U centru Kragujevca, u nekadašnjoj zgradi Doma samoupravljača iz sedamdesetih godina prošlog veka, nalaze se prostorije Socijalističke partije Srbije (SPS). U istoj betonskoj zgradi hladnog izgleda, u oko 35 kvadrata, nalazi se i jedna od kancelarija Gradske uprave.
Ova institucija prostor iznajmljuje od socijalista i, prema finansijskim izveštajima stranke, za zakup im je od 2015. do kraja 2020. godine isplatila oko 114.000 evra.
To je samo jedna od nekretnina kojima ova stranka kao naslednica nekadašnjeg Saveza komunista Jugoslavije raspolaže. Prema poslednjem finansijskom izveštaju SPS-a, socijalisti poseduju nekretnine vredne oko 13,8 miliona evra.
Koliko je to više u odnosu na druge stranke u Srbiji možda najbolje ilustruje to što je trenutno najjača stranka u Srbiji Srpska napredna stranka (SNS), čija imovina vredi nešto manje od dva miliona evra, iza SPS-a po vrednosti poslovnih prostorija.
„Oni su nasledili tu imovinu pozivajući se na tu vrstu tradicije, na brojno članstvo, na članarine“, kaže on i dodaje da su danas u problemu oko dokazivanja da su zaista vlasnici.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević smatra da to ovu stranku bez dileme stavlja u povoljniji položaj u odnosu na druge partije jer im daje određenu vrstu sigurnosti.
„To se jako lepo videlo na primeru krize DS-a. Zamislite koliko bi ta kriza bila sporija da je DS mogao da garantuje zaposlene, kancelarije, da to nije pravilo nikakve troškove (…) Nikad nije u pitanju samo volja birača, već i resursa u velikoj meri“, podvlači Spasojević.
Podaci koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) prikupio i objavio u bazi stranačkih finansija pokazuju da je u periodu od 2015. do kraja 2020. na račune socijalista od zakupaca njihovog poslovnog prostora leglo oko 2,3 miliona evra. Istraživanje pokazuje i da se među zakupcima nalaze brojne javne institucije koje prostorije od SPS iznajmljuju čak i kad postoje gradske koje zvrje prazne.
Stojiljković smatra da prostorije koje političke i društvene organizacije dobiju treba da se koriste za stranačke svrhe, i da je svako iznajmljivanje manipulacija. Davanje u zakup javnim institucijama, on vidi kao samo još jedan način da ova stranka uzima pare iz budžeta.
„To je nešto što je neprihvatljiva praksa, čak i onda kada zakonski nije sankcionisana“, navodi Stojiljković.
Javne institucije kao SPS-ovi podstanari
Od oko 2,3 miliona evra koliko je Socijalistička partija Srbije dobila od iznajmljivanja nekretnina u periodu od šest godina, najmanje 840 hiljada evra je dobila od javnih institucija. Među njima su, između ostalog, ministarstva, opštine, javna preduzeća i muzeji.
Tako SPS izdaje nekretninu u centru Petrovca na Mlavi. Tu je u velelepnoj predratnoj zgradi stare Pošte, koja je zaštićena kao kulturno dobro, smešten Zavičajni muzej ovog mesta. Za četiri kancelarije, čajnu kuhinja i galerijski prostor koji se prostiru na 120 kvadrata, Muzej je za šest godina, prema podacima iz finansijskih izveštaja stranke, platio skoro 30 hiljada evra.
Direktorka ovog Muzeja Žaklina Perić kaže i da je plan da pređu u gradske prostorije, ali da trenutno nemaju gde.
„Mi ovde imamo staru osnovnu školu koja je napuštena (…) i neki je plan da tu bude Muzej. Ali je ta zgrada u prilično lošem stanju, potrebno je veliko ulaganje“, kaže Perić.
Sednice skupštine Opštine Raška održavaju se u sali koja je u vlasništvu SPS-a, za šta je Opština za pet godina izdvojila skoro 35 hiljada evra, pokazuju finansijski izveštaji stranke.
Iz ove Opštine nisu odgovorili na pitanja koja smo im poslali mejlom.
Na pitanje da prokomentarišu sklapanje ugovora sa javnim institucijama, iz Socijalističke partije Srbije kažu da je reč pre svega o „prostorno-tehničkim uslovima koji su takvi da u potpunosti odgovaraju navedenim institucijama za obavljanje njihovih redovnih aktivnosti“.
Novinari CINS-a su došli do nekih ugovora koji su sklapani sa institucijama i oni pokazuju da se iznos zakupnine bitno razlikuje od onog koji je naveden u SPS-ovim finansijskim izveštajima. Niko od onih sa kojima smo razgovarali nije mogao da nam da jasan odgovor zbog čega je to tako.
Recimo, kako se može videti iz jednog od ugovora, Gradska uprava Kragujevca je SPS-u 2018. godine za zakup isplatila oko 4300 evra bez poreza. Istovremeno, finansijski izveštaji stranke pokazuju da je te godine ova gradska uprava isplatila socijalistima dva i po puta više – preko 10.000 evra. Slična nepoklapanja postoje i za ostale godine.
Načelnica odeljenja za razvoj ljudskih resursa u Gradu Kragujevcu Zorica Savković kaže da je i sama primetila neslaganja.
