao manjinski akcionar u PZP Niš imali ovlašćenja ostalih akcionara za pregovore sa Strabagom?
Mišković: Ja ne.
Ristić: Da li ste Vi vodili pregovore?
Mišković: Između ostalih.
Ristić: Šta to znači?
Mišković: Nisam sam.
Ristić: Ko je još učestvovao?
Mišković: Milo Đurašković.
Ristić: Da li ste vas dvojica imali neki dogovor za kupoprodaju?
Mišković: Ne.
Ristić: Da li ste uopšte razgovarali o tome?
Mišković: Očekivali smo više od 200 miliona.
Ristić: Ko je očekivao?
Mišković: Ja.
Ristić: Da li su bile ponude i od nekog drugog za drugog?
Mišković: Ja nisam znao za druge ponude.
Ristić: Da li je Strabag zvanično izašao sa nekom ponudom.
Mišković: Zvanično ne.
Sudija Vučinić: A nezvanično?
Mišković: A nezvanično smo mi preko trećih lica znali šta bi oni nama ponudili.
Ristić: O kolikom procentu prodaje se pregovaralo, 100 odsto ili manje?
Mišković: Isključivo 100, Strabag nije hteo 200 miliona da plati naših 47 odsto.
Ristić: Koja je razlika između Vas kao finansijskog investitora u Merkatoru i Metalcu i ovde? Prodavane su akcije. I tu ste bili finansijski investitor, pa niste učestvovali u pregovorima. Ovde prodajete celu firmu. Koja je razlika između Vas koji prodaje akcije i Vas koji ovde, kao manjinski akcionar, vodite pregovore?
Mišković: Ja to dobro radim, ja to umem da radim.
Ristić: Kada je Milo Đurašković odbio da proda svoj deo Strabagu on je opredelio cenu za koju će otkupiti od Vas taj paket,šta ste se dogovorili, koji deo prodajete i po kojoj ceni?
Mišković: To je bio paket od 41 odsto za 25 miliona.
Ristić: Da li postoji neki razlog da ne prodate ceo paket?
Mišković: Ne znam zašto Milo tad nije tražio ceo paket.
Ristić: Na koji način je formirana cena?
Mišković: To pitajte Mila Đuraškovića, on je odredio cenu.
Ristić: Da li ste u tom trenutku razmišljali o drugom kupcu?
Mišković: Ne može, neće niko da kupi 47 odsto.
Ristić: Zašto niste izneli paket na berzu?
Mišković: Meni to nije poznato.
Ko je iz Vlade bio zainteresovan za kupovinu?
Nakon advokata i Tužilaštva, pitanja su postavljali i članovi veća. Sudija Vladimir Vučinić pitao je Miškovića o vlasništvu u Hemslade-a, načinu odlučivanja u Delti i „spornim“ poslovnim odlukama.
Vučinić: Spomenuli ste ljude iz Vlade koji su vam rekli da ima zainteresovanih za kupovinu. Da li želite da kažete ko su oni?
Mišković:Ako bude bilo insistiranja, inače ne bih. Ne želim da to sutra bdude na naslovnim stranama svih novina.
Vučinić: Kasnije ste 41 odsto akcija prodali Milu Đuraškoviću za 25 miliona što je tek deseti deo vrednosti koju je nudio Strabag
Mišković: Četrdeset i jedan odsto ne vredi ništa ako se ne proda čitava kompanija. Ja vrlo brzo donosim odluku da odnekud izađem.
Vučinić: Rekli ste da ste doneli odluku za tri sekunde. Da li ste stigli da se konsultujete sa svojim saradnicima?
Mišković: Nisam, ali moji su bili presrećni. Jedva su čekali da mi napustimo taj posao.
Branilac Mila Đuraškovića Zoran Ateljević: Zbog čega 41 odsto akcija ne vredi ništa?
Mišković: Zato što sam ja finansijski investitor. Ja sam ušao da bih izašao. Ja ne želim da budem tu.
Ateljević: Da li manjinski akcionar ima prava da donosi odluke suprotne većinskom?
Mišković: Ne može! Zato je puk’o ovaj posao.
Ostavi komentar