Slučaj Aleksandre Aranitović: Zbog navodnih pretnji Vučićevoj deci zamalo da završi u psihijatrijskoj bolnici

Revoltirana situacijom u društvu, Aleksandra Janković Aranitović je 24. jula prošle godine na Tviteru pogrdnim rečima izvređala decu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ova Šapčanka privedena je samo dva dana kasnije zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti predsednika i njegove dece. U izjavi policajcima ona je rekla da bi nastavila sa istim objavama, ali da ih ne smatra pretnjama nego mišljenjem koje ima pravo da iznese javno.

Nakon objave na Tviteru, mediji bliski vlasti su iskoristili priliku da čitav slučaj predstave kao još jedan napad na Aleksandra Vučića od strane opozicije. Janković Aranitović je tog 26. jula u petnaest do tri završila ispitivanje u policiji da bi se već sat i po kasnije informacije iz njene izjave pojavile u medijima.

I sam predsednik je u gostovanju na TV Prva rekao kako iza komentara „ne stoji psihičko rastrojstvo, već politička mržnja i ostrašćenost”.

Nakon privođenja, Aleksandri Janković Aranitović je određen pritvor u kojem je ostala narednih šest meseci, sve do 28. januara ove godine kada je osuđena na uslovnu kaznu i kada joj je pritvor ukinut.

Sudska dokumentacija koju su analizirali novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da su u postupku protiv Janković Aranitović sudski veštaci Svetislav Mišković i Milena Stanković, inače nekadašnji psihijatri Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, dali dva potpuno različita zajednička mišljenja. Ova mišljenja veštaka su bitno uticala na to kakva će joj kazna biti određena.

Prvo veštačenje

Na predlog Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, odnosno zamenika javnog tužioca Dragana Danilovića, veštaci su prvi put Aleksandru Janković Aranitović pregledali 6. avgusta, 12 dana nakon hapšenja, sa ciljem da utvrde da li postoji potreba za izricanjem neke od medicinskih mera.

Janković Aranitović se već godinama lečila od bipolarnog afektivnog poremećaja, vrste duševne bolesti koju karakterišu primetne promene raspoloženja – epizode hiperaktivnog raspoloženja i depresije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od ovog poremećaja boluje oko 45 miliona ljudi na svetu.

U zaključcima koje su veštaci dostavili sudu, ističe se da je u vreme kada je objavila tvit Janković Aranitović bila u „nepotpunoj remisiji manične faze sa psihotičnim simptomima“, odnosno nije se u potpunosti oporavila od manične epizode.

Prema njihovim rečima, u trenutku izvršenja dela njena sposobnost da shvati značaj onoga što radi bila je bitno smanjena.

Veštaci su tada naveli i da je Janković Aranitović sposobna da učestvuje u postupku koji se vodi protiv nje, ali su „s obzirom na ozbiljnu opasnost da učini teže krivično delo“ predložili sudu da joj se izrekne mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Trajanje ove mere je faktički neograničeno i sud je može preinačiti samo na predlog komisije veštaka.

Tatjana Voskresenski, direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, jedne od ustanova u koju se upućuju oni kojima se izrekne mera čuvanja, kaže za CINS da je prosečna dužina lečenja u toj ustanovi oko pet i po godina, ali da postoje pacijenti koji su tu i duže od 15 godina.

Kako je navedeno u spisima, jedan od razloga da se Janković Aranitović izrekne ovakva mera bilo je i to što je van bolničkih uslova prekidala uzimanje terapije zbog čega je dolazilo do „pogoršanja njene osnovne bolesti”. Da ne uzima terapiju, veštacima je kao dokaz poslužila njena izjava da „nije pila lekove jer nije verovala da je ta terapija dobra za nju“.

Zabeleženo je i da je u vreme vršenja veštačenja, Janković Aranitović malo spavala.

Nedostaci u veštačenju

Nakon što je preuzeo njen slučaj u novembru 2019. godine, advokat Aleksandar Olenik je primetio da psihijatri u svom prvom veštačenju nisu uzeli u obzir celokupnu medicinsku dokumentaciju. Zbog toga je tražio da sud sasluša veštaka Svetislava Miškovića.

Na tom saslušanju je ustanovljeno da veštaci nisu u svom nalazu koristili dokumentaciju koja se odnosi na trinaestogodišnje lečenje Janković Aranitović u Domu zdravlja u Šapcu i šabačkoj bolnici. Svetislav Mišković je ovo na sudu potvrdio, ali i dodao da je „sasvim dovoljno podataka dala sama ispitanica”.

Zbog toga Mišković nije mogao ni da odgovori na pitanje da li su lekari koji su je lečili ikada napisali u svom nalazu da postoji opasnost da ona napadne druge ljude već je izneo pretpostavku da se u stanjima „maničnih epizoda može ispoljiti i autoagresivno i heteroagresivno ponašanje”, odnosno da može biti agresivna prema sebi i drugima.

S obzirom da je medicinska dokumentacija iz Šapca pokazivala i da Aleksandra redovno uzima lekove i ide na terapije, njen advokat je tražio od suda da se uradi dopunsko veštačenje, što je sud odobrio.

„Sudija je mogla na osnovu tog veštačenja, da niko drugi nije intervenisao, pošto sudija nije neuropsihijatar, da joj odredi obavezno lečenje do pet, šest godina u bolnici. Potpuno neverovatno“, kazao je Olenik za CINS.

Dopunsko veštačenje

Na dopunskom veštačenju iz januara ove godine, psihijatri su imali uvid u celokupnu medicinsku dokumentaciju optužene.

Isti veštaci su tada uz prisustvo odbrane Janković Aranitović i neuropsihijatra – stručnog savetnika odbrane, izveli potpuno suprotan zaključak – da ne postoji opasnost da će Aleksandra da izvrši neko teško krivično delo i da treba da se leči na slobodi u trajanju do tri godine.

Tada je njihovo mišljenje bilo da je stanje optužene poboljšano nakon psihijatrijskog lečenja u Okružnom zatvoru u Beogradu.

„Mišljenja smo da postoje indikacije da se predložena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja u zatvorenoj ustanovi zameni merom obaveznog lečenja na slobodi“, zaključuje se u ponovljenom veštačenju.

CINS nije uspeo da dođe do Svetislava Miškovića i Milene Stanković. Registar sudskih veštaka na sajtu Ministarstva pravde bio je van funkcije, a iz tog ministarstva i Specijalne zatvorske bolnice nisu želeli da nam daju njihove kontakt telefone.

Aleksandra Janković Aranitović je u januaru osuđena na 6 meseci uslovno, kaznu koju će dočekati na slobodi. Njen advokat Olenik najavio je žalbu na ovu presudu.

„To će ići na apelaciju. Ja ću da je oslobodim, po nekom mom iskustvu. Poruka je poslata, verujte mi, ljudi se više ne odlučuju tako lako na kritiku na društvenim mrežama, pogotovo ne pod svojim imenom, jer strahuju od pritvora“, ocenio je Olenik za CINS.

Povezane priče

Vučić i pretnje na internetu: Strah koji gazi zakon

Kako je SNS od podstanara došao do milionskih nekretnina

SNS, SPS i DS: Za sedam godina građani strankama donirali oko 1,5 milijardi dinara

Medicinska oprema i RFZO: tajni zaključak Vlade i nevidljive nabavke