Šarić: Vjeruj mi, imamo samo rashode, nemamo prihode

Nervoza i panika u glasovima članova Šarićeve grupe pojačava se iz sata u sat. Saradnici neuobičajeno ne odgovaraju na brojne pozive. Nema potvrde da je posao uspešno obavljen. Sve ovo čuje se u snimcima telefonskih razgovora nastalih tokom 48 sati po zapleni 235 kg kokaina u italijanskom mestu Tirenija, pored Pize, koje Tužlaštvo predstavlja kao dokaze protiv grupe Darka Šarića.

− Neću da se izjašnjavam ni da li je na snimcima moj glas, ni na transkripte. Po savetu mojih advokata, jer kažu da žele da sačekaju Vašu odluku o tome da li je to bilo po zakonu. Ja bih se vrlo rado izjasnio, da Vam kažem sudija, da ne misli tužilac da je nešto trijumfovao. Samo zbog toga neću – rekao je Šarić na početku pretresa.

Po navodima optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal, u mercedesu Milorada Stijepovića i Dragana Gaćeše italijanska policija pronašla je u januaru 2009. godine 18 paketa kokaina upakovanih u šarene balone i celofan. U kući iz koje je vozilo krenulo, policija je zatekla još 214 kilograma ove opojne droge, jednako upakovane, kao i Stanislava Udriha, među članovima grupe zvanog “Stari”. Najveći deo preslušanih razgovora odvijao se od 19. do 21.januara te godine, kada su sva trojica uhapšena.

Darko Šarić i Goran Soković 20.1.2009.

Šarić: Znaš šta, mene interesuje, je l Žule video Starog?
Soković: Nikad nikoga.
Šarić:Pa što onda?
Soković: Pa zato što to niđe nema.
Šarić: Pa ti za Starog tako misliš?
Soković: Isto
Šarić:Ja ne znam šta da mislim za Starog, jedino da je imao saobraćajku, da ga je nešto zgazilo. Je l ima neko blizu da prođe?
Soković: Sad su bili, nema ništa.
Šarić: Pa nek pođe neko dolje da l mu gori svetlo.
Soković: Ne vidi se to.
Šarić: Ajde, ćao.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Ivanić naveo je, obrazlažući dokaze, da je sagovornik Darka Šarića u razgovoru od 21. januara, bio Dragan Dudić, ubijen 2010. godine u Kotoru.

Dudić: Alo!
Šarić: E, zemo!
Dudić: Što činiš?
Šarić: Ništa, jebiga. Od Čupavog što smo računali pare – ništa ne može. Sve što smo računali, pogrešno smo investirali. Zato sam te zvao juče, da ti kažem. Bio sam nervozan dok ne vidim da nema da vrati. Znaš onog što dugo čekam da vrati dug.
Dudić: Ono 250 evra?
Šarić: Da. Kako to tako?
Dudić: Ne znam.
Šarić: Idem ja dolje da vidim. Jeste nešto sa ovim advokatom uradili?
Dudić: Ništa, ništa. Loša vajda, ništa ne možemo. Celo jutro telefoniram dolje u Koreju, pa da mi jave.
Šarić: Sad da vidimo da li će da kasne. Ako bude, onda smo stvarno u kurcu.
Dudić: A kako to, zemo?
Šarić: Pa vidiš ova kriza ekonomska, ljudi ne mogu da prodaju ništa. Bezveze, ništa mi nije jasno. Videćemo.
Dudić: Šta je sa Šljivom, je l’ to funkcioniše?
Šarić: Za sad da, nisam se čuo. To je sve malo, znaš, za ove naše. Imamo obaveze.
Dudić: Znam, znam, znam.
Šarić: Mene to najviše brine da to sve ne izgubimo. Bolje je da prihvatimo bilo šta, pa neka bude i jun i jul, samo da nam sve ne ode. Samo da izvučemo što više para, ne možemo sve to servisirati.
Dudić: Znam.
Šarić: Kad bi se pojavila neka banka, ali gde po ovom vremenu.
(…)
Šarić: Hoće li doći ovih dana slučajno?
Dudić: Neće.
Šarić: Da vidim samo ja nešto kod ovog druga. Kad ideš ti?
Dudić: Večeras.
Šarić: Meni je najbitnije za one direktore.
Dudić: Pa dobro, plaćaćeš jedno dva, tri mjeseca, dok ne vidimo šta ćemo.
Šarić: Vjeruj mi, imamo samo rashode, nemamo prihode, sve će se to istopiti.
(…)
Dudić: Znači, ništa od Čupavog?
Šarić: Baš ništa. Jedino neko čudo da se desi. To ćemo kad dođeš. Ne može da izvadi te nekretnine i one akcije što je kupovao, to ne vredi više ni deset posto.
Dudić: Kao svi što su se zajebali.
Šarić: Sad ti vidi sa tim advokatima. Koliko bismo onda izgubili, oko 10?
Dudić: Manje, oko 7. Od jutros oko toga radim.
Šarić: Ja sam te zato zvao, da ti kažem da na ove pare ne računaš.
Dudić: Ništa, čujemo se.
Šarić: Ajde.