„I meni tu nešto nije bilo jasno, pa sam malo istraživala na tu temu i dobila sam objašnjenje da neki prethodni ugovori, iz nekih prethodnih godina nisu bili plaćeni, da je bila tužba neka i da su to neki tužbeni zahtevi koji su isplaćeni na taj način“, objašnjava ona.
I direktorka Zavičajnog muzeja u Petrovcu na Mlavi Žaklina Perić, ustanove kulture kod koje se takođe pojavljuje nepoklapanje, pretpostavlja da se radi o naknadno naplaćenim dugovanjima.
„Znam da otkad sam ja direktor da je bilo nekih dugovanja i da nije svake godine baš isti iznos isplaćen, ali je svake godine išlo po 12 uplata, možda nekad 13 ili 14, ali to je to“, kaže ona.
„Nepostojeći“ zakup
Pored finansijskih neslaganja, istraživanje CINS-a pokazuje i da je Javno komunalno predzeće Put iz Novog Sada, prema finansijskim izveštajima SPS-a, ovoj stranci za zakupninu 2016. i 2017. platilo više od 1,2 miliona dinara.
Međutim, u ovom preduzeću negiraju takvu saradnju.
„U službenim evidencijama Javnog komunalnog preduzeća Put Novi Sad ne postoji predmetni ugovor ni fakture za navedeni period“, rekao je za CINS Miroslav Laslovski rukovodilac službe za pravne poslove ovog preduzeća.
Međutim, da je faktura ipak bilo tvrde u SPS-u.
„Na osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora iz 2013. godine, JKP Put Novi Sad je tokom 2016. otplaćivao dug na ime zakupa, proistekao u 2014. godini, a tokom 2017. je isplaćen ostatak duga“, podvlače u SPS-u.
U ovom javnom preduzeću kažu da je SPS tu uračunavao i račune za komunalije, iako je ugovorom definisano da sama institucija pokriva te troškove.
U SPS-u za CINS kažu da se neslaganja pojavljuju zbog prethodnih dugova i komunalnih troškova. Pa tako navode da je Gradska uprava u Kragujevcu dugovala novac koji je otplaćivala kasnijih godina.
„Gradska uprava Kragujevca kao zakupac poslovnog prostora, po početnom stanju iz 2017. godine, imala je dug iz prethodnih godina u iznosu od nepunih pet miliona dinara koji su počeli da otplaćuju u 2017. godini“, navode u SPS-u.
Ipak, ni sa ovim dugom, vrednosti iz ugovora i finansijskih izveštaja se ne poklapaju.
Gradski lokali prazni, dok institucije plaćaju SPS-u
U brojnim gradovima u Srbiji, poput Niša, Kragujevca i Novog Sada, javne institucije i preduzeća iznajmljuju prostorije od Socijalističke partije Srbije i pored toga što postoje nekretnine u vlasništvu grada koje nisu izdate.
Jedno od tih preduzeća je i Objedinjena naplata iz Niša.
Direktorka ovog javnog preduzeća Jelena Stojanović kaže za CINS da su plaćali kiriju socijalistima za prostorije koje se nalaze prekoputa njihovog sedišta.
Istraživanje CINS-a pokazuje da je, prema podacima iz finansijskih izveštaja stranke, Objedinjena naplata od 2016. godine socijalistima godišnje uplaćivala oko devet i po hiljada evra. Međutim, u 2021. saradnja je okončana, a oni su prešli u gradski lokal. Zbog čega ranije nisu prešli u gradske prostorije, direktorka Stojanović kaže da ne zna.
„Šta znam, nisam pravi sagovornik da bih vam odgovorila. Čim je Grad uzeo u vlasništvo zgradu u Ulici generala Milojka Lešjanina, naravno da smo mi odmah prešli i plaćamo zakupninu gradu, što je i logično da osnivaču plaćamo zakup“, navodi Stojanović.
Zoran Stojiljković smatra da razlog za iznajmljivanje prostorija od SPS-a leži u tome što je SPS deo vlasti ima pravo prvenstva.
„Ako ja imam nešto što mogu da dam u par zakupa, a ja sam deo vlasti, onda će vlast ili delovi strukture vlasti, recimo opštine ili institucije, plaćati meni kao participantu vlasti, pre nego što će uzeti neki drugi prostor“, podvlači Stojiljković.
Dušanu Spasojeviću je neverovatno da se zakupljuju prostorije od stranke kada već ima slobodnih prostorija.
„Prilično je sigurno da je plansko prelivanje novca u stranačku kasu. (…) Neverovatno mi je da se skupštine održavaju u stranačkim prostorijama (…) Naravno, pitanje je konkretnih institucija šta sve imaju na raspolaganju u gradu“, kaže Spasojević.
On kaže i da da bi ovakve situacije trebalo da se bolje regulišu nekim budućim zakonom.
Ovu istraživačku priču finansijski je podržala Evropska unija u okviru projekta „PrEUgovor nadzor politika: izgradnja savezništava za jači uticaj u neizvesnoj budućnosti”. Za stavove iznete u tekstu odgovorni su jedino autori i ne može se ni u kom slučaju smatrati da oni odražavaju stavove Evropske unije.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Ostavi komentar