Ivanić je ponovio navode da evri u razgovorima Šarićevih saradnika zapravo predstavljaju kilograme kokaina. Podsetio je i na prethodno iznete dokaze i tvrdnje svedoka saradnika da se iza nadimka “Čupavi” krio Milan Milovac, čije se ime pojavilo i na knjigovodstvenom spisku pronađenom kod Željka Vujanovića. Kada je o Vujanovićevoj ulozi reč, optužnica navodi da je upravo on davao naloge Dejanu Rakiću za aktivnosti u Italiji.

Željko Vujanović i Dejan Rakić, 31.1.2009. 00:39

Vujanović: Zaspo?
Rakić: Nisam.
Vujanović: Šta se radi?
Rakić: Ništa.
Vujanović: Glupljeg čoveka u životu nisam vido. Šta uradi, svaka ti čast!
Rakić: Nema to veze.
Vujanović: Kako nema veze. Šta si napravio čoveku! Ja ne mogu da verujem, boli me kurac, tvoju grešku ćeš sam da ispaštaš.
Rakić: Ja ne znam šta ti je ko ispričao…
Vujanović: Šta su mi bre pričali, debilu jedan! Je l se ti praviš lud? Tebe boli kurac.
Rakić: Ne boli.
Vujanović: Pa sad te ne boli kad ima veze s tobom. To što si ti uradio, debil ne bi uradio.
Rakić: Nisam.
Vujanović: Kako nisi? Žule ti je rekao da na njega ne registruješ kola. Nije problem u tebi nego tako banalne stvari na koje obraćaš pažnju.
Rakić: Nisam obratio pažnju na jednu stvar.
Vujanović: Pa jebiga. Posle onoga nema ono. Šta da pričam po tebi kad si ti sve zasro?
Rakić: Pa dobro, po meni će da bude.
Vujanović: Neće da bude ni po koga. Nije tako strašno. Ti se praviš blesav, a znaš da si pogrešio, stalno nešto mutiš i stvarno si katastrofa. Jedva čekam da dođeš. Nema veze, ajde, neću da ti kvarim odmor. Uživaj, zovem te ujutru da vidimo kako ćem da raspodelimo.
Rakić: Da ti ja kažem jednu stvar. Kako prvo to što on priča i šta je bilo, ja znam šta je bilo…
Vujanović: Šta ti znaš, budalo! Murija je uletela tamo, ćuti tamo.
Rakić: A ti znaš tako što su ti oni rekli?
Vujanović: Ćuti tu, njih trojica lažu, a ti pričaš istinu? Ja ću da idem kod ovog mog da vidim. Šta je bilo, bilo je. Nije mi ništa, nego što se praviš pametan. Kaži “Pogrešio sam” i ćuti! Tri dana mi jebaše majku, po ceo dan mi dolaze kući